https://sputnikportal.rs/20220109/srpski-dzez-pijanista-slavnom-muzicaru-posvetio-pesmu-cocek-za-cika-koriju-jer-mu-je-bio-u-krvi---1132951598.html
Српски џез пијаниста славном музичару посветио песму: Чочек за Чика Корију јер му је био у крви
Српски џез пијаниста славном музичару посветио песму: Чочек за Чика Корију јер му је био у крви
Sputnik Србија
Чик Корија је правио композиције како што су ’Армандова румба’ и ’Армандов танго’ и сматрао сам да му недостаје један чочек. Корија је један од првих музичара... 09.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-09T16:52+0100
2022-01-09T16:52+0100
2022-01-24T15:19+0100
култура
новогодишње спутњик ексклузиве
култура
музика
култура – интервјуи и аналитика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1f/1132951187_0:0:2719:1529_1920x0_80_0_0_56f6ce2658c5d3a61010b8143905e37d.jpg
Да постоји нека тајна веза између њега и познатог латино музичара потврђује и Шљукин став да и неке сасвим различите композиције настају из готово идентичних порива и емоција. Чочек и блуз настају из истог мерака „Иако се у нашој старој музици говори другачијим музичким језиком у односу на џез, другачије су скале, акорди и хармоније, али емоција је та која је слична. Тај наш 'мерак' рецимо у чочеку могао бих да упоредим с блузом као доминантним расположењем у џезу, каже за Спутњик Александар Јовановић Шљука. Његов нови албум „Пиано соло“ доноси осам оригиналних композиција у којима је Јовановић показао сву своју виртуозност, али и љубав према балканској традицији. Отуда на албуму доминирају класичне и џез композиције које су врло јасно проткане старом српском музиком. „Импровизација је једна од ствари која карактерише и наш балкански фолклор и џез. Пастир који свира фрулу док чува овце сваки пут другачије изводи своје песме, управо онако како се то у џезу ради. Има ту, такође, много сличности у приступу музицирању, слободи изражавања и наравно емоцији“, каже Шљука. Из задимљене кафане у концертну дворану На албуму „Пиано соло“ нашле су се и обраде две традиционалне српске песме „Јесен стиже рана“ и „Што се боре мисли моје“, које су се, на овај начин, из задимљене кафане преселиле у концертну дворану. „Из раног детињства памтим ту кафанску атмосферу и пијанисте који су у клавирским аранжманима изводили романсе, староградске и кафанске песме. Те ме мелодије песама из српске традиције на клавиру прате током целог живота. Понекад сам их изводио на концертима, а сада сам уграбио идеалну прилику да их трајно и забележим. Веома поштујем нашу музичку баштину и мислим да треба новим генерацијама преносити музику Балкана, како би се она одржала и у будућности“, сматра Јовановић. Он додаје да је наша традиционална музика једна од великих музичких целина имајући на уму богатство које је настало и сачувало се на малом простору какво је Балканско полуострво. „Разлика у фолклору је огромна од села до села. Волим да кажем да се на сваких стотину метара мења фолклор, другачији су ритмови, другачије мелодије. У српској традицији постоје утицаји мађарске, румунске, западне, класичне културе, да не заборавимо и турски утицај и неке од њихових лепих мелодија. Све то доприноси да музика Балкана буде раскошна“, истиче он. Најтеже је сарађивати сам са собом За разлику од музике која у данашње време захтева много различитих боја, оркестрација и инструмената, Шљука се одлучио за нешто потпуно органско, као што је клавирски соло. Неко би рекао да је то застарели начин снимања, писања и компоновања, међутим, када је реч о емоцијама које настају док један музичар сам изводи своју музику – оне никада не излазе из моде. „Велики је изазов за уметника да сам напише музику и изађе на бину. С друге стране, када сте сами, емоције су директне, осећају се све несигурности, али и узбуђење“, наглашава Јовановић. Он наводи да је, после сарадње с познатим музичарима као што су Максим Кочетов, Марчело и други, схватио да је ипак најтеже сарађивати са самим собом. „Када сарађујем с другим људима, увек постоји договор, разговор, размена идеја које се брже сложе у композиције и аранжмане. Када сам сам, често нисам свестан шта радим, због чега увек потражим туђе мишљење.“ Чочек за Чика Корију Импровизација која је била основа за снимање овог албума одвела је Шљуку не само далеко у српску прошлост већ и на Запад, где се музика великог Чика Корије сусрела са мелодијом чочека. Музичка посвета чувеном Арманду Чику Корију у песми „Армандов чочек“ управо је латинске ритмове, самбу и румбу које Корија свирао, приближила мелодијама на којима се наша традиција темељи. „Чик Корија је правио композиције како што су ’Армандова румба’, ’Армандов танго’ и сматрао сам да му недостаје један чочек. Он није познавао балканску музику, али да јесте, верујем да би му се свидела. Он ме је научио како фолклор комбиновати с џезом јер је он то успешно радио. Корија је један од првих музичара на свету који је фламенко и латино музику представио у новом маниру. То је за мене као композитора била животна лекција – представити на нови начин музику која је мојој крви“, закључује Јовановић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, новогодишње спутњик ексклузиве, музика, култура – интервјуи и аналитика
култура, новогодишње спутњик ексклузиве, музика, култура – интервјуи и аналитика
Српски џез пијаниста славном музичару посветио песму: Чочек за Чика Корију јер му је био у крви
16:52 09.01.2022 (Освежено: 15:19 24.01.2022) Чик Корија је правио композиције како што су ’Армандова румба’ и ’Армандов танго’ и сматрао сам да му недостаје један чочек. Корија је један од првих музичара који је фламенко и латино музику представио на нов начин и то је за мене била животна лекција како представити музику која је у мојој крви, каже џез пијаниста Александар Јовановић Шљука.
Да постоји нека тајна веза између њега и познатог латино музичара потврђује и Шљукин став да и неке сасвим различите композиције настају из готово идентичних порива и емоција.
Чочек и блуз настају из истог мерака
„Иако се у нашој старој музици говори другачијим музичким језиком у односу на џез, другачије су скале, акорди и хармоније, али емоција је та која је слична. Тај наш 'мерак' рецимо у чочеку могао бих да упоредим с блузом као доминантним расположењем у џезу, каже за Спутњик Александар Јовановић Шљука.
Његов нови албум „Пиано соло“ доноси осам оригиналних композиција у којима је Јовановић показао сву своју виртуозност, али и љубав према балканској традицији. Отуда на албуму доминирају класичне и џез композиције које су врло јасно проткане старом српском музиком.
„Импровизација је једна од ствари која карактерише и наш балкански фолклор и џез. Пастир који свира фрулу док чува овце сваки пут другачије изводи своје песме, управо онако како се то у џезу ради. Има ту, такође, много сличности у приступу музицирању, слободи изражавања и наравно емоцији“, каже Шљука.
Из задимљене кафане у концертну дворану
На албуму „Пиано соло“ нашле су се и обраде две традиционалне српске песме „Јесен стиже рана“ и „Што се боре мисли моје“, које су се, на овај начин, из задимљене кафане преселиле у концертну дворану.
„Из раног детињства памтим ту кафанску атмосферу и пијанисте који су у клавирским аранжманима изводили романсе, староградске и кафанске песме. Те ме мелодије песама из српске традиције на клавиру прате током целог живота. Понекад сам их изводио на концертима, а сада сам уграбио идеалну прилику да их трајно и забележим. Веома поштујем нашу музичку баштину и мислим да треба новим генерацијама преносити музику Балкана, како би се она одржала и у будућности“, сматра Јовановић.
Он додаје да је наша традиционална музика једна од великих музичких целина имајући на уму богатство које је настало и сачувало се на малом простору какво је Балканско полуострво.
„Разлика у фолклору је огромна од села до села. Волим да кажем да се на сваких стотину метара мења фолклор, другачији су ритмови, другачије мелодије. У српској традицији постоје утицаји мађарске, румунске, западне, класичне културе, да не заборавимо и турски утицај и неке од њихових лепих мелодија. Све то доприноси да музика Балкана буде раскошна“, истиче он.
Најтеже је сарађивати сам са собом
За разлику од музике која у данашње време захтева много различитих боја, оркестрација и инструмената, Шљука се одлучио за нешто потпуно органско, као што је клавирски соло. Неко би рекао да је то застарели начин снимања, писања и компоновања, међутим, када је реч о емоцијама које настају док један музичар сам изводи своју музику – оне никада не излазе из моде.
„Велики је изазов за уметника да сам напише музику и изађе на бину. С друге стране, када сте сами, емоције су директне, осећају се све несигурности, али и узбуђење“, наглашава Јовановић.
Он наводи да је, после сарадње с познатим музичарима као што су Максим Кочетов, Марчело и други, схватио да је ипак најтеже сарађивати са самим собом.
„Када сарађујем с другим људима, увек постоји договор, разговор, размена идеја које се брже сложе у композиције и аранжмане. Када сам сам, често нисам свестан шта радим, због чега увек потражим туђе мишљење.“
Импровизација која је била основа за снимање овог албума одвела је Шљуку не само далеко у српску прошлост већ и на Запад, где се музика великог Чика Корије сусрела са мелодијом чочека. Музичка посвета чувеном Арманду Чику Корију у песми „Армандов чочек“ управо је латинске ритмове, самбу и румбу које Корија свирао, приближила мелодијама на којима се наша традиција темељи.
„Чик Корија је правио композиције како што су ’Армандова румба’, ’Армандов танго’ и сматрао сам да му недостаје један чочек. Он није познавао балканску музику, али да јесте, верујем да би му се свидела. Он ме је научио како фолклор комбиновати с џезом јер је он то успешно радио. Корија је један од првих музичара на свету који је фламенко и латино музику представио у новом маниру. То је за мене као композитора била животна лекција – представити на нови начин музику која је мојој крви“, закључује Јовановић.
