https://sputnikportal.rs/20220104/tina-krajisnik-intervju-sputnjik-kapiten-kosarkasice-sport-kosarka-1132962791.html
Тина Крајишник за Спутњик: Са једном ногом ћу да трчим, само да не виде да ме боли
Тина Крајишник за Спутњик: Са једном ногом ћу да трчим, само да не виде да ме боли
Sputnik Србија
Тина Крајишник, српска кошаркашица, имала је једну од најуспешнијих година у каријери, а крунисала је титулом капитена репрезентације. За Спутњик је сумирала... 04.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-04T20:55+0100
2022-01-04T20:55+0100
2022-01-04T20:55+0100
спорт
спорт
кошаркашице
кошарка
српске кошаркашице у походу на европско злато
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/01/1127974842_0:0:1001:563_1920x0_80_0_0_d5eff7d493d0230cd08b16af3c000523.jpg
Српске кошаркашице имале су годину за памћење пропраћену успехом и емоцијама. На Европском првенству победиле су моћну селекцију Француске и постале шампионке Европе.Уз топлу кафу, пред утакмицу, у дресу Галатасараја за Спутњик је утиске сумирала Тина Крајишник, дипломирани психолог по струци, велики играч и мајстор на терену по љубави.Са широким осмехом на лицу капитен је истакла да јој је ово била најуспешнија година у каријери.„Дошао је крај године, стварно једна прелепа и успешна година. Репрезентативно и најуспешнија у каријери. Веома сам задовољна и срећна, када гледам цело лето, Европско првенство и Олимпијске игре, сјајни резултати“, почела је разговор Крајишник.Да може Тина би се вратила на шампионско постоље и вратила на тај моменат када је поносно чула „Боже правде“.„Лепо је бити шампион, тек сада са ове дистанце схваташ да си постигао нешто велико, да је то заправо историја, жао ми је на неки начин што нисам више уживала у том тренутку. Волела бих поново да се вратим у тај моменат, када се освоји та медаља и када се попнеш на постоље, то је тренутак који ћу памтити цео живот“, истакла је капитен.На Олимпијским играма Српкиње нису успеле да дођу до медаље, али су имале и добро оправдање за то. Иза њих је био исцрпан период јер је размак између Европског шампионата и Олимпијских игара био мали.„Што се тиче Олимпијских игара то је искуство за себе, само учешће и наша игра и борба. Мислим да смо на крају изгубили само снагу, биле смо истрошене због свега пре Олимпијских игара. Исход би био другачији да су такмичења била раздвојена мало више, као што је првобитно и требало да буде, али због ове ситуације није могло да буде тако“, објаснила је Тина.Година је била изузетно емотивна, јер су се од репрезентације опростиле Соња Васић и Јелена Брукс. Свака утакмица била је посебна, јер је сваки меч приближавао крај каријера две изузетне кошаркашице.„Мало људи је о томе размишљало. Свим припремама и лету је то дало једну посебну тежину и нашој игри. Подсвесно, сви смо то знали, али ни оне саме нису до самог краја показивале неку емоцију. Трудиле су се да не утичу на атмосферу и нашу концентрацију. Емоције су увек те које нас спутавају, а немогуће их је контролисати до краја. После Олимпијских игара ја нисам могла да причам колико сам се расплакала. Једноставно то увек изађе из нас. Оне су у великој мери обележиле нашу кошарку, донеле нам успехе и то ће тако успехе. Свакој од нас играње са њима било је част и задовољство. Биле су лидери, водиле су тим искуством и квалитетом, дефинитивно су пренеле нешто на нас“, истакла је Крајишник.Тина је након одласка Јелене Брукс постала капитен репрезентације, а од старијих саиграчица научила је најбитније, мада истиче да ће имати своје методе да покрене тим.„Свако је личност за себе и другачије размишља, можда има и другачију представу. Оно што је било кључ када су оне у питању било је искуство. Када имаш иза себе много битних утакмица то ти даје једну дозу зрелости на терену. Када се ломи резултат, када смо у некој дози панике оне су биле те које су знале да смире. То је сада наша улога. Ми које смо старије у тиму сада у тешким тренуцима треба да спустимо лопту и да млађим девојкама дамо добар савет“, објаснила је Крајишник.Своју нову улогу Тина је анализирала и са аспекта психолога, с обзиром на то да је дипломирала ту област.„Сваки човек када добије битну улогу и када она носи велику одговорност мора мало и да се запита и да посумња у себе. На тај начин себе издигнеш и даш простора за напредак, нарочито ако се у тој улози нађеш први пут. Била сам капитен у млађим селекцијама, али сада то има неку другу тежину. Одрасла сам, искусна сам, мислим да знам шта треба да радим, али верујем да човек увек треба да се запита“, истакла је капитен.Није чудо што је управо Тина Крајишник добила ову важну улогу у тиму. Када су се резултати ломили, пружала је све од себе, а за тешке противнике увек је говорила – идемо по победу! Међутим, занимљиво је да се њено појачано показивање емоције понекад коси са дипломом психолога, али је Тина објаснила да обе њене професије чине њу као личност.„Да, то су све улоге које ме чине. Све то заједно некад исплива. Бити психолог подразумева бити смирен, али некад подразумева и показати ту емоцију. Дешавало ми се пред неке утакмице да сам посебно нервозна или узбуђена. Али често ми такве емоције дају дозу адреналина па те утакмице памтим као најбоље. Тада фокус буде добар, јер желиш да пружиш што бољу партију. Пуштам још увек да у мени преовладава играч“, кроз осмех је рекла Тина.Током каријере пролазила је и кроз ситуације када је желела да напусти кошарку због тешких повреда, али је лако могло да се деси да изађе са терена и због психологије.„То су биле године када су ми се отварале и друге могућности. Завршила сам факултет, имала сам понуду да останем да радим на факултету, а у истом тренутку добијам понуду да кренем да играм професионално у Мађарској. Испред себе имаш два пута, а можеш да кренеш само једним. Помогла ми је ту и професрока Марија Срећков са којом сам требала да радим. Дала ми је савет да ипак у тим годинама када имам шансу да остварим свој сан а мени је то било играње Евролиге треба да се определим за тај пут, јер психологијом могу да се бавим и касније“, објаснила је капитен.Када су повреде у питању, српска кошаркашица истакла је да иако је болело поново би одабрала исти пут.„Некада када се сетим тих повреда се запитам, али не бих ништа мењала. То је она друга страна медаље, тешко је борити се некад и остати истрајан. Најтеже је било када је бол толики да не можеш више. Лежеш и будиш се са њим, просто ти делује све безнадежно. То су моменти када се запиташ, има ли ово смисла? Које су границе до које човек треба да иде? Помогли су ми породица, супруг и дали ми додатну снагу када су се појавили ти тренуци сумње“, рекла је Крајишник.Тина има и сјајну клупску каријеру коју је започела у Лозници, а наставила је преко Радивоја Кораћа, Црвене звезде, Пека, Алунвента, Сопрона, а тренутно је члан Галатасараја. Ипак, другачији је осећај када се обуче дрес са српским грбом.„Свака од нас када дође утакмица са репрезентацијом има посебан осећај. Огромна је част, када обучеш тај дрес даје ти снагу , желиш да се бориш за своју земљу. Ми смо одрастале на тај начин, без обзира на повреде сам играла за млађе селекције. Тај балкон када смо се попеле са златом волела бих поново да доживимо. У клубу имаш другу одговорност, ангажован си за нешто и од тебе се увек очекује да даш максимум и одиграш добро. Гледам у сваки клуб да дођем спремна и посвећена, до сада је то давало резултат“, објаснила је Крајишник.Тина Крајишник рођена је у Сарајеву 1991. године и као и многи српски спортисти тренирала је у време када је наша земља пролазила кроз бомбардовање и велику кризу. Поцепане патике нису биле аргумент за напуштање терена већ напротив мотив да се пробуди снага и покаже свету колику жељу гаји.„Доста ме људи пита, чак и тренер и играчице: Шта је то што вас чини посебним, како увек правите успех? Само се насмејем, одговор имам, али га је тешко формулисати. Не мислим да је то тај неки српски инат. Наш менталитет, као нација што смо прошли остало нам је у спортској менталитету. Срећна сам што долазим из Србије. Обожавам Сарајево и Републику Српску, цео на регион искусио је тешка времена. Човек најбоље сазри када има тешко искуство“, испричала је Крајишник.Са данашње тачке гледишта та прича је помало и смешна јер данас има нормалне услове.„Смејемо се када дођемо у неки клуб какве услове добијемо јер се сетимо како смо тренирали. Нисмо имали опрему, лопте, топлу салу, али то је све био део пута. Можда смо због тога грабили више и успели да покажемо да смо јаки и издржљиви“, истакла је Тина.Тина је оличење борбе за српски дрес показала у финалу Европског првенства када је упркос болу наставила утакмицу.„У Француској ако се мало повредиш или те нешто заболи не знаш због чега, аутоматски си на поштеди. А ми имамо то могу ја. Финале Европског првенства, утакмица против Француске изврнула сам ногу у другом минуту. Ја сам само наставила да играм јер сам помислила ово је финале кад ћу да играти. Са једном ногом ћу да трчим, али не смем да покажем да ме боли. Није то добро, али имамо то у себи, гурамо себе преко граница“, присетила се Крајишник.У репрезентацији Србије је и Ивон Андерсон, кошаркашица америчког порекла, за коју је Тина имала само речи хвале и која се одлично уклопила у тим.„Ивон је квалитетна личност. Уклапа се у тим, трудили смо се да се осећа прихваћено од почетка и она је била сарадљива, хтела је да учи и да прозове акције на српском. Рекла сам јој Ивон немој у игри да се мучиш да причаш српски, али она се на сваки начин труди да буде као ми. Препознала је добру атмосферу, наш тимски дух. Много доприноси квалитетом“, похвалила је саиграчицу Тина.Капитен српског тима задовољна је у турском клубу, али већ размишља о битном периоду који је пред репрезентацијом. У фебруару ће српске кошаркашице играти квалификационе утакмице за Светско првенство против Кореје, Бразила и Аустралије, а имаће предност домаћег терена.„У клубу сам задовољна свиме. Менталитетом и организацијом, има велику историју и име, срећна сам што сам овде. Што се тиче репрезентације, чека нас фебруар где нас чека битна ствар, а то је да се квалификујемо за Светско првенство. Значиће нам што се игра у Београду, то може да нам помогнем. Нема пуно времена, али верујем да ћемо успети“, закључила је Тина Крајишник за Спутњик.
https://sputnikportal.rs/20211123/svetsko-prvenstvo-kvalifikacije-kosarka-zene-beograd-srbija-zreb-grupa-a-1131829786.html
https://sputnikportal.rs/20210807/uzivo-srbija-francuska-kosarka-olimpijske-igre-tokio-1128251309.html
https://sputnikportal.rs/20210811/jelena-bruks-dobila-mural-foto-1128373390.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Тамара Радивојевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/06/1138122905_0:0:640:640_100x100_80_0_0_b71e68a5b718e1e34452b307ea258c9d.jpg
Тамара Радивојевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/06/1138122905_0:0:640:640_100x100_80_0_0_b71e68a5b718e1e34452b307ea258c9d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/01/1127974842_32:0:921:667_1920x0_80_0_0_ec1d48b666b00b5eb45b13ac466f5025.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тамара Радивојевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/06/1138122905_0:0:640:640_100x100_80_0_0_b71e68a5b718e1e34452b307ea258c9d.jpg
тина крајишник, тина крајишник интервју, tina krajisnik, tina krajisnik intervju, tina krajisnik intervju sputnjik, tina krajisnik kapiten reprezentacije, tina krajisnik povrede
тина крајишник, тина крајишник интервју, tina krajisnik, tina krajisnik intervju, tina krajisnik intervju sputnjik, tina krajisnik kapiten reprezentacije, tina krajisnik povrede
Тина Крајишник за Спутњик: Са једном ногом ћу да трчим, само да не виде да ме боли
Тина Крајишник, српска кошаркашица, имала је једну од најуспешнијих година у каријери, а крунисала је титулом капитена репрезентације. За Спутњик је сумирала утиске, али и са аспекта психолога објаснила како се носила са тешким тренуцима у каријери.
Српске кошаркашице имале су годину за памћење пропраћену успехом и емоцијама. На Европском првенству победиле су моћну селекцију Француске и постале шампионке Европе.
Уз топлу кафу, пред утакмицу, у дресу Галатасараја за Спутњик је утиске сумирала Тина Крајишник, дипломирани психолог по струци, велики играч и мајстор на терену по љубави.
Са широким осмехом на лицу капитен је истакла да јој је ово била најуспешнија година у каријери.
„Дошао је крај године, стварно једна прелепа и успешна година. Репрезентативно и најуспешнија у каријери. Веома сам задовољна и срећна, када гледам цело лето, Европско првенство и Олимпијске игре, сјајни резултати“, почела је разговор Крајишник.
Да може Тина би се вратила на шампионско постоље и вратила на тај моменат када је поносно чула „Боже правде“.
„Лепо је бити шампион, тек сада са ове дистанце схваташ да си постигао нешто велико, да је то заправо историја, жао ми је на неки начин што нисам више уживала у том тренутку. Волела бих поново да се вратим у тај моменат, када се освоји та медаља и када се попнеш на постоље, то је тренутак који ћу памтити цео живот“, истакла је капитен.
На Олимпијским играма Српкиње нису успеле да дођу до медаље, али су имале и добро оправдање за то. Иза њих је био исцрпан период јер је размак између Европског шампионата и Олимпијских игара био мали.
„Што се тиче Олимпијских игара то је искуство за себе, само учешће и наша игра и борба. Мислим да смо на крају изгубили само снагу, биле смо истрошене због свега пре Олимпијских игара. Исход би био другачији да су такмичења била раздвојена мало више, као што је првобитно и требало да буде, али због ове ситуације није могло да буде тако“, објаснила је Тина.
Година је била изузетно емотивна, јер су се од репрезентације опростиле Соња Васић и Јелена Брукс. Свака утакмица била је посебна, јер је сваки меч приближавао крај каријера две изузетне кошаркашице.
„Мало људи је о томе размишљало. Свим припремама и лету је то дало једну посебну тежину и нашој игри. Подсвесно, сви смо то знали, али ни оне саме нису до самог краја показивале неку емоцију. Трудиле су се да не утичу на атмосферу и нашу концентрацију. Емоције су увек те које нас спутавају, а немогуће их је контролисати до краја. После Олимпијских игара ја нисам могла да причам колико сам се расплакала. Једноставно то увек изађе из нас. Оне су у великој мери обележиле нашу кошарку, донеле нам успехе и то ће тако успехе. Свакој од нас играње са њима било је част и задовољство. Биле су лидери, водиле су тим искуством и квалитетом, дефинитивно су пренеле нешто на нас“, истакла је Крајишник.
Тина је након одласка Јелене Брукс постала капитен репрезентације, а од старијих саиграчица научила је најбитније, мада истиче да ће имати своје методе да покрене тим.
„Свако је личност за себе и другачије размишља, можда има и другачију представу. Оно што је било кључ када су оне у питању било је искуство. Када имаш иза себе много битних утакмица то ти даје једну дозу зрелости на терену. Када се ломи резултат, када смо у некој дози панике оне су биле те које су знале да смире. То је сада наша улога. Ми које смо старије у тиму сада у тешким тренуцима треба да спустимо лопту и да млађим девојкама дамо добар савет“, објаснила је Крајишник.
Своју нову улогу Тина је анализирала и са аспекта психолога, с обзиром на то да је дипломирала ту област.
„Сваки човек када добије битну улогу и када она носи велику одговорност мора мало и да се запита и да посумња у себе. На тај начин себе издигнеш и даш простора за напредак, нарочито ако се у тој улози нађеш први пут. Била сам капитен у млађим селекцијама, али сада то има неку другу тежину. Одрасла сам, искусна сам, мислим да знам шта треба да радим, али верујем да човек увек треба да се запита“, истакла је капитен.
Није чудо што је управо Тина Крајишник добила ову важну улогу у тиму. Када су се резултати ломили, пружала је све од себе, а за тешке противнике увек је говорила – идемо по победу! Међутим, занимљиво је да се њено појачано показивање емоције понекад коси са дипломом психолога, али је Тина објаснила да обе њене професије чине њу као личност.
„Да, то су све улоге које ме чине. Све то заједно некад исплива. Бити психолог подразумева бити смирен, али некад подразумева и показати ту емоцију. Дешавало ми се пред неке утакмице да сам посебно нервозна или узбуђена. Али често ми такве емоције дају дозу адреналина па те утакмице памтим као најбоље. Тада фокус буде добар, јер желиш да пружиш што бољу партију. Пуштам још увек да у мени преовладава играч“, кроз осмех је рекла Тина.
Током каријере пролазила је и кроз ситуације када је желела да напусти кошарку због тешких повреда, али је лако могло да се деси да изађе са терена и због психологије.
„То су биле године када су ми се отварале и друге могућности. Завршила сам факултет, имала сам понуду да останем да радим на факултету, а у истом тренутку добијам понуду да кренем да играм професионално у Мађарској. Испред себе имаш два пута, а можеш да кренеш само једним. Помогла ми је ту и професрока Марија Срећков са којом сам требала да радим. Дала ми је савет да ипак у тим годинама када имам шансу да остварим свој сан а мени је то било играње Евролиге треба да се определим за тај пут, јер психологијом могу да се бавим и касније“, објаснила је капитен.
Када су повреде у питању, српска кошаркашица истакла је да иако је болело поново би одабрала исти пут.
„Некада када се сетим тих повреда се запитам, али не бих ништа мењала. То је она друга страна медаље, тешко је борити се некад и остати истрајан. Најтеже је било када је бол толики да не можеш више. Лежеш и будиш се са њим, просто ти делује све безнадежно. То су моменти када се запиташ, има ли ово смисла? Које су границе до које човек треба да иде? Помогли су ми породица, супруг и дали ми додатну снагу када су се појавили ти тренуци сумње“, рекла је Крајишник.
Тина има и сјајну клупску каријеру коју је започела у Лозници, а наставила је преко Радивоја Кораћа, Црвене звезде, Пека, Алунвента, Сопрона, а тренутно је члан Галатасараја. Ипак, другачији је осећај када се обуче дрес са српским грбом.
„Свака од нас када дође утакмица са репрезентацијом има посебан осећај. Огромна је част, када обучеш тај дрес даје ти снагу , желиш да се бориш за своју земљу. Ми смо одрастале на тај начин, без обзира на повреде сам играла за млађе селекције. Тај балкон када смо се попеле са златом волела бих поново да доживимо. У клубу имаш другу одговорност, ангажован си за нешто и од тебе се увек очекује да даш максимум и одиграш добро. Гледам у сваки клуб да дођем спремна и посвећена, до сада је то давало резултат“, објаснила је Крајишник.
Тина Крајишник рођена је у Сарајеву 1991. године и као и многи српски спортисти тренирала је у време када је наша земља пролазила кроз бомбардовање и велику кризу. Поцепане патике нису биле аргумент за напуштање терена већ напротив мотив да се пробуди снага и покаже свету колику жељу гаји.
„Доста ме људи пита, чак и тренер и играчице: Шта је то што вас чини посебним, како увек правите успех? Само се насмејем, одговор имам, али га је тешко формулисати. Не мислим да је то тај неки српски инат. Наш менталитет, као нација што смо прошли остало нам је у спортској менталитету. Срећна сам што долазим из Србије. Обожавам Сарајево и Републику Српску, цео на регион искусио је тешка времена. Човек најбоље сазри када има тешко искуство“, испричала је Крајишник.
Са данашње тачке гледишта та прича је помало и смешна јер данас има нормалне услове.
„Смејемо се када дођемо у неки клуб какве услове добијемо јер се сетимо како смо тренирали. Нисмо имали опрему, лопте, топлу салу, али то је све био део пута. Можда смо због тога грабили више и успели да покажемо да смо јаки и издржљиви“, истакла је Тина.
Тина је оличење борбе за српски дрес показала у финалу Европског првенства када је упркос болу наставила утакмицу.
„У Француској ако се мало повредиш или те нешто заболи не знаш због чега, аутоматски си на поштеди. А ми имамо то могу ја. Финале Европског првенства, утакмица против Француске изврнула сам ногу у другом минуту. Ја сам само наставила да играм јер сам помислила ово је финале кад ћу да играти. Са једном ногом ћу да трчим, али не смем да покажем да ме боли. Није то добро, али имамо то у себи, гурамо себе преко граница“, присетила се Крајишник.
У репрезентацији Србије је и Ивон Андерсон, кошаркашица америчког порекла, за коју је Тина имала само речи хвале и која се одлично уклопила у тим.
„Ивон је квалитетна личност. Уклапа се у тим, трудили смо се да се осећа прихваћено од почетка и она је била сарадљива, хтела је да учи и да прозове акције на српском. Рекла сам јој Ивон немој у игри да се мучиш да причаш српски, али она се на сваки начин труди да буде као ми. Препознала је добру атмосферу, наш тимски дух. Много доприноси квалитетом“, похвалила је саиграчицу Тина.
Капитен српског тима задовољна је у турском клубу, али већ размишља о битном периоду који је пред репрезентацијом. У фебруару ће српске кошаркашице играти квалификационе утакмице за Светско првенство против Кореје, Бразила и Аустралије, а имаће предност домаћег терена.
„У клубу сам задовољна свиме. Менталитетом и организацијом, има велику историју и име, срећна сам што сам овде. Што се тиче репрезентације, чека нас фебруар где нас чека битна ствар, а то је да се квалификујемо за Светско првенство. Значиће нам што се игра у Београду, то може да нам помогнем. Нема пуно времена, али верујем да ћемо успети“, закључила је Тина Крајишник за Спутњик.