https://sputnikportal.rs/20220110/srbi-proveli-praznike-i-daleko-od-jelke-i-hrastovog-drveta-1133172374.html
Срби провели празнике и далеко од јелке и храстовог дрвета
Срби провели празнике и далеко од јелке и храстовог дрвета
Sputnik Србија
Можда нас нема много, али нас има свуда по свету. Да смо туристички стигли и у Боцвану сазнали смо захаваљујући пандемији ковда 19. Одатле нам је пред празнике... 10.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-10T18:06+0100
2022-01-10T18:06+0100
2022-01-10T18:06+0100
економија
свет
економија
туризам
егзотика
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1a/1132789738_0:92:1920:1172_1920x0_80_0_0_35367b3bd2f6865448e12b7e3423aaac.jpg
Донела га је породица која је туристички боравила у тој земљи на југу Африке. Колико је наших туриста празнике дочекало испод палме уместо под јелком и храстовом божићном граном биће познато вероватно за месец дана, али је извесно да се неки ни у неизвесним пандемијским условима не одричу егзотике и топлијих дестинација. Поготово када овде зима закуца на врата.Егзотика је и даље у модиОпет захваљујући пандемији и појави новог соја који је довео до обуставе појединих авионскихг линија сазнали смо да је било неколико стотина наших туриста на Занзибару од којих је један део имао проблем са повратком кући.Није, каже, необично да наши путници воле да одлазе на дестинације и практично промене климу, из зиме у лето, с чиме се сусрећемо последњиг двадесетак година. Неке године мање, неке више, али можемо да рачунамо да има једна популација људи која је, додуше, у односу на Европу, изузетно мала.Зашто ЗанзибарОн напомиње да из Европе сваке године током зиме путује више милиона путника у климатску зону у којој је у том тренутку лето.„То је оно што су и наши радили деведесетих и после 2000. године када се ишло на Тајланд, Сингапур, Индонезију, Малезију... Тога има мање, али су се временом проналазиле нове дестинације. Једна од таквих је и Занзибар која је од пре две-три гогине постала врло занимљива не само на нашем, него генерално тржишту источне Европе, јер је боља и јефтинија конекција авионима него што је то икада било“, објашњава наш саговорник.Сада је могуће да на Занзибару проведете 10 дана, рачунајући и авионски превоз, за 1000-1300 евра, зависно од хотела за који се определите, каже Сеничић, подсећајући да су то износи који се плаћају и за мало бољи хотел у нама знатно ближим туристичким дестинацијама попут Дубаија, Египта, Турске.По његовој оцени, можемо да кажемо да већ имамо навику одласка на такве дестинације.„Имали смо групе које су редовно ишле у Јужну Америку. Није их било пуно, било их је неколико хиљада током године, почевши од новембра, закључно са мајом, а до почетка јесени на јужној полулопти. Имали смо Кубу која током целе године има климу која је за нас летња, између 25 и 35 степени. И наравно оне најпознатије дестинације као што су Малдиви, Сејшели, та егзотична острва која су доста скупа. И ту чак има клијентеле, али никада ту са наших простора нису биле организоване туристичке групе јер су то, углавном, индивидуални аранжмани“, напомиње директор Јуте.Дуге дестинације-велики ризикОн подсећа да је међу пандемијом најпогођенијим привредним гранама свуда у свету туризам.Када говоримо о свим путовањима у иностранство наших људи пред Нову годину то је негде испод 10 -12 одсто онога што смо имали 2018. на 2019. годину која је била туристички рекордна. То је последица страха код људи због разбољевања, али и честе промене правила од земље до земље, сигурности и свега што носи пандемија, каже Сеничић. Он истиче да посебно путовања на дуге дестинације где морате да путујете авионом представљају велики ризик.Тога смо били сведоци на почетку пандемија са хиљадама туриста на разним странама света када је велика већина имала озбиљне проблеме да се врати кући.Тако је и сада било са једним бројем наших туриста на Занзибару који су имали авинске карте за летове који су обустављени, па су били приморани да купују нове код других авио-компанија које су и даље летеле.То је заиста компликација и треба бити паметан и одлучивати се и у складу са буџетом који имате, јер не можете на таква места путовати са кнап новцем, само са уплаћеним аранжманом, са 200-300 евра у џепу, поручио је Сеничић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1a/1132789738_118:0:1803:1264_1920x0_80_0_0_173042e5963a6e1142ef18f10fbc8eb7.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
одмор срба на далеким дестинацијама, егзотична путовања упркос пандемији, уместо јелке дочек под палмом, десет пута мње туриста на далеким дестинацијама него пре пандемије, омикрон у србију стогао из боцване, занзибар нова дестинација српских туриста, далека дестинација је и велики ризик,
одмор срба на далеким дестинацијама, егзотична путовања упркос пандемији, уместо јелке дочек под палмом, десет пута мње туриста на далеким дестинацијама него пре пандемије, омикрон у србију стогао из боцване, занзибар нова дестинација српских туриста, далека дестинација је и велики ризик,
Срби провели празнике и далеко од јелке и храстовог дрвета
Можда нас нема много, али нас има свуда по свету. Да смо туристички стигли и у Боцвану сазнали смо захаваљујући пандемији ковда 19. Одатле нам је пред празнике стигао први случај новог омикрон соја вируса који очигледно није обесхрабрио оне склоне одмору на егзотичним дестинацијама.
Донела га је породица која је туристички боравила у тој земљи
на југу Африке. Колико је наших туриста
празнике дочекало
испод палме уместо под јелком и храстовом божићном граном биће познато вероватно за месец дана, али је извесно да се неки ни у неизвесним пандемијским условима не одричу егзотике и топлијих дестинација. Поготово када овде зима закуца на врата.
Егзотика је и даље у моди
Опет захваљујући пандемији и појави новог соја који је довео до обуставе појединих авионскихг линија сазнали смо да је било неколико стотина
наших туриста на Занзибару од којих је један део имао проблем са повратком кући.
„У нормалним временима ми смо у овом периоду године, па и током целе, имали више десетина хиљада људи који су одлазили на те занимљиве, далеке, интерконтиненталне дестинације. Ова пандемија је и то скратила на један изузетно мали број. Можемо да говоримо о пар хиљада људи који током године оду на такве детсинације и то је пре свега утицај пандемије и услова под којима се путује“, каже за Спутњик Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција – Јута.
Није, каже, необично да наши путници воле да одлазе на дестинације и практично промене климу, из зиме у лето, с чиме се сусрећемо последњиг двадесетак година. Неке године мање, неке више, али можемо да рачунамо да има једна популација људи која је, додуше, у односу на Европу, изузетно мала.
Он напомиње да из Европе сваке године током зиме путује више милиона путника у климатску зону у којој је у том тренутку лето.
„То је оно што су и наши радили деведесетих и после 2000. године када се ишло на Тајланд, Сингапур, Индонезију, Малезију... Тога има мање, али су се временом проналазиле нове дестинације. Једна од таквих је и Занзибар која је од пре две-три гогине постала врло занимљива не само на нашем, него генерално тржишту источне Европе, јер је боља и јефтинија конекција авионима него што је то икада било“, објашњава наш саговорник.
Сада је могуће да на Занзибару проведете 10 дана, рачунајући и авионски превоз, за 1000-1300 евра, зависно од хотела за који се определите, каже Сеничић, подсећајући да су то износи који се плаћају и за мало бољи хотел у нама знатно ближим туристичким дестинацијама попут Дубаија, Египта, Турске.
По његовој оцени, можемо да кажемо да већ имамо навику одласка на такве дестинације.
„Имали смо групе које су редовно ишле у Јужну Америку. Није их било пуно, било их је неколико хиљада током године, почевши од новембра, закључно са мајом, а до почетка јесени на јужној полулопти. Имали смо Кубу која током целе године има климу која је за нас летња, између 25 и 35 степени. И наравно оне најпознатије дестинације као што су Малдиви, Сејшели, та егзотична острва која су доста скупа. И ту чак има клијентеле, али никада ту са наших простора нису биле организоване туристичке групе јер су то, углавном, индивидуални аранжмани“, напомиње директор Јуте.
Дуге дестинације-велики ризик
Он подсећа да је међу пандемијом најпогођенијим привредним гранама свуда у свету туризам.
Када говоримо о свим путовањима у иностранство наших људи пред Нову годину то је негде испод 10 -12 одсто онога што смо имали 2018. на 2019. годину која је била туристички рекордна. То је последица страха код људи због разбољевања, али и честе промене правила од земље до земље, сигурности и свега што носи пандемија, каже Сеничић. Он истиче да посебно путовања на дуге дестинације где морате да путујете авионом представљају велики ризик.
Тога смо били сведоци на почетку пандемија са хиљадама туриста на разним странама света када је велика већина имала озбиљне проблеме да се врати кући.
Тако је и сада било са једним бројем наших туриста на Занзибару који су имали авинске карте за летове који су обустављени, па су били приморани да купују нове код других авио-компанија које су и даље летеле.
То је заиста компликација и треба бити паметан и одлучивати се и у складу са буџетом који имате, јер не можете на таква места путовати са кнап новцем, само са уплаћеним аранжманом, са 200-300 евра у џепу, поручио је Сеничић.