Молим вас, останите на вези: Живе ли и даље важни телефони
© AFP 2023 / ANDREJ ISAKOVIC
Пратите нас
„Добар дан. У колико сати могу да слушам вести радија ‘Спутњик’?“ С друге стране телефонске слушалице зачули су се куцање по тастатури и мушки глас који је рекао: „Молим Вас, сачекајте. Останите на вези“. Иако јој је енциклопедије очигледно заменио интернет, било је јасно – служба за разне информације у оквиру важних телефона у Србији и даље ради!
Од када се појавио интернет, а потом и паметни телефони, најразличитије информације постале су нам на дохват руке. Али, није увек било тако. Некада нисмо могли да потезом прста сазнамо све што нам се прохте, кад нам се прохте.
Важни телефони у Србији
Томе су, између осталог, раније служили и важни телефони, који, веровали или не, раде и данас. Наравно, не говоримо о стандардним службама: полицији, Хитној помоћи и ватрогасцима. Причамо о бројевима за које многи млади нису ни чули: разне информације (19812), пријава међународних разговора (19011), центар за обавештавање и узбуњивање (1985)...
Ту су и телефон за верски календар, метеоролошке податке и лото извештаје (19822), а напослетку и они мало познатији: служба буђења (19811), тачно време (195) и телефонски именик (11811), некада познат и по броју који сви знамо – 988.
Број позива ка важним телефонима данас је за више од 70 одсто мањи него што је био пре 10 година.
© Flickr / Donovan Graen
Логично, с развојем нових технологија важни бројеви су пали у други план и позивају се све ређе. Из „Телекома Србија“ предочавају да је број позива ка битним телефонима данас за више од 70 одсто мањи него што је био пре 10 година, пре свега зато што већину информација људи траже на интернету путем паметних телефона и рачунара.
„Сви бизниси и све врсте услуга у свету иду ка томе да дигитализују комуникацију и што мање користе људске ресурсе. Сада више користе платформе, јер је људима тако једноставније и зато што могу лакше да провере информацију, да се више пута врате и виде шта ту пише, а да не позову више пута и стално траже исту информацију. Мало је и анонимније, јер нема људског гласа“, појашњава психолог Ана Мирковић, суоснивач Института за дигиталне комуникације.
Ипак, неки и даље воле да позову број и у разговором с опреатером добију одговор на своје питање. У протеклих месец дана, број за разне информације примио је око 4.500 позива, пријава међународних разговора добила је око 600, а аутомат за верски календар, метеоролошке податке и лото извештаје имао је око 900.
Служба буђења примила је око 9.000 позива, број за тачно време око 38.500, а телефонски именик је позвало чак око 95.000 грађана.
Повратак људскости
Уз помоћ важних бројева, Срби најчешће желе да сазнају нечији телефон, тачно време и наруче буђење, а најређе их занима да пријаве међународни разговор, чују који је празник, какво ће време бити, ко је победио у лотоу и утоле радозналост преко службе за разне информације.
„Нажалост, многи позивни центри престају да постоје, јако велики број људи остаје без посла. Мана је и то што у дигиталној комуникацији ретко има било каквог вида директније интеракције с другим људима, а ми, људи, смо друштвена бића којима је она потребна. Овде ви чујете некога, па имате утисак да сте с неким баш лепо попричали“, истиче Ана Мирковић за „Спутњик“.
Важне телефоне позивају углавном старији људи и то из навике или отпора према новим технологијама, сматра Ана Мирковић и предочава да живимо у ери отуђења, у којој се све ређе чујемо и виђамо с драгим људима, којима обично шаљемо текстуалне поруке:
„Као психолог, верујем да у неком тренутку мора да се деси ресет, јер је у људској природи да будемо у комуникацији с другим људима, а не с екраном. Нису информације све. Топла људска прича мора да буде у првом плану, тако да ће у неком тренутку цивилизацијски да се повуче ручна и вратићемо се ономе без чега не можемо, а то су туђи глас, додир, осмех, поглед и подршка“.
Служба буђења примила је овог месеца око 9.000 позива, број за тачно време око 38.500, а телефонски именик је позвало чак око 95.000 грађана.
© Fotolia / Alexshalamov
