00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
06:04
СПУТЊИК СПОРТ
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Маратонска трка је борба са слабостима
06:55
30 мин
live
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Хоћемо ли и конобаре и куваре увозити са Далеког истока
16:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
Дан ослобођења или почетак рата
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
СПУТЊИК СРБИЈА

Јерменија — рај на Земљи:

Арарат, срећне свадбе
и грожђе

Виталиј Коваљчук
„Јерменија је рај на Земљи. Нигде није тако лепо, топло и нигде нема тако укусне хране. И сами ћете то осетити“, понавља сваког минута таксиста Зоро.
Он не скида наочаре за сунце и када је кишни дан. Саветује: ако желите да видите најнеобичнија места, пробате грожђе директно са лозе и уживате на јерменској свадби, онда не треба да идете у Јереван, већ у околину града. Откривамо где да потражите најстарије цркве на свету, како да припремите лаваш у пећи и да се приближите Арарату.
Од модерног доба до антике
Три сата лета из Москве и већ се налазите на аеродрому Јеревана — Звартноцу. Аеродром је добио име у част једног од симбола града — Звартноц (у преводу — Храм будних анђела). То је велик комплекс из VII века који се налази недалеко од Јеревана.
Left
Right
Звартноц, реновирани елементи храма из VII века
© Виталиј Коваљчук
Храм Звартноц је саграђен у VII веку
© Виталиј Коваљчук
Основа и рушевине храма Звартноц
© Виталиј Коваљчук
Звартноц, остаци римских терми
© Виталиј Коваљчук
Сам храм, који стоји на 32 стуба, у X веку је разрушио земљотрес. Сачувани су само основа и неколико стубова.
Left
Right
Стубови храма Звартноц (VII век)
© Виталиј Коваљчук
Звартноц, слика орла
© Виталиј Коваљчук
Звартноц, реновирани елементи храма из VII века
© Виталиј Коваљчук
Поред се налази резиденција католикоса (поглавара јерменске цркве): остаци дворца, просторија, бање. Добро се сачувала винарија, два базена са каменим удубљењима у којима се гњечило грожђе и сакупљала течност.
Left
Right
Резиденција католикоса, дворана са престолом
© Виталиј Коваљчук
Резиденција католикоса, винарија
© Виталиј Коваљчук
Сачувани делови резиденције, винарија
© Виталиј Коваљчук
Резиденција католикоса
© Виталиј Коваљчук
Да бисте обишли Звартноц, потребан је један сат. Личи на илустрације из уџбеника о историји старе Грчке, само је унаоколо уместо маслина дрвеће дуња.
Дуња
© Виталиј Коваљчук
Посета јерменској свадби
На 20 километара од Јеревана се налази град Аштарак. Има мање туриста, а велик број знаменитости. У историјском центру са уским улицама се налази црква Циранавор из VI века, Кармравор (црвена) из VII века.
Left
Right
Црква Циранавор, поглед одозго
© Виталиј Коваљчук
Црква Циранавор (VI век)
© Виталиј Коваљчук
Црква Циранавор, рушевине
© Виталиј Коваљчук
Црква Циранавор, уклесан крст у стени
© Виталиј Коваљчук
Црква Циранавор (у средњем веку — тврђава Покаберд)
© Виталиј Коваљчук
Црква Циранавор, поглед на унутрашњост цркве
© Виталиј Коваљчук
Обратите пажњу на кров од црепа на цркви Кармравор, таквих храмова има само неколико у Јерменији.
Left
Right
Црква Кармравор, кров од црепа
© Виталиј Коваљчук
Црква Кармравор се сачувала у оригиналном облику од VII века
© Виталиј Коваљчук
Црква Кармравор, рушевине
© Виталиј Коваљчук
Црква Кармравор, споменици
© Виталиј Коваљчук
Црква Кармравор, купола
© Виталиј Коваљчук
Црква Кармравор, цртежи
© Виталиј Коваљчук
Црква Кармравор, цртежи унутар цркве
© Виталиј Коваљчук
Ако током шетње чујете хор аутомобилских сирена и гласну музику, знајте да ћете ускоро угледати јерменску свадбу. Младенци долазе у кућу младожење, са балкона их засипају латицама ружа и бомбонама.
Left
Right
Свадба у Аштараку
© Виталиј Коваљчук
Свадба у Аштараку, долазак младенаца у кућу мужа
© Виталиј Коваљчук
Гости се служе орасима и сувим воћем, десертима у облику срца и пирамидама од бомбона. Обично и туристе позивају да се послуже и да кажу здравицу. Затим је на реду празнична трпеза, на коју се позива око 300-400 гостију. На свадби је увек бучно, весело и лепо се једе.
Left
Right
Свадба у Аштараку
© Виталиј Коваљчук
Аштарак, около цркве Кармравор
© Виталиј Коваљчук
Мост и млин у Аштараку
© Виталиј Коваљчук
На обали реке Касах се налази мали парк поред млина из XIX века.
Може се седети за старим жрвњем као за столом, ослушнути шум воде и могу се сакупљати ораси.
Left
Right
Мост преко реке Касах, XVII век
© Виталиј Коваљчук
Мост преко реке Касах, поглед одозго
© Виталиј Коваљчук
Клисура реке Касах
© Виталиј Коваљчук
Виногради у Аштараку
© Виталиј Коваљчук
Даска са ковчега и лаваш
На 17 километара од Јеревана се налази град Ечмиадзин (други назив му је Вагаршапат). То је колевка хришћанства у Јерменији. Управо је овде легендарни католикос Григориј Просветитељ саградио прву јерменску цркву 301. године. Према предању, то место му је показао Христ, зато је храм добио има Ечмиадзин (силазак Јединственог).
Left
Right
Ечмиадзин, улазак на територију манастира
© Виталиј Коваљчук
Ечмиадзин, споменици на уласку на територију манастира
© Виталиј Коваљчук
Постоји могућност да је ово најстарија хришћанска црква на свету. Касније су је направили од камена и ниједном је нису дограђивали до XVIII века.
Left
Right
Ечмиадзински храм
© Виталиј Коваљчук
Ечмиадзински храм, резбарија украшава фасаду
© Виталиј Коваљчук
Ечмиадзински храм се сада рестаурира
© Виталиј Коваљчук
Од 1441. године у Ечмиадзину се налази резиденција католикоса.
У музеју на територији резиденције се налази веома интересантна колекција хришћанских реликвија. Међу њима је Лонгиново копље, којим је пробо Христа, као и окамењена даска. Кажу да она потиче од Нојевог ковчега, нашли су је у Арарату у IV веку.
Left
Right
Ечмиадзин, музеј Манукјанов, Лонгиново копље
© Виталиј Коваљчук
Ечмиадзин, музеј Манукјанов, крст са деловима моштију
© Виталиј Коваљчук
Ечмиадзин, музеј Манукјанов, честица Нојевог ковчега
© Виталиј Коваљчук
Ечмиадзин, музеј Манукјанов, крст са честицама моштију
© Виталиј Коваљчук
Ечмиадзин, музеј Манукјанов, религиозно сликарство
© Виталиј Коваљчук
Ечмиадзин, музеј Манукјанов, трон католикоса
© Виталиј Коваљчук
Ечмиадзин, музеј Манукјанов
© Виталиј Коваљчук
Ечмиадзин, парк испред музеја Манукјанов
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“ (у преводу Човек који се љуби, тако су назвали деду који је основао центар) направљен је у старој јерменској кући. Кућа има зелено двориште, у кући се налазе пећ, посуде са вином и предмети из сеоског живота. Овде се одржавају радионице сликарства, грнчарије и часови о ткању тепиха.
Left
Right
Културни центар „Мачањенц“, дечак са праћком
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“, двориште
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“, растиње у дворишту
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“, крчази за вино
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“, пећ за печење глине
© Виталиј Коваљчук
Осликани крчази
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“, вински подрум
© Виталиј Коваљчук
Ту се налази и ресторан традиционалне јерменске кухиње. Направљен је у стилу куће из средине XX века. Док чекате ручак, можете да гледате како се прави лаваш, а госте увек послуже врућим хлебом.
Left
Right
Културни центар „Мачањенц“, ентеријер ресторана
© Виталиј Коваљчук
Кућа трговца Попова (друга половина 19. века)Културни центар „Мачањенц“, припрема лаваша. Великим јастуцима (који се на фотографији налазе поред ногу жена) лаваш приљубљују за зидове пећи. Он је готов за један минут.
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“, припрема лаваша
© Виталиј Коваљчук
Припрема лаваша
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“, тераса ресторана
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“, ентеријер ресторана
© Виталиј Коваљчук
У културном центру „Мачањенц“ можете провести неколико дана, јер он ради као мали хотел. Ако желите да купите неки сувенир, предмети од керамике су одличан предлог, као и украси и минерали, као што је обсидијан.
Left
Right
Културни центар „Мачањенц“, улазак у хотел
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“, госте дочекује деда Мачањенц
© Виталиј Коваљчук
Културни центар „Мачањенц“, хотел
© Виталиј Коваљчук
Храм са несталим људима
Манастир Ованаванк је основан у IV веку и налази се на шест километара од града Аштарак, на крају клисуре. Овде, у цркви Сурб-Григор, која је саграђена у VI веку, чувају се делови моштију Јована Крститеља.
Left
Right
Манастир Ованаванк, поглед на клисуру реке Касах
© Виталиј Коваљчук
Манастир Ованаванк
© Виталиј Коваљчук
Манастир Ованаванк, комеморативни крст из XIII века
© Виталиј Коваљчук
Манастир Ованаванк се налази на крају клисуре
© Виталиј Коваљчук
Манастир Ованаванк, зид као ограда
© Виталиј Коваљчук
Манастир Ованаванк, црква Сурб-Карапет (XIII век)
© Виталиј Коваљчук
Историчари кажу да су од храма на дно клисуре водили подземни ходници у случају опсаде. Овим ходницима су се спашавали од освајача.
Left
Right
Манастир Ованаванк, црква Сурб-Григор. По предању, овде се чувају делови моштију Јована Крститеља
© Виталиј Коваљчук
Ованаванк, црква Сурб-Карапет, сводови цркве
© Виталиј Коваљчук
Ованаванк, унутрашњост цркве Сурб-Карапет
© Виталиј Коваљчук
Ованаванк, црква Сурб-Карапет, споменици
© Виталиј Коваљчук
Ованаванк, црква Сурб-Карапет; клесање камена („Разумне и неразумне деве“)
© Виталиј Коваљчук
Манастир Ованаванк, црква Сурб-Григор; паљење свећа
© Виталиј Коваљчук
Ованаванк, црква Сурб-Карапет; ротонда звона пропушта много светла
© Виталиј Коваљчук
Манастир Ованаванк, црква Сурб-Григор, олтар
© Виталиј Коваљчук
Око манастира се налази импровизована пијаца на којој се могу купити џем, сушено воће и бомбоне, а продавци ће вас угостити јабукама и орасима.
Left
Right
Џем и мед
© Виталиј Коваљчук
Пастила и чурчхела
© Виталиј Коваљчук
Суво воће из Јерменије
© Виталиј Коваљчук
Слаткиши приватне производње
© Виталиј Коваљчук
Вино, вотка и ликери
© Виталиј Коваљчук
Орах
© Виталиј Коваљчук
Традиционални јерменски десерт гата — тесто са надевом од ораха
© Виталиј Коваљчук
У подножју Арарата
За Јермене је највећа знаменитост — планина Арарат. Међутим, он се налази на територији Турске. Када је лепо време, може се видети врх под снегом који ће вам сви становници показивати са поносом и горчином у исто време.
Left
Right
Планина Арарат са јерменске стране
© Спутњик / Александр Мељников
Поглед на Арарат и град Јереван
© Спутњик / Владимир Астапкович
Најближи Арарату је манастир Хор Вирап („Дубока јама“). Он је саграђен на месту где је био стари град Арташат. Управо је одавде 301. године почело крштавање Јерменије, прве хришћанске земље на свету.
Према предању, цар Трдат Трећи бацио је овде у тамницу 287. године свог друга Григорија Просветитеља, који је одбио да се поклони паганској богињи. Будући крститељ Јерменије је провео у заточеништву 13 година. У његову тамницу на дубину од шест метара водило је вертикално степениште које је веома стрмо. У XVII веку је изнад тамнице саграђена капела поред храма Богородице.
Left
Right
Хор Вирап, црква Пресвете Богородице (XVII век)
© Виталиј Коваљчук
Хор Вирап, црква Пресвете Богородице (XVII век)
© Виталиј Коваљчук
Хор Вирап, подземна тамница, ту је 13 година провео Григорије Просветитељ
© Виталиј Коваљчук
Капела Светог Григорија (XVII век)
© Виталиј Коваљчук
Када је лепо време, из Хор Вирапа се могу видети три земље: на неколико километара је Турска, на 11 километара Иран, а на 24 километра је Азербејџан.
Left
Right
Свадба у Хор Вирапу
© Виталиј Коваљчук
Зидови манастира Хор Вирап
© Виталиј Коваљчук
На путу из Хор Вирапа према Јеревану простиру се виногради. Грожђе је већ обрано, али се може наћи по који сладак грозд. Ту се можете фотографисати и угостити се грожђем. Локално становништво тврди да вас нико неће отерати. Јерменска вина су веома ароматична и укусна. Поред коњака, вино је најпопуларнији сувенир.
Left
Right
Воћњаци у јесен
© Виталиј Коваљчук
Виногради у новембру
© Виталиј Коваљчук
Виногради у новембру
© Виталиј Коваљчук
У Јерменији се јесен не сматра тужним периодом године пре зиме, већ заслуженим предахом после тешког рада током лета. За њих је новембар — висока сезона. Нема више врелине, инсеката и змија.
Сада су ту свеже воће, локални десерт гата, изобиље вина, планински ваздух и пејзажи жутих нијанси.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала