https://sputnikportal.rs/20220101/pravilnik-o-kosi-zigosanje-i-priznanje-budizma-neobicni-ukazi-carice-jelisavete-petrovne-1132875692.html
Правилник о коси, жигосање и признање будизма: Необични укази царице Јелисавете Петровне
Правилник о коси, жигосање и признање будизма: Необични укази царице Јелисавете Петровне
Sputnik Србија
Владавина Јелисавете Петровне почела је државним превратом 1741. године и везује за доба просветитељства. Међутим, мање су познати необични укази које је руска... 01.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-01T22:01+0100
2022-01-01T22:01+0100
2022-01-01T22:01+0100
русија
русија
историја
указ
руски цареви
русија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111824/90/1118249030_0:0:705:398_1920x0_80_0_0_52f8fd7f433d407d1730006c7bbfb27f.jpg
Царица је отворила прве гимназије у Русији. По њеном указу отворени су Универзитет у Москви, Академија уметности и царски театар, а била је и покровитељка научника и културних посленика.Лист се усредсредио на мање познате царичине потезе и издвојио неколико њених необичних указа.Признање будизмаБудизам је, према речима аутора, почео да се шири у Русији још у 17. веку, када су се у Забајкалу на руском Далеком истоку појавили Бурјати и Калмици.Како се наводи, један од првих потеза царице након што се нашла на престолу био је управо указ о признању „ламаизма“ 1741. године. Будисти су били толико захвални царици да су је сматрали земаљским оличењем Беле Таре, свемогуће и милосрдне богиње.Правилник о коси Током зиме 1747. године, царица једном приликом никако није успевала да скине неквалитетан пудер за косу – није помагало ништа, ни четке, ни шампони, пише аутор. Тада је Јелисавета одлучила да косу префарба у црно, али јој се од фарбе коса само слепила а пудер и даље задржао, па јој није преостало ништа друго него да обрије главу и да неко време носи црну перику.Међутим, како у томе не би била усамљена, издала је „Правилник о коси“. Тако је неколико месеци читаво петербуршко племство носило идентичне фризуре.Борба против бахатих возача кочијаИако у 18. веку није било аутомобила, постојала су саобраћајна правила. Било је забрањено пребрзо јахати коње.С тим у вези, царица је издала указ који је подразумевао да полиција „хвата“ коњанике и кочијаше који крше то правило. Према медијским наводима, њима су одузимани коњи који су остајали у царској штали све док не плате казну.Мачке – чувари ЕрмитажаУ Зимском дворцу се током 1740-их година настанио велики број пацова који никако нису успевали да истребе. Глодари су правили рупе у зидовима и уништавали слике у Ермитажу.Царица је чула гласине да су мачке у Казању помогле у борби против пацова, те је 1745. године издала декрет „О слању мачака на двор“ , према којем је требало пронаћи 30 најбољих ловаца на пацове и послати их у Петербург.У Петербургу чак постоји и празник мачака Ермитажа који се обележава у мају, подсећа аутор.Жиг на челуУ Русији су неколико векова жигосани нарочито опасни криминалци. На тај начин, чак и након што је осуђеник одслужио казну – он није био прихваћен у дрштву и заувек је остајао обележен.Закон је стављен ван снаге тек 1863. године.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, историја, указ, руски цареви, русија – друштво
русија, историја, указ, руски цареви, русија – друштво
Правилник о коси, жигосање и признање будизма: Необични укази царице Јелисавете Петровне
Владавина Јелисавете Петровне почела је државним превратом 1741. године и везује за доба просветитељства. Међутим, мање су познати необични укази које је руска царица издала, а који би људима данашњице могли да се учине помало чудним, пише лист „Аргументи и факти“.
Царица је отворила прве гимназије у Русији. По њеном указу отворени су
Универзитет у Москви, Академија уметности и царски театар, а била је и покровитељка научника и културних посленика.
Лист се усредсредио на мање познате царичине потезе и издвојио неколико њених необичних указа.
Будизам је, према речима аутора, почео да се шири у Русији још у 17. веку, када су се у Забајкалу на руском Далеком истоку појавили Бурјати и Калмици.
Лист напомиње да је Јелисавета Петровна дала будизму статус једне од званичних државних религија.
Како се наводи, један од првих потеза царице након што се нашла на престолу био је управо указ о признању „ламаизма“ 1741. године. Будисти су били толико захвални царици да су је сматрали земаљским оличењем Беле Таре, свемогуће и милосрдне богиње.
Током зиме 1747. године, царица једном приликом никако није успевала да скине неквалитетан пудер за косу – није помагало ништа, ни четке, ни шампони, пише аутор. Тада је Јелисавета одлучила да косу префарба у црно, али јој се од фарбе коса само слепила а пудер и даље задржао, па јој није преостало ништа друго него да обрије главу и да неко време носи црну перику.
Међутим, како у томе не би била усамљена, издала је „Правилник о коси“.
Наредила је свим дворским дамама да и оне обрију главе и носе црне перике док им коса не порасте, а племкињама је дозволила да задрже своју косу, али под условом да и оне носе перике.
Тако је неколико месеци читаво петербуршко племство носило идентичне фризуре.
Борба против бахатих возача кочија
Иако у 18. веку није било аутомобила, постојала су саобраћајна правила. Било је забрањено пребрзо јахати коње.
С тим у вези, царица је издала указ који је подразумевао да полиција „хвата“ коњанике и кочијаше који крше то правило. Према медијским наводима, њима су одузимани коњи који су остајали у царској штали све док не плате казну.
У Зимском дворцу се током 1740-их година настанио велики број пацова који никако нису успевали да истребе. Глодари су правили рупе у зидовима и уништавали слике у Ермитажу.
Царица је чула гласине да су мачке у Казању помогле у борби против пацова, те је 1745. године издала декрет „О слању мачака на двор“ , према којем је требало пронаћи 30 најбољих ловаца на пацове и послати их у Петербург.
Руски лист пише да су се мачке одмах „латиле посла“ и да су убрзо уништиле све глодаре, као и да од тада нису напуштале Зимски дворац.
У Петербургу чак постоји и празник
мачака Ермитажа који се обележава у мају, подсећа аутор.
У Русији су неколико векова жигосани нарочито опасни криминалци.
У чланку се наводи да је Јелисавета Петровна одлучила да пооштри тај закон. С тим у вези, 1746. године је издала указ да њима обавезно мора да стави жиг на чело како не би могли да га сакрију.
На тај начин, чак и након што је осуђеник одслужио казну – он није био прихваћен у дрштву и заувек је остајао обележен.
Закон је стављен ван снаге тек 1863. године.
