https://sputnikportal.rs/20220111/koliko-je-odrzivo-gotovo-duplo-povecanje-minimalca-ukoliko--nije-zaradjen-1133214770.html
Колико је одрживо готово дупло повећање минималца, уколико – није зарађен
Колико је одрживо готово дупло повећање минималца, уколико – није зарађен
Sputnik Србија
Привредни развој не може да се гради на никсим зарадама, али мера подизања зарада мора да буде комплексно планирана у овкиру више сегмената економске политике... 11.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-11T13:33+0100
2022-01-11T13:33+0100
2022-01-11T13:33+0100
економија
економија
црна гора
минималац
регион – економија
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/96/1112599665_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_c06a23cdf0753db19b0b0a6b99e81fa7.jpg.webp
Запослени који су на минималцу имали су 1. јануара разлога за радост. По одлуци парламента минималне месечне зараде су повећане са 250 на 450 евра. Да ли ће, међутим, та радост бити кратког даха, како су то већ неки проценили, сматрајући да тако конципиран програм, назван „Европа сад“, може да буде исплаћиван свега неколико месеци.Ризичан потезНа критике да новца нема за такав план, министар финансија Милојко Спајић је одговорио да рачуна на око 400 милиона евра државних депозита.Иако су предвиђене погодности и за послодавце јер су укинути неки порези и доприноси попут онога за здравство и први пут у последњих десет година је уведен неопорезиви део зараде и то оне која је до 700 евра, новине нису наишле на њихово разумевање. Не само због многих непознаница због чега не знају какве ће све имати издатке, него и зато што је цео посао завршио парламент иако се одлука о повећању минималца, како истичу, доноси искључиво на нивоу владе, послодаваца и два репрезентативна синдиката.Професор Београдске банкарске академије, др Драшковић за Спутњик објашњава зашто повећање инималне зараде са 250 на 450 евра види као „врло занимљив и могло би се рећи чак ризичан потез“.Ко је у проблемуСигурно је планирано да то повећање минималца иде кроз прерасподелу онога што је послодавац уплаћивао за порезе и доприносе. Део тога ће да се прерасподели у нето зараду, напомиње он, али и примећује да ће тиме добити запослени, али ће се смањити прилив у буџет. Ту се онда поставља питање средстава за плаћање здравства, односно финанансирање здравства, образовања, културе, оних стандардних буџетских трошкова.Само ће, како сматра, време показати да ли је направљен добар баланс. У тој слагалици наш саговорник упућује на још један момемант - када ви повећате зараду некоме за 200 евра онда ће то повећати његову потрошњу.„Када дође тих додатних 200 евра и јави се на страни оне финалне тражње која је свакодневна, ту држава врати назад око 21 посто, уз претпоставку да је иделан порески систем и да је 21 одсто углавном доминантна стопа пореза на додату вредност (ПДВ). Онда ви заправо од тих 200 евра додатне потрошње нешто око 40 евра вратите кроз порезе, па нето ефекат притиска на буџет неће бити 200 евра, него неких 160 евра“ , објаснио је Драшковић.Биће и затварања фирмиТу држава остварује нето ефекат повећања пореских прихода кроз потрошњу, али се, додаје он, и даље поставља кључно питање како ће то поднети мала и средња привреда, која не може да исплати те зараде.Ко то није у стању, мораће да затвори фирму, доћи ће до гашења малих и средњих предузећа и повећања броја незапослених. Зато је, како сматра, реч о врло сложеном питању.Поред тога ту, како каже, остаје и отворено питање социјалних давања, какве су и пензије, јер се углавном са врло малим процентом финансирају из пензионог фонда, а већином је то из буџета. Он напомиње да, колико је обавештен, прилагођавање пензија, односно њихов раст треба очекивати тек од септембра 2022. године, што значи да ће у међувремену бити великог распона измењу њих и зарада.Одлука у невремеОн одлуку парламента сматра прехрабром, донетом у време које можда и није било право за то имајући у виду последице које су настале због шокова које је претрпео туризам због пандемије, поготово у 2020. години. У прошлој приход је био већи, али није досегао ниво из 2019. пре пандемије. Не зна се каква ће бити 2022. у туризму, то је тешко прогнозирати, а туризам је главна привредна грана у Црној Гори, на њему се базира добар део економије, истиче наш саговорник.На констатцију да су се већ појавиле приче да ће они којима ће знатно већи минималац представљати опасност по опстанак бизниса исплаћивати тих 450 евра запосленима, али да ће од њих тражити да им врате део повећања ако желе да задрже посао, наш саговорник каже да ће тога бити. То су, сматра он, нус појаве које су питање интерних аранжмана. Ако је у питању посао неко ће се вероватно одрећи дела зараде, односно вратиће је послодавцу, што ће, сматра он, појачати сиву економију.Саговорник Спутњика напомиње да су мала и средња предузећа у Црној Гори у добром делу везана за туризам и углавном су сезонског карактера, што је додатни проблем.Драшковић који се управо налази на црногорском приморју каже да му је апотекарка у апотеци рекла да је њен данашњи преподневни пазар био 20 евра. Иако је по среди породични бизнис, питање је како ће обезбедити исплату минималца од 450 евра. У летњим месецима је, како она каже, већа тражња и пословање нормално, али у зимским данима је то велики проблем.
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_1c91eb8bb3843237b93feaadc6159583.jpg.webp
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_1c91eb8bb3843237b93feaadc6159583.jpg.webp
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/96/1112599665_0:0:1920:1440_1920x0_80_0_0_f2a982ff8973ae095da9d1ca0f58395b.jpg.webpSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_1c91eb8bb3843237b93feaadc6159583.jpg.webp
готово дупло већи минималац у црној гори, смањени порези и доприноси, како финансирати буџетске трошкове, ризична одлука парламента, одакле новац за незарађени минималац, у проблему мала и средња предузећа, гасиће се фирме и људи остајати без посла, биће интерних договора о враћању дела зараде послодавцима, пораст сиве економије, туризам главни за економију, прогнозе о приходу туризма и даље незахвалне због пандемије,
готово дупло већи минималац у црној гори, смањени порези и доприноси, како финансирати буџетске трошкове, ризична одлука парламента, одакле новац за незарађени минималац, у проблему мала и средња предузећа, гасиће се фирме и људи остајати без посла, биће интерних договора о враћању дела зараде послодавцима, пораст сиве економије, туризам главни за економију, прогнозе о приходу туризма и даље незахвалне због пандемије,
Колико је одрживо готово дупло повећање минималца, уколико – није зарађен
Привредни развој не може да се гради на никсим зарадама, али мера подизања зарада мора да буде комплексно планирана у овкиру више сегмената економске политике и мора ићи корак по корак. Зато би одлука о готово дуплом повећању минималне зараде у Црној Гори могла да буде ризичан потез, сматра економиста Божо Драшковић.
Запослени који су на минималцу имали су 1. јануара разлога за радост. По одлуци парламента
минималне месечне зараде су повећане
са 250 на 450 евра. Да ли ће, међутим, та радост бити кратког даха, како су то већ неки проценили, сматрајући да тако конципиран програм, назван „Европа сад“, може да буде исплаћиван свега неколико месеци.
На критике да новца нема за такав план, министар финансија Милојко Спајић је одговорио да рачуна на око 400 милиона евра државних депозита.
Иако су предвиђене погодности и за
послодавце јер су
укинути неки порези и доприноси попут онога за здравство и први пут у последњих десет година је уведен неопорезиви део зараде и то оне која је до 700 евра, новине нису наишле на њихово разумевање. Не само због многих непознаница због чега не знају какве ће све имати издатке, него и зато што је цео посао завршио парламент иако се
одлука о повећању минималца, како истичу, доноси искључиво на нивоу владе, послодаваца и два репрезентативна синдиката.
Професор Београдске банкарске академије, др Драшковић за Спутњик објашњава зашто повећање инималне зараде са 250 на 450 евра види као „врло занимљив и могло би се рећи чак ризичан потез“.
„Суштина је колико ће то оптеретити саме послодавце. Има оних који то могу да издрже и који би на уштрб већег профита могли да обезбеде повећање зарада запослених на тих 450 евра, а да истоврменео не оптерети бизнис компаније. Међутим, када је реч о малим и средњим предузетницима и малим и средњим предузећима, онда је то врло, врло ризичан потез“, каже он.
Сигурно је планирано да то повећање минималца иде кроз прерасподелу онога што је послодавац уплаћивао за порезе и доприносе. Део тога ће да се прерасподели у нето зараду, напомиње он, али и примећује да ће тиме добити запослени, али ће се смањити
прилив у буџет. Ту се онда поставља питање средстава за плаћање здравства, односно финанансирање здравства, образовања, културе, оних стандардних буџетских трошкова.
Само ће, како сматра, време показати да ли је направљен добар баланс. У тој слагалици наш саговорник упућује на још један момемант - када ви повећате зараду некоме за 200 евра онда ће то повећати његову потрошњу.
„Када дође тих додатних 200 евра и јави се на страни оне финалне тражње која је свакодневна, ту држава врати назад око 21 посто, уз претпоставку да је иделан порески систем и да је 21 одсто углавном доминантна стопа пореза на додату вредност (ПДВ). Онда ви заправо од тих 200 евра додатне потрошње нешто око 40 евра вратите кроз порезе, па нето ефекат притиска на буџет неће бити 200 евра, него неких 160 евра“ , објаснио је Драшковић.
Ту држава остварује нето ефекат повећања пореских прихода кроз потрошњу, али се, додаје он, и даље поставља кључно питање како ће то поднети мала и средња привреда, која не може да исплати те зараде.
Ко то није у стању, мораће да затвори фирму, доћи ће до гашења малих и средњих предузећа и повећања броја незапослених. Зато је, како сматра, реч о врло сложеном питању.
„Можда би било мудрије да се ишло корак по корак, да се на пример са 250 ишло на 300 евра, да се емпиријски види како ће тај модел да функционише и да се онда у неком временском периоду од пар година погура ниво најнижих зарада на горе“, оцена је Драшковића.
Поред тога ту, како каже, остаје и отворено питање социјалних давања, какве су и пензије, јер се углавном са врло малим процентом финансирају из пензионог фонда, а већином је то из буџета. Он напомиње да, колико је обавештен, прилагођавање пензија, односно њихов раст треба очекивати тек од септембра 2022. године, што значи да ће у међувремену бити великог распона измењу њих и зарада.
Он одлуку парламента сматра прехрабром, донетом у време које можда и није било право за то имајући у виду последице које су настале због шокова које је претрпео туризам због пандемије, поготово у 2020. години. У прошлој приход је био већи, али није досегао ниво из 2019. пре пандемије. Не зна се каква ће бити 2022. у туризму, то је тешко прогнозирати, а туризам је главна привредна грана у Црној Гори, на њему се базира добар део економије, истиче наш саговорник.
На констатцију да су се већ појавиле приче да ће они којима ће знатно већи минималац представљати опасност по опстанак бизниса исплаћивати тих 450 евра запосленима, али да ће од њих тражити да им врате део повећања ако желе да задрже посао, наш саговорник каже да ће тога бити. То су, сматра он, нус појаве које су питање интерних аранжмана. Ако је у питању посао неко ће се вероватно одрећи дела зараде, односно вратиће је послодавцу, што ће, сматра он, појачати сиву економију.
Саговорник Спутњика напомиње да су мала и средња предузећа у Црној Гори у добром делу везана за туризам и углавном су сезонског карактера, што је додатни проблем.
Драшковић који се управо налази на црногорском приморју каже да му је апотекарка у апотеци рекла да је њен данашњи преподневни пазар био 20 евра. Иако је по среди породични бизнис, питање је како ће обезбедити исплату минималца од 450 евра. У летњим месецима је, како она каже, већа тражња и пословање нормално, али у зимским данима је то велики проблем.