https://sputnikportal.rs/20220111/srpski-naucnici-dokazali-zapadnjacki-nacin-ishrane---obara-imunitet-1133232650.html

Српски научници доказали: Западњачки начин исхране окреће имунитет против човековог организма

Српски научници доказали: Западњачки начин исхране окреће имунитет против човековог организма

Sputnik Србија

Све више људи на западу болује од аутоимуних болести, пораст је забележен у последњих 40 година. Научници су сада приметили и пораст броја оболелих од... 11.01.2022, Sputnik Србија

2022-01-11T19:15+0100

2022-01-11T19:15+0100

2022-01-11T20:42+0100

србија

имунитет

аутоимуне болести

мултипла склероза

брза храна

србија – друштво

наука и технологија

сергеј томић

инеп

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112004/40/1120044081_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_afa769682f60554434f57d7843970cb0.jpg

До аутоимуних болести долази када наш имуни систем напада наша ткива и органе, оштећује њихову функцију, уместо да нас брани само од спољашњих патогена. Тако у случају аутоимунске ракције против централног нервног система настаје мултипла склероза, код аутоимунског одговора на цревне протеине, инфламаторна болест црева, чест је и реуматоидни артритис, хронично запаљенско обољење које захвата зглобове, али и унутрашње органе, нервни систем и кожу.На имунитет утиче западњачки начин исхранеСамо у Великој Британији око четири милиона људи је развило неку до аутоимуних болести. Број обољења је у порасту и тренутно захвата између три и девет одсто светског становништва годишње.Научнике Џејмс Ли и Карола Винуеза, стручњаке за аутоимуне болести, који су о резултатима истраживања говорили за магазин „Гардијан", највише брине чињеница што број оболелих расте у земљама у којима то није био случај, које усвајају "западњачку" прехрану, људи конзумирају више брзе хране."У брзој храни нема важних састојака, попут влакана, а докази сугеришу да ова промена утиче на састав микроорганизама које имамо у цревима и који игра кључну улогу у контроли различитих телесних функција. Ове промене покрећу аутоимуне болести, којих је сада откривено више од 100 врста", кажу за овај часопис.Шта се десило досељеницима на ЗападДр Сергеј Томић из Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) објашњава да су се научници у свету и код нас и раније бавили овом темом, јер су видели да је на западу већи проценат обољевања. Питали су се шта је са људима који се из Азије или Африке доселе у Западну Европу, да ли се код њих ове болести чешће или мање развијају.„Показало се да после неког времена, досељеници из подручја са мањом инциденцом аутоимуних болести, обољевају у сличном проценту од тих болести као и становници места у које су дошли. Другим речима, живот у новој средини им повећава вероватноћу да развију аутоимуне болести, тако да се све више података врти око тога да је доминантни утицај за настанак аутоимуних болести средински, а мањим делом генетски“, каже Томић и објашњава да се средински утицај највише односи на храну.Генетика плус хранаИ он и стручњаци из Гардијановог чланка кажу да је за обољевање од аутоимуне болести неопходна генетска предиспозиција, али да је и интеракција са средином пресудна, а на њу можемо да утичемо.Саговорник Спутњика је доктор биолошких наука који годинама проучава механизме регулације имунског одоговра, развој анти-туморске терапије на бази имуногених дендритских ћелија, али и развој терапијских стратегија за лечење аутоимуних обољења. Тренутно учествује у новом истраживању које већ има прве резултате.Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма „Промис“ од прошле године финансира истраживање (Нано-МДСЦ-Тхера) које се тиче механизама у настајању аутоимуних болести, пре свега мулитпла склерозе, која иначе погађа младе особе, и много чешће жене (око 75%). То је болест која има најтеже последице по квалитет живота и доводи до трајног инвалидитета.Имунски систем у цревима„У сарадњи са сјајним тимом из Института за молекуларну гентику и генетско инжењерство (ИМГГИ) истражујемо у ком степену настанак и терапија мултипле склерозе зависи од састава микробиоте црева. Микробиота је укупан бактеријски садржај у цревима код сваког човека. Треба имати на уму да је заправо 70 одсто нашег имунског система смештено управо у нашим цревима и он стално интерагује са тим бактеријама у цревима. Сада је већ утврђено да бројне аутоимуне болести могу да буду покренуте управо дисбалансом у саставу микробиоте црева“, каже др Томић.Он објашњава да се поремећеном исхраном, пре свега увођењем хране која није богата влакнима, прави дисбаланс који униформише састав микробиоте, и тако настаје боља подлога да се покрене неспецифичан запаљенски имунски одговор који може да буде усмерен на различита ткива и органе.Да ли нам је храна оборила имунитет?Упитан колико су нам лоше навике у исхрани обориле имунитет, он каже да се не ради само о брзој, већ о храни која је богата влакнима или сиромашна, а богата месом. Напомиње да брза храна може бити и богата влакнима, ако има доста поврћа и орашастих плодова.„У нашем истраживању објављеном прошле године у часопису „Гат Микробс“ показали смо да се код здравих људи који имају већу разноврсност у саставу микробиоте црева и више бактерија које продукују кратколанчане масне киселине, као што су бутирати, пропионати, имунске ћелије слабије активирају.Ти мали метаболити који продукују бактерије, заправо утишавају имунски одговор, и не дозвољавају му да се лако активира на неспецифичну стимулацију. Са друге стране, код људи који имају мању разновирсност микробиоте и заступљеност таквих бактерија, имунски систем се јаче и брже активира, што код аутоимуних болести није пожељно. У бројним истраживањима је показано да управо дијета богата влакнима повећава број бактерија које продукују ове кратколанчане масне киселине“.Томић објашњава да српски тим научника заправо жели да види какав је однос имунског одговора, састава микробиоте црева и да ли би смо њеном модификацојом, давањем селективних пробиотских сојева или селективним уништавањем одређених бактерија у цревима заправо поспешили терапију или ублажили симптоме аутоимуних болести.Упитан шта да једемо, како би смо се заштитили од аутоимуних болести каже да се и поред нових сазнања, не може једноставно одговорити на ово питање.Рецепт - разбоврсно и умереноДодаје да је сада најважније да научници пробају да одгонетну разне механизме. Влакнаста исхрана повећава заступљеност бактерија које продукују кратколанчане масне киселине, то је добро за превенцију аутоимуних болести, али је питање да ли би применом антибиотика у некој терапији против тумора, заправо поспешили имунски одговор, а тиме и терапију против малигних обољења.„Наравно, да је здрава исхрана, физичка активност и здрав начин живота уопште, кључан за одржавање здравог имунског система. Али како на основу ових истраживања можемо да кажемо шта ко треба да има за ручак, то није могуће?! За сада имамо само појединачне податке, и у принципу разноврсна и умерена исхрана је врло важна за одржавање здраве цревне флоре, а тиме и здравог имунског система“, закључује Томић.

2022

Вести

sr_RS

аутоимуне болести, мултипла склероза, брза храна, имуни систем, др сергеј томић, инеп, autoimune bolesti, multipla skleroza, brza hrana, imuni sistem, dr sergej tomic, inep,