https://sputnikportal.rs/20220104/dobitnik-nagrade-miroslavljevo-jevandjelje-za-sputnjik-sve-sto-pisem-je-iz-ljubavi-prema-crnoj-gori-1133010299.html

Добитник награде „Мирослављево јеванђеље“ за Спутњик: Све што пишем је из љубави према Црној Гори

Добитник награде „Мирослављево јеванђеље“ за Спутњик: Све што пишем је из љубави према Црној Гори

Sputnik Србија

Све што сам написао у књизи „Луче у тами Црне Горе“, и у неколико претходних, писано је из љубави према Црној Гори, али оној његошевској, поручује у интервјуу... 04.01.2022, Sputnik Србија

2022-01-04T16:15+0100

2022-01-04T16:15+0100

2022-01-24T15:45+0100

регион

црна гора

регион – друштво

друштво

новогодишње спутњик ексклузиве

култура

култура

књижевност

култура – интервјуи и аналитика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112257/14/1122571499_0:95:1200:770_1920x0_80_0_0_d701b1f742989777a370f092ba156c2e.jpg

Мићовић додаје да су они који га нападају из кругова ултрацрногорске приче који, како каже, Србе у Црној Гори очима не могу видјети па зашто би он био изузетак.„Злоћа њима мрачи име Срба”, цитира Мићовић Његоша. Он тако коментарише буру која се дигла око његове књиге, као и оптужбе које пљуште према њему за наводно антицрногорство.Подсјетимо, црногорски ПЕН центар покренуо је петицију којом од Владе Црне Горе траже да се по хитној процедури поништи одлука о додјели овогодишње награде „Мирослављево јеванђеље“ Милутину Мићовићу за књигу „Луче у тами Црне Горе“.С Мићовићем разговарамо о томе, али и о бројним другим актуелним питањима у Црној Гори.Код нас у Црној Гори су културолошке и идеолошке подјеле изоштрене више, чини се, него код других народа и држава. Код нас су породице подијељене. Зашто је то тако?— Није први пут да се тежи конфликти покрену у истој породици, него између различитих породица, и да се направе патолошки неспоразуми међу људима који говоре истим језиком, него међу онима који говоре различитим језицима. Али то је само знак, да се такви неспоразуми и конфликти могу превазилазити, ако се спустимо до дубљег ослонца, то јест, разумијевања. Како је речено, плитка вода се брзо замути, и на малој ватри за час провре.Али, хвала Богу, показало се да у Црној Гори има духовне дубине, па надам се и начина, да поправимо наше међусобно разумијевање.Дочекасмо да Дан Његошевог рођења буде државни празник. Његош и његово дјело пролазили су пут од дивљења, до покушаја оспоравања. Како то коментаришете?— Па, ето, послије 170 година. И то говори колико је Његоша било тешко прихватити као темељну културну и духовну вриједност Црне Горе. Савремена Црна Гора има пуно проблема са слојевитошћу Његошевог дјела. Његош је превелик, предубок и преширок, за било који идеолошки концепт.Ваша књига „Луче у тами Црне Горе“ је и књижевно дјело које садржи и политичке поруке. Како да је читалац чита?— Ово дјело је првенствено књижевно, али на његовим маргинама препознају се и политички ставови. Живот у Црној Гори је полемичан од коријена до врха. Није то само израз актуелних културолошких и идеолошких сукоба, него је то на неки начин и обнављање његошевске драматике, која подразумијева провјеравање оних најдубљих, његошевских темеља у нашој савремености. Те вриједности на којима се ослањамо, морају увијек изнова да се провјеравају, а њихови протагонисти и свједоци да воде полемику са изазовима савременог свијета, који је много више опсједнут нашминканом празнином него дубином. Унутра, у људима од духа, увијек се води та његошевска, „борба непрестана“.Сви значајни интелектуалци бивше државе су били против рушења Његошеве капеле на Ловћену. Ви се залажете за њен повратак на Језерски врх, вјерујете ли да ће се то остварити?— Не би вриједјело о том ни говорити, ако се у то не би вјеровало. Његошеве ријечи Црногорцима, које им је рекао на умрломе часу: „Црногорци, ја хоћу да ме сахраните у ону цркву на Ловћену, ... а ако то не учините, оставићу проклетство на вас“. Од Његошевих ријечи потреса се душа, јер је ловћенски тајновидац и с Творцем разговарао. Откад је срушена Његошева капела на Ловћену, израсло их је истих двадесетак у Црној Гори а и у другим српским земљама и епархијама. И кроз ове чињенице, видимо колико је та капела дубоко у свијести српског народа а посебно Црне Горе. И да је она уткана у унутрашњи смисао Црне Горе, као и Његошево пјесничко дјело. Дакле, Његошева капела се обнавља, увијек наново израста, а када ћемо је видјети и на Ловћену, не можемо да знамо, иако би то могло лако бити, да није комунистичког, антисрпског и антиправославог духа у Црној Гори.Одређене структуре хтјеле су да разњегоше Црну Гору, слале су поруке као да је Његошево дјело спречава да буде дио савременог свијета. Како то коментаришете?— Поодавно се то ради, из разних политичких центара, али изнова, Црна Гора се показује као његошевска. Његош нам је за то дао најбоље примјере, који су остали у нашем памћењу и костима. То је та „искра бес(а)мртна“, која бдије и пали се у нама. „Нове нужде рађу нове силе“. Црна Гора, по први пут у својој историји, организовано је кренула да преузме западне културолошке и цивилизацијске моделе понашања. То додатну врши притисак на њену историјско-идентитетску основу. Најснажнији словенски умови као Његош и Достојевски, повремено су се одушевљавали Европом, њеном културом и демократијом, али су истовремено осјећали и свједочили нешто дубље у себи и у својој источној традицији. Тај је проблем и данас исти као и тада и у српском и руском народу. Та се искушења и преиспитивања могу само разрешавати кроз личну духовну борбу. Лична егзистенција је оно што увјерава. Дужни смо да обнављамо своју дубину, па и своје претке у нама.Митрополит Амфилохије је уздигао Митрополију црногорско приморску, али је и око његовог дјела јавност у Црној Гори подијељена. Како ви то видите?— „Без будала тупога погледа, бил умови могли блистат сјајни“, Његошев је стих. Тама оспорава свјетлост, али и свјетлост разгони таму. Митрополија Црногорско-приморска као и њен Митрополит кроз историју Црне Горе, често су били у жижи друштвених, културних па и политичких збивања. То се у вријеме митрополита Амфилохија опет обновило, захваљујући обнављању православне свијести испод комунистичких рушевина, али, засигурно и митрополитовој дубокој и сложеној личности.С друге стране, Црна Гора као уосталом и сав српски народ живи на размеђу цивилизација. Овдје се сусрећу и сударају источна (православна) и западна (католичка) цивилизација, а и муслимански свијет је ту међу нама. А сви смо Словени. Зато су на нашем простору интензивни идентитетски и културолошки конфликти. Ако још овоме додамо глобалистички концепт, који није баш расположен према нашим разликама, онда видимо колико је на овом простору тешко бити човјек. Тешко је одговорити на битна, суштинска питања, и носити се са свим изазовима савременог свијета. Ето, митрополит Амфилохије је имао капацитет за сва та питања. А водио је ту битку и витешки и елегантно.Како се може до помирења у Црној Гори, да се браћа измире?— Само кроз дубље разумијевање и дубљу одговорност. Срби и Црногорци у Црној Гори су једно. Са истим културним насљеђем, истом вјером и језиком.Предстоје нам благи Божићни дани. Имате ли поруку у сусрет њима?— Па ето Божић, и сви хришћански празници, управо обнављају ту дубину у нама, небеску невиност која је јача од зла у овом свијету.Ви и митрополит Јоаникије сте рођена браћа. Како сте доживљавали све што се догађало око његовог устоличења на Цетињу?— Доживио сам опет сву црногорску драму изнова, њено српство и ултра црногорство, њен колективни заборав који урличе, и њену светлост и светост, посвједочену кроз велике Петровиће и св. Василија Острошког, њено богоборство, и њену лучу божанствену.Ви сте признат тумач словенског културног насљеђа и духовних и културних веза Црне Горе и Русије. Могу ли други утицаји да нарушe те везе?— Црна Гора је настала као држава уз двовјековну помоћ и покровитељство царске Русије. Један од парадокса савремене Црне Горе је што се окреће (или се окретала) не само од Русије, него и од своје сопствене српске ћириличне традиције. Надам се да је то једна политичка авантура, која ће јој показати да без свог његошевског, источног, и свесловенског темеља не може ни преко прага, а не у Европу.

https://sputnikportal.rs/20211113/mitropolit-joanikije-njegos-se-kroz-gorski-vijenac-uzdigao-do-neba-1131536433.html

црна гора

2022

Вести

sr_RS

регион, црна гора, регион – друштво, друштво, новогодишње спутњик ексклузиве, култура, књижевност, култура – интервјуи и аналитика