Царска „Красна звезда“: Како је настао први совјетски дирижабл
© Sputnik / Георгий ЗельмаСовјетски дирижабл Б-1 уочи тестирања
© Sputnik / Георгий Зельма
Пратите нас
На крају грађанског рата 1920. године совјетска влада је одлучила да попуни своју ваздушну флоту дирижаблима (ваздушним лађама). Пошто је индустрија била уништена, одлучили су да најпре искористе царско наслеђе.
У предреволуционарној Русији прва ваздушна лађа домаће производње полетела је 1908. године. Направљена је ослањајући се на искуства странаца у тој области, углавном Француза. Први дирижабл имао је име „Учебни“ (школски, за обуку) које је говорило о његовој намени: на њему су се обучавали будући пилоти. Први дирижабл је био дугачак 40 метара и кретао се брзином од 21 километар на час.
28 августа 1908 г. поднялся в воздух первый российский военный дирижабль «Учебный». #история pic.twitter.com/I6G6XHdbwE
— Ростех (@RostecRussia) August 28, 2014
Када је покренуто питање другог дирижабла, донета је одлука да се не гради, него да се купи готов у иностранству – у Француској. „Лебед“ (лабуд) био је дугачак 61 метар и достизао је брзину од 36 километара на час.
1909г. Дирижабль "Лебедь", купленный Россией у Франции. pic.twitter.com/rqSfGTnHJL
— jarnviоr ✠ (@jarnvior) December 2, 2017
Трећа ваздушна лађа „Кречет“ (северни соко) био је домаће производње. Дугачак 70 метара развијао је брзину до 43 километра на час.
До почетка Првог светског рата у Русији је флота дирижабла према различитим изворима бројала од 21 до 23 јединице. Како је утврђено, осам је било домаће производње, а остали су купљени у Француској, Енглеској и Шведској. Поређења ради, Немачка је у том моменту имала 18 ваздушних лађа.
Након доласка бољшевика на власт 1920. године они су анализирали могућност коришћења дирижабла за своје војне потребе. Међутим, резултати су били катастрофални.
Ниједна ваздушна лађа није била за употребу због лошег одржавања. Једини дирижабл који се могао поправити био је „Астра XII“ купљен у Француској 1913. године. Дирижабл је коришћен у рату, али је 1915. године повучен у резерву, растављен и ускладиштен. Након рестаурације капсуле и кабине на дирижаблу се појавио натпис „Красна звезда“. Ваздушни брод са 5,5 тона носивости био је дугачак 78 метара. Уз два мотора могао је да достигне брзину од 59 километара на час, а примао је до 12 људи.
Пионер советского воздухоплавания дирижабль "Красная звезда". До войны в СССР был свой дирижабельный флот. pic.twitter.com/Oi9Ei5gMaM
— Сергей Семенов (@sns521) February 14, 2016
Према неким подацима пробни летови почели су крајем децембра, а према другим 3. јануара 1921. године. Изведено је шест летова током којих је „Красна звезда“ провела у ваздуху 16 часова. Нажалост, седми лет је завршен катастрофом.
После тога, у Совјетском Савезу се дуго нису враћали на тему градње дирижабла. Тек 1932. године направљен је нови ваздушни брод „Красна звезда“, познат и као Б-3, који је имао срећнију судбину. Успешно је и интензивно коришћен више од четири године и крајем 1936. је повучен из употребе.