Косово без струје јер нема стручне кадрове, а кривце опет траже – на северу
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Пратите нас
Приштина нема обучене кадрове да искористи природне ресурсе како не би била у незавидној позицији са рестрикцијама струје за коју очекивано криви Србију. Проблем је, међутим, што то може да доведе до новог хаоса на северу Косова, сагласни су саговорници Спутњика.
На Косову и Метохији се налази око 76 одсто од укупних резерви угља у Србији. Та територија важи за трећи по величини угљенокоп по залихама угља у Европи, које би вековима могле да обезбеђују струју за цео регион. Упркос томе, Приштина се данас суочава са највећом кризом што се тиче несташице струје, толикој да је чак и Европска мрежа оператора преносног система (ЕНТСО) уплашена да ће та несташица утицати на целу Европу.
Косово нема кадрове
Историчар и политиколог Драгомир Анђелковић овај „феномен“ објашњава неспособношћу косовских институција, која како каже, не интересује много Запад.
„Није Запад окупирао Косово и напао Србију да би од Косова стварно направио независну државу која ће да функционише по принципима правне државе већ да би правио своју колонију,“ сматра Анђелковић.
Под тим околностима наставља он, наравно да Запад нема намеру да се труди око своје колоније да она функционише како треба, већ гледа да извуче што већу корист за себе.
„Косово нема никаквих унутрашњих потенцијала нити кадрова који би могли да искористе природне ресурсе који се налазе доле. Дакле, без стратегије и визије су и јасно је зашто су у првој кризи доживели колапс, у овом случају струјни,“ каже Анђелковић.
Ово је најбољи доказ, напомиње наш саговорник, да Косово није држава јер су показали да су неспособни да то буду ако њихови ментори о њима не брину.
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију, констатује да је Приштина прогласила ванредну енергетску кризу а плаши се да би ову ситуацију могла да искористи за нови упад на север Косова.
„Неки предуслови да би то могло да се деси постоје. Видимо да су велике рестрикције и да Приштина покушава да пребаци одговорност за несташицу струје на север Косова и Србију. Курти на тај начин и преко приче да треба кренути са наплатом струје Србима на северу покушава да добије позитивне поене, упркос томе што трпе несташицу струје,“ каже Дрецун.
Опрез на северу Косова
Он подсећа да је уведена и забрана тзв. „рударења биткоинима“ јер то троши велике количине струје, а то је било нарочито видљиво у албанским селима на северу Косова Винарце и Суви До.
„Немачки амбасадор на Косову је рекао да борба против организованог криминала није етнички обојена али немојмо заборавити ни извештај Стејт департмента где су помињу одређени Срби. Ако све то сагледамо, Приштина лако може да покуша да реализује своје интересе на северу Косова. Да ли зато што би кренули у потрагу за онима који не поштују забрану о рударењу биткоинима или да ставе део енергетских ресурса под своју контролу, као што је трафостаница Валач, или да крену са хапшењима под изговором борбе против организованог криминала,“ упозорава Дрецун.
Треба подсетити да се на ободу Приштине се налазе копови за површинску експлоатацију Белаћевац и Добро Село, из којих је у последњих неколико деценија ископан само педесети део великих резерви лигнита, које су, без икакве сумње, велике не само у српским него и у европским размерама.
Косово лежи на лигниту
Угљоносни басен се простире испод јужне српске покрајине а присуство ових резерви угља познато је још од осамдесетих година прошлог века, када су обелодањене студије о рудном благу Косова. Још од тада није никаква тајна да се у дну косовско-метохијске котлине налазе импозантне резерве лигнита које се процењују на чак око 15 милијарди тона.
У студији Министарства за енергетику и рударство Србије из 2011. године која представља базу свих рудних налазишта у земљи, детаљно се наводе резерве на Белаћевцу, Добром Селу и на другим неискоришћеним лежиштима на Косову, кад је реч о меком мрком угљу, лигниту, наталоженом у плиоцену, што је геолошка епоха која је трајала од пре 5,3 до пре 2,6 милиона година.
Сличне процене, иначе, дају и у Приштини, где је тамошње Министарство енергетике и рударства још пре пет година објавило како Косово лежи на 14,7 милијарди тона лигнита, што су резерве по величини треће у Европи, одмах иза Немачке и Пољске.
Према подацима Независне комисије за руднике и минерале на Косову (ИЦММ), количина од 14,7 милијарди заправо представља пете по величини потврђене резерве угља у свету. Но, то ипак треба посматрати као благо претеривање, мада је извесно да су те резерве импресивне.
