Англосаксонскa хуманост: Случај „Ђоковић“ разоткрио тешке муке миграната у Аустралији
© AP Photo / Hamish Blair
Пратите нас
Смештањем Новака Ђоковића у такозвани хотел, а заправо прихватни центар за избеглице и тражиоце азила, аустралијске власти су покушале да понизе нашег тенисера, Србију и спорт, али су само успели да понизе себе јер су тако разоткрили аферу са мигрантима и англосаксонско схватање хуманости, оцењује адвокат Горан Петронијевић.
Он овако за Спутњик коментарише писање западних медија о катастрофалним условима у хотелу Парк у Мелбурну у коме по више година бораве мигранти, а у који је био смештен и Новак Ђоковић након што су му власти те земље одбиле визу.
У светлу Ђоковићевог боравка у имиграционом смештају, јавност је сазнала и за случај Иранца Мехдија Алија, 24-годишњака који се већ девет година налази у Аустралији са нерешеним статусом, по разним имиграционим објектима, а последње две у хотелу који називају „затворским парком“.
Англосаксонско схватање хуманости
Британски медији наводе да је у октобру прошле године дошло до избијања ковида међу избеглицама и тражиоцима азила који се тамо налазе, док је у децембру у хотелу избио пожар, који је резултирао лакшим повредама. Убрзо потом, неки од тражилаца азила су се пожалили да им храна садржи црве и буђ, а о лошим условима у овом смештају причала је и породица Ђоковић на ванредној конференцији за медије.
На то да су људи који су у Аустралију дошли тражећи бољи живот уместо тога добили пакао указали су и Ђоковићев сарадник, тенисер Васек Поспишил, као и Крег Фостер, борац за људска права, који су апеловали на пуштање избеглица из тог смештаја.
Please listen to refugee Mohammed Joy in the Park Hotel, Melbourne, speaking to protesters today.
— Craig Foster (@Craig_Foster) January 9, 2022
When the Djokovic saga ends tomorrow, one way or another, the spotlight will move on.
And they’ll still be inside those rooms, crying out for help.
It’s disgusting. #GameOver pic.twitter.com/zxNPIsIYmy
Адвокат Горан Петронијевић каже да му је јако жао што је једна оваква афера „испливала“ баш на нашем Нолету.
„Али, са друге стране ми је на неки начин драго да се на делу види тај чувени англосаксонски правни систем и њихово схватање хуманости и односа према људима који су у невољи. Дакле, кроз овај страховито лош случај који нас је све погодио испливало је и то да они у тим назови хотелима држе, малетене у притвору, људе који су у невољи и који су се из разноразних ситуација обрели у том простору. Па само упоредите како се једна мала, сиромашна Србија понаша према мигрантима, а како то чини Запад и та глобалостичка Аустралија“, каже Петронијевић.
У Хагу бољи услови
Према његовим речима, чак и Хашки трибунал прописује далеко хуманије условеиздржавања казне од оних у којима су се нашли мигранти у Аустралији.
„Дакле, неко ко је осуђен или му се суди за тешке преступе је у хуманијим условима од онога што смо могли у медијима да чујемо од људи који се у таквим условима налазе толико година“, категоричан је Петронијевић.
Правник Милан Антонијевић, који се питањима људских права бави две деценије, за Спутњик каже да се нада да ће случај Новака Ђоковића допринети томе да се сагледа целокупна мигрантска политика, односно политика различитих земаља према мигрантима, као и могућности да се поступање према њима преиспита.
„Ја закључке могу доносити само на основу овог случаја који се појавио у медијима, али се надам да је ово усамљен случај некога ко има 24 године, а ко се девет година налази у овим законским одредбама и том лимбу између могућности да уђе у Аустралију и да ту земљу напусти. Немам довољно података о аустралијској мигрантској политици и могућностима да тражите азил, ако је он био затражен у овом случају, али ово свакако јесте нешто што све треба да нас забрине – како је могуће да неко у том објекту за мигранте живи толико година, да је тамо ушао са петнаестак и да његов статус још увек није решен“, пита се Антонијевић.
Јасна политика на нивоу УН
Према његовим речима, на нивоу Уједињених нација постоји јасна политика и институције које се баве овом тематиком.
„Оне могу реаговати сада када су добиле јасне информације о томе да се у Аустралији и у том хотелу неко налази толики број година, а да му статус до овог тренутка није решен. Дакле, хајде да искористимо Новакову популарност и на тај начин бацимо светлост на многе друге судбине које су очигледно на одређени начин везане или за строгу законску политику према мигрантима, или за неку немогућност институција да у кратком року реше свако од ових питања“, наводи Антонијевић.
У осврту на то да медији преносе сведочења миграната да у хотелу у Мелбурну имају заварене прозоре, бубе и буђ, Антонијевић каже да нема правилника везано за начине на које треба поступати са мигрантима, али да постоје одређени стандарди који се установљавају кроз праксу.
У том смислу, додаје наш саговорник, свако од тела УН која се баве овом тематиком може, уколико посете наведени објекат, проценити да ли су услови у којима они бораве задовољавајући или не.
„Очекујем да ће уследити преиспитивање овог, али вероватно и неких других објеката у Аустралији јер се заиста не сме дозволити да 2022. године, када смо сви под притиском ковида, имате људе који не могу да остваре своја права, којима је ограничена слобода кретања и који живе у нехуманим условима, односно немају свеж ваздух у простору у коме бораве и све остало што је неки минимум минумума“, каже Антонијевић.
Аустралијске граничне снаге користе Карлтонс Парк Хотел у Мелбурну као ад хок притворски центар за избеглице од децембра 2020. године.
