https://sputnikportal.rs/20220102/deo-palate-albanija-ide-na-prodaju-u-okviru-stecajnog-postupka-beogradske-banke-1132980439.html
Део „Палате“ Албанија иде на продају у оквиру стечајног поступка „Београдске банке“
Део „Палате“ Албанија иде на продају у оквиру стечајног поступка „Београдске банке“
Sputnik Србија
Део простора у београдској Палати Албанија биће понуђен на продају за најмање 3,8 милиона евра кроз стечај Београдске банке АД, објављено је у обавештењу... 02.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-02T08:00+0100
2022-01-02T08:00+0100
2022-01-02T08:00+0100
економија
београд
стечај
стамбена зграда
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111064/54/1110645444_0:82:1579:970_1920x0_80_0_0_4ded33a389eecd56ab5c9248c8466e82.jpg
Палата Албанија је први облакодер у Београду изграђен 1939. године. Зграда је дуго времена била највиши објекат у Београду, а друга по висини на простору југоисточне Европе. Продаје се "Албанија"Има четири подземна спрата и 13 надземних етажа. Досеже висину од 53 метара, а од 1984. године је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Града Београда. Изграђена је на основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године. Објекат је завршен 1939. године по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инжењера Ђорђа Лазаревића. Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза Теразије–Славија. Палата „Албанија“ је укупне површине 8.000 метара квадратних. У време изградње био је други по висини небодер југоисточне Европе, Балкана и Краљевине Југославије.Име је добила по истоименој кафани "Албанија" из 1860. године, која се налазила на месту данашње палате. Београд су у 19. веку сачињавале претежно приземне и неке једноспратне грађевине, док су утицаји са запада тек почињали да се осећају, као и свест о стварању националног стила у архитектури.Име добила по кафаниТако је настала и кафана „Албанија”, која се састојала од подрума, приземља и једног спрата. Средином тридесетих година 20. века, приликом инспекцијског прегледа, остао је записан извештај у коме је изражен општи утисак о њеном запуштеном стању, као и закључак да се она поправком неће моћи довести у ред. И поред лошег стања у коме се кафана налазила, она је представљала омиљено стециште старих Београђана, већина је свраћала због друштва, па им није сметао њен лош спољашњи, а ни унутрашњи изглед. Један од честих гостију тада, био је и Бранислав Нушић, који је, уверен да ће кафана заувек остати на свом месту.
београд
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
београд, стечај, стамбена зграда, србија – економија
београд, стечај, стамбена зграда, србија – економија
Део „Палате“ Албанија иде на продају у оквиру стечајног поступка „Београдске банке“
Део простора у београдској Палати Албанија биће понуђен на продају за најмање 3,8 милиона евра кроз стечај Београдске банке АД, објављено је у обавештењу Привредног суда у Београду.
Палата Албанија је први облакодер у Београду изграђен 1939. године. Зграда је дуго времена била највиши објекат у Београду, а друга по висини на простору југоисточне Европе.
Има четири подземна спрата и 13 надземних етажа.
Досеже висину од 53 метара, а од 1984. године је
под заштитом Завода за заштиту споменика културе Града Београда. Изграђена је на основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године.
Објекат је завршен 1939. године по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инжењера Ђорђа Лазаревића. Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза Теразије–Славија. Палата „Албанија“ је укупне површине 8.000 метара квадратних. У време изградње био је други по висини небодер југоисточне Европе, Балкана и Краљевине Југославије.
Име је добила по истоименој кафани "Албанија" из 1860. године, која се налазила на месту данашње палате. Београд су у 19. веку сачињавале претежно приземне и неке једноспратне грађевине, док су утицаји са запада тек почињали да се осећају, као и свест о стварању националног стила у архитектури.
Тако је настала и кафана „Албанија”, која се састојала од подрума, приземља и једног спрата. Средином тридесетих година 20. века, приликом инспекцијског прегледа, остао је записан извештај у коме је изражен општи утисак о њеном запуштеном стању, као и закључак да се она поправком неће моћи довести у ред.
Љигава маса од блата, органских материја и разних течности прекривале су под кафане. Кухиња је била тескобна, ниска, мрачна и несигурна против пожара, док се на једном прозору налазио ћевабџијски роштиљ, а у подруму су носећи зидови били од ломљеног камена са блатом.
И поред лошег стања у коме се кафана налазила, она је представљала
омиљено стециште старих Београђана, већина је свраћала због друштва, па им није сметао њен лош спољашњи, а ни унутрашњи изглед. Један од
честих гостију тада, био је и
Бранислав Нушић, који је, уверен да ће кафана заувек остати на свом месту.
