00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ВЕСТИ
Избори у САД: Камала Харис се обратила Албанцима
06:30
24 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Инвазија „ванземаљаца“ на Маракану – новембар као путоказ вечитих у Евролиги
06:54
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Сви заједно у Бадњаке: Срби сада уочи Божића без наоружане пратње – велика радост у Метохији

© Фото : Спутњику уступио Александар МицићМладићи из Велике Хоче данас на брду изнад села
Младићи из Велике Хоче данас на брду изнад села - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
Пратите нас
Иако ни за Бадњи дан немају мира, јер је почео вестима о полицијској акцији у Приштини, Урошевцу и Штрпцу, Срби на Косову и Метохији најрадосни хришћански празник Божић дочекују срећни и богу захвални. У енкалви у Ораховцу и ове године могли су по бадњаке без пратње КПС-а, а у Великој Хочи настављају традицију дугу вековима.
У Великој Хочи у срцу Метохије стотинама година негују посебан обичај, по бадњаке не иду зором, већ око поднева, сви мушкарци из тог места заједно.

По бадњак у подне

Двадесетпетогодишњи Александар Мицић објашњава да је овај специфичан, леп начин одласка по свето дрво од рата добио још већи смисао.
"Мало нас је, али се држимо на окупу, то је најважније. Заједнички идемо по бадњаке, а после је спуст у село са околног узвишења исто заједнички. Ми млади и деде са својим унуцима, они се задржавају краће него ми горе, због хладноће, али ове године нам је диван дан. Све радимо као један, спуштамо бадњаке испред парохијског дома, где их сви заједнички налажемо. Свештеник их освештава док је у току литургија, молитва предвиђена за тај тренутак. Радујемо се! Очекујемо радостан дан који долази сутра, очекујемо Божић", каже Мицић.
© Фото : Спутњику уступила Велинка РадовановићЦрква у Ораховцу готово да се не види од бадњака, после освећења домаћини их носе кући
Црква у Ораховцу готово да се не види од бадњака, после освећења домаћини их носе кући - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
Црква у Ораховцу готово да се не види од бадњака, после освећења домаћини их носе кући

Весеље испред цркве

Он додаје да после литургије и паљења бадњака народ остаје код своје цркве да се весели. Велика Хоча је специфична по томе што има вероватно највећи број храмова у селу у овом делу света.
"Свих 12 апостола имају своју светињу у Великој Хочи, то је јако специфично, за сваки дан обележавања празника неког од апостола ми одлазимо баш у тај храм посвећен светитељу кога славимо. Јако је лепо, имамо и ватромет, а после тога одлазимо свако својој кући, код својих породица да обележимо Бадње вече", каже Мицић.
Упитан да ли ипак постоји доза страха, с обзиром на општу климу на Косову и Метохији, сталне нападе на православне храмове и тренутна дешавања, каже:
"Што се тиче неке бојазни, тога код нас нема. Ми се осећамо дивно, зато што обележавамо празник и чувамо наше светиње, баш овде. Због тога што смо овде све добија на тежини, добија на вредности".
© Фото : Спутњику уступио Александар МицићУношење бадњака у Велику Хочу
Уношење бадњака у Велику Хочу - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
Уношење бадњака у Велику Хочу

Ораховац јутрос поранио

За разлику од Велике Хоче, у оближњој српској енклави Ораховцу, по бадњаке се иде зором. Тада је устала и Велинка Радовановић, треба спремити две трпезе, посну за Бадњи дан и мрсну за Божић, а пре свега сачекати супруга и сина да донесу бадњак. И Ораховац од рата по дрво иде заједнички, због безбедности.
"Кад први дође, лупа звоно, то је знак да је бадњак стигао у цркву. Сви бадњаци се поређају око цркве, буквално се ништа не види од бадњака, ниједан камен наше цркве Успења Пресвете Богородице. После креће паљење, па и музика, народ се весли, кува се вино, ракија. Бадњаци се, наравно и освештају. Сваки домаћин узме свој и носи га кући", објашњава домаћица.
Она додаје да дочекује бадњак тако што из сита посипа домаћина житом, кукурузом, коцкама шећера или бомбонама, да би година била родна и берићетна. Затим мушкарци секу бадњак, дебља дрвца уносе се у кућу, код шпорета се премажу медом, сви и целивају бадњак, свето дрво.
"Колико искрица, толико парица, у пољу бела пшеница, у винограду родна лозица, у тору женска јагањца, а у кући сва мушка дечица, то изговарамо док џарамо дрвцима бадњака по ватри".
© Фото : Спутњику уступила Велинка РадовановићПородица Радовановић из Ораховца за трпезом на Бадње вече
Породица Радовановић из Ораховца за трпезом на Бадње вече - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
Породица Радовановић из Ораховца за трпезом на Бадње вече

Корник пита – посебан специјалитет

Уз огњиште су се окупили сви, мама Велинка, тата Звонко и деца, Јована, Анђелија, Слободанка, Павлина и Петар. За бадње вече, каже наша вредна саговорница, меси и посебну питу чије се коре пеку на шпорету, на плочи, а пуни се свежим купусом и орасима. Спацифична је за Метохију, зове се "корник".
Велинка Радовановић открива нам још један јединствени обичај са крајњег југа Србије. На Божић, после литургије деца иду у положајнике, као и свуда код православних Срба, али деца Ораховца добијају још дарова.
"Сва мушка деца иду од куће до куће са гранчицама, са шунком, тако зовемо то церово дрво, честитају Божић и примају дарове. Раније су се даривала посебним хлебом, који је направљен као колач, а у њега се стави цело јаје и тако се пече. Раније није било слаткиша, то што су људи имали, тако су даривали децу", каже и додаје да је и ове године направила тај колач, јер традиција мора да се поштује.
Она ће ујутро замесити чесницу, која се у Метохији зове "дашник", од речи дар, даривати. На овој погачи су увек печати, голубови, симбол мира, грожђе, буре за вино и ракију, јер Метохија је виноградарски крај, и класје жито, кукуруз и јагањци, да година буде родна и берићетна.
© Фото : Спутњику уступила Велинка РадовановићПосебан колач којим се на Божић даривају мушка деца у Ораховцу, која празник честитају од куће до куће
Посебан колач којим се на Божић даривају мушка деца у Ораховцу, која празник честитају од куће до куће - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
Посебан колач којим се на Божић даривају мушка деца у Ораховцу, која празник честитају од куће до куће

Дан кад љубав све преплави

Наша саговорница каже да је овај празник најлепши начин да се за тренутак забораве свакодневне бриге које муче Србе у овој енклави, да се осете као људи, да љубав све преплави. Али и захвалност што су сви на окупу, живи и здави.
Посебно је радосна због једне чињенице, има бригу мање, њен син Петар и јутрос је могао по бадњак без пратње, као слободан човек.
"Од рата људи су ишли у шуму по бадњаке са КФОР-ом, касније са КПС-ом, морали су уз њихову пратњу, а сада могу сами. Неколико година уназад иде се групно, сви људи из села, ту су старији и млађи. И мој син Петар је ишао и прошле и претпрошле године. Радујемо се, јер нешто се ипак креће ка бољем. Срећан Божић свима, Христос се роди!"
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала