Напад на имовину и емоције: Одлуком високог представника Српска црква лишена основних права
20:15 07.01.2022 (Освежено: 14:04 13.01.2022)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Имовина СПЦ у БиХ процењена је на милионе евра, али пут до правде, сматра владика бихаћко-петровачки Сергије, дуг је и неизвестан. Иза приче о блокираној реституцији крије се потпис високог представника.
Имовина која је одузета СПЦ у Босни и Херцеговини после 1952. године никада није враћена иако је Република Српска на основу уставне расподеле надлежности између ентитета и БиХ искористила своје уставно право и покушала Законом да уреди ово питање. Противправно, овај закон је ван снаге ставио Валентин Инцко, а питање имовине Српске цркве до данас није решено.
Који су разлози за ово правно дивљаштво, да ли су Срби једина тангирана нација, те какав је сатус православних у Федерацији, откривају саговорници Спутњика.
„Само, у близини манастира Рмањ, СПЦ поседује 28 хиљада хектара земље. То су су подаци које смо проверили у архиву и који су доступни свима, али закона о реституцији нема ни у најави, а камоли у спровођењу“, каже за Спутњик владика бихаћко-петровачки Сергије, додајући да је ситуација у Федерацији тешка али да радује што се у Србији оснива Фонд који ће откупљивати земљу од наших људи како би се имовина сачувала.
„У околностима какве јесу у БиХ тешко да ће повраћај имовине брзо доћи на дневни ред. Исламска заједница такође није успела да поврати сву своју имовину. Био сам на сусрету у Сарајеву везаном за питање реституције када су представници Исламске заједнице спремни и организовани, тражили да се врати имовина чак и она регистрована пре 1952. године, а у појединим случајевима и од пре Првог рата“.
Народ се бори, али нас је све мање
На питање да ли овакав однос према СПЦ остаје на нивоу третирања њеног права на имовину, или су права ограничена и верницима, владика Сергије каже да наш народ у Федерацији у појединим кантонима ужива одређена права, а у другим, попут Ливањског кантона, не, где се, у Гламочу рецимо, не дозвољава учење националних предмета попут српског језика и историје.
„Има проблема у појединим кантонима где наши људи нису равноправни са другим народима. Народ се бори, али највећи проблем је што је у последњих 25, 26 година пуно старије популације умрло, а млади су отишли због економске ситуације“.
Насиље високог представника
Суштина је у насиљу високог представника, објашњава Милан Благојевић, професор уставног права из Бањалуке и први судија који је поднео оставку након доношења Инцковог закона о кажњавању негирања геноцида.
Валентин Инцко
© AP Photo / AMEL EMRIC
„Високи представник је без овлашћења у међународном праву и унутрашњем државном праву наметнуо тзв. законе о забрани располагања државном имовином, иако Устав БиХ ниједном одредбом није прописао да БиХ има своју имовину. Из Споразума о сукцесији имовине СФРЈ произлази да БиХ на основу тог споразума може имати као своју имовину само оне непокретности које су у грунтовним и катастарским евиденцијама биле укњижене на СФРЈ или ФНРЈ. Ово је важно претходно рећи и знати, јер је важно и за правилно поимање реституције“.
Грубо кршење права СПЦ на реституцију
Наиме, наставља Благојевић, у смислу Споразума о сукцесији имовине СФРЈ само о таквим непокретностима које је претходно навео, о њиховом упису на БиХ, може Парламент БиХ да донесе закон, сагласно Споразуму о сукцесији имовине СФРЈ. Све остало је имовина ентитета, па стога само ентитети, на основу уставне расподеле надлежности између њих и БиХ, једини имају уставно право да својим законима уређују питања реституције имовине, па и имовине СПЦ која се налази на територији ентитета.
„Српска је то учинила, али је Инцко прије више година самовољно ставио ван снаге тај закон. Тиме је противправно спречио да та питања уреди не само Српска, већ и Федерација БиХ за своју територију, чиме би Федерација својим законом омогућила реституцију имовине СПЦ-у. Сав проблем је, дакле, направио високи представник својим противправним понашањем, грубо кршећи и у овом питању мандат који има према Анексу 10 Дејтонског споразума, чиме је грубо прекршио и право СПЦ на реституцију њене имовине. Тај проблем се, по мени, неће решити у скорије вријеме“.
Непроцењива имовина Срба у Сарајеву
У ништа завиднијој ситуацији не налази се ни 130 хиљада Срба који су од 1992. до данас трајно напустили Сарајево. Професор Душан Шеховац, председник Извршног одбора Асоциијације Срба у БиХ каже да су Срби у Сарајеву поседовали непроцењиву имовину, друштвене станове, пословне објекте, приватна имања са кућама, помоћним објектима, баштама, ливадама и шумама.
Сарајево
© Sputnik / Сенка Милош
„Због смрти носилаца станарског права, незнања да постоји право на поврат станарског права, даљине и лењости оних који су знали и нису затражили на време поврат станарског права, процењујем на основу информација које поседујем да им није враћено око 5.000 станова које су пре рата користили, у којима су живели Срби из Сарајева“.
Срби из Сарајева су, наводи Шеховац, у свом поседу имали више приватне имовине од других народа. Али, како напомиње, није једини губитак то што нису враћене у посед хиљаде станова и пословних простора, већ је од материјалног већи емоционални губитак јер се данас та имовина бесправно и без надокнаде користи и уништава.
Вратите се на своја огњишта, јер ми нисмо од јуче
У том духу, владика бихаћко-петровачки Сергије опомиње све оне који су напустили БиХ да манастир Рмањ иде у сусрет обележавању шест векова постојања, што је непобитно сведочанство о српским траговима у БиХ.
„Не забравите своје огњиште, вратите се на њега јер ми нисмо јуче. Поводом Божића желим честитати празник Рођења Христовог уз најбоље жеље да нас Бог увек окупља, да се сабирамо око вредности које нас вековима одржавају, а то је наша породица, Црква, наше свето огњиште на којем су се дешавале све ствари везане за идентитет нашег бића и нашег народа на овим просторима, да очувамо и сачувамо нашу веру, нацију, наш језик. Наша Црква ће се, посебно у Федерацији, колико је могуће трудити", закључује владика честитајући свима Божић.
