Санкције Додику ће ујединити Србе /видео/
22:29 06.01.2022 (Освежено: 22:57 06.01.2022)
© Фото : Радиотелевизија Републике Српске
Пратите нас
После проширења америчких санкција Милораду Додику, нема никакве дилеме да ће политичка ситуација у БиХ бити још затегнутија него што је била. Бошњаци ће ликовати, а Србе ће санкције ујединити и још више их учврстити у уверењу да је потребно тражити да се отете надлежности барем делимично врате.
Овако новинар и политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара коментарише проширење америчких санкција српском члану Председништва БиХ Милораду Додику. Од 5. јануара, Додик и бањалучка Алтернативна телевизија, налазе се на америчкој „црној листи“, због наводне корупције.
Санкције Додику не решавају проблеме у БиХ – само их распаљују
Санкције, према Козомариним речима, неће решити проблеме због којих је дошло до нарушавања односа унутар БиХ – отимања надлежности Републици Српској, наметање Инцковог закона о забрани негирања геноцида, одлуке Уставног суда БиХ о пребацивању надлежности над газдовањем пољопривредним земљиштем и шумама на заједничке институције.
„Сигурно је да ће односи у БиХ бити још више поремећени него што су сада и сигурно је да БиХ полако тоне у безнађе. Ово сада није само ветар у леђа СНСД-у, него свим Србима, осим две опозиционе партије које су очигледно понашају по диктату САД. Да су избори сутра, мислим да би СНСД убедљиво победио“, констатује Козомара.
Са друге стране, социолог Војислав Савић сматра да санкције Додику ни у којој мери неће утицати на политичке прилике у БиХ.
„Те санкције су само проширене на једну од медијских кућа у Републици Српској, Алтернативну телевизију и односе се на пословање у САД. Мислим да то не погађа ниједног политичара из Републике Српске. Тако да, док год међународне институције или ЕУ не донесу такву једну одлуку, а тешко да ће је донети зато што тамо имате и друге земље које се питају, а не само САД, то не значи ништа. Више је симболичка порука да нисте пожељни за једну администрацију“, наводи Савић.
А шта је са Бошњацима оптуженим за корупцију
Иронија судбине је да је под санкцијама због наводне корупције једна бањалучка телевизија, док црногорски председник Мило Ђукановић није – гледано из визуре Бајденове администрације, он је поштен, додаје он. Такође, амерички амбасадор у БиХ и специјални изасланик Беле куће за изборну реформу састају се са бошњачким политичарима оптуженим за корупцију.
„Без икаквог постављања питања легитимно се сарађује са свима, али када идете против интереса САД можете бити оптужени и за корупцију, и за бројне друге ствари. Дакле, један врло селективан, површан и нимало плодоносан начин вођења политике“, истиче Савић.
Коментаришући оптужбе за корупцију против Додика, Савић сматра да је српски члан Председништва особа коју највише надзиру у БиХ, како домаће, тако и стране службе.
„Узимајући у обзир анимозитет који западне дипломате углавном гаје према Милораду Додику, мислим да би искористили сваку могућност да утичу на његов јавни углед или да га оптуже ако имају нешто конкретно везано за корупцију“, каже он и подсећа да је неколико пута то и покушано уз помоћ исконструисаних афера.
Међутим, понавља он, са америчким санкцијама проблем је њихова селективност – Вашингтон сарађује са бројним корумпираним политичарима из БиХ и из региона – таквим приступом Америка више не може да дезавуише унутрашње политичке прилике, чак ни у земљи каква је БиХ.
Додикове речи треба схватити дословно
Поводом Додикове поруке, изречене на конференцији за новинаре у среду, да би увођење санкција Републици Српској било знак за проглашење самосталности тог ентитета, Анђелко Козомара каже да би је требало схватити дословно, јер шта Српској остаје у том случају.
„Значи, половина БиХ би била под санкцијама, а друга половина би остала нетакнута, могла би да се развија, да тргује. Шта у тој ситуацији остаје Републици Српској осим да се отцепи и да самостално покуша да пронађе пут из ове, заиста невероватне ситуације“, објашњава Козомара.
Ипак, санкција Републици Српској највероватније неће бити, додаје Козомара. Већ неколико пута са Запада је поновљено да ће се санкције односити на појединце и организације које сарађују са њима.
Савић је мишљења да је порука Додикових речи да ће политика санкција само радикализовати ставове и убрзати оно што је неминовно.
„На пример, до апелације за Дан републике, 9. јануар у Републици Српској није слављен нешто помпезно. Међутим, после апелације коју је упутио Бакир Изетбеговић, после покушаја наметања одлуке Уставног суда БиХ, тај дан почиње да се празнује масовно, поприма облик масовног празника. А приметио сам да је тај осећај нарочито порастао после наметања Инцковог закона. Дакле, што год више намећете и притискате читав један народ и његове представнике, отпор ће бити већи и ствараћете трајнији и темељнији анимозитет према себи, својим политикама и према вашем виђењу како држава треба да функционише“, наглашава наш саговорник.
Порука коју Вашингтон шаље проширењем санкција, и власти, и опозицији је да свако мора да буде против санкција. Опозициони политичари морају да знају да, ако подрже санкције, потписују политичко самоубиство, јер подршка санкцијама према Милораду Додику значи да подржавају и санкције према себи. Ниједан политичар који је подржао увођење било каквих санкција није се добро провео јер грађани не виде санкције као добро решење за вођење политике, закључује Савић.
Милорад Додик се, подсећамо, трећи пут налази на удару америчких санкција. Први пут санкције су му уведене 1992, када су САД увеле санкције свим посланицима Скупштине Републике Српске; наредне санкције уведене су му 2017, због наводног кршења Дејтонског споразума. Поред њега и Алтернативне телевизије, санкције су уведене и Милану Тегелтији, Додиковом правном саветнику и његовој супрузи.
Шта би рекао Хенри Кисинџер
Да се историја понавља и да Вашингтон не одступа од политике подршке бошњачком виђењу решења кризе у БиХ можда најречитије показује интервју који је још септембра 1995, у предвечерје потписивања Дејтонског споразума, дао бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер.
Реалиста у спољној политици, Кисинџер, човек поткован како практичним, тако и теоријским знањима о међународним односима, у том интервјуу, који је заоштравањем односа у БиХ након што је Валентин Инцко наметнуо закон о забрани негирања геноцида, поново актуелизован, каже да не схвата шта САД желе да учине са Балканом и додаје да су удари на Србе били могући почетком рата у БиХ, када се ширило уверење да они „крше људска права“.
„Али сада… Морамо нешто да рашчистимо, понашамо се као да покушавамо силом вратити Србе у некакву митску Босну, која није постојала никад у историји“, каже он и додаје:
„Не постоји босански језик. Не постоји босанска култура. Босна је административна јединица која се састоји од Хрвата, муслимана и Срба, вештачки створена у бившој Југославији и глупо ју је признати као државу од стране западних сила“.
Ако се погледа српска историја, видеће се да су се Срби 600 година борили да њима не владају муслимани, констатује Кисинџер и пита се:
„Зашто САД крше властито начело самоодређења народа и зашто их наши медији зову „српски сепаратисти“? Зар зато што покушавају да се одвоје од нечега што никад у историји није постојало“?
Решење које је Кисинџер понудио чувеном америчком новинару Чарлију Роузу је да треба да буде створена муслиманска држава, а да остале националности, Срби и Хрвати, или створе своје независне државе, или се припоје матицама. Американци, међутим, упорно се залажући против Кисинџеровог предлога, као да чине све да га остваре.
