https://sputnikportal.rs/20220112/retko-pismo-iz-jezika-u-liberiji-otkriva-tajnu-evolucije-pisanja--1133253366.html
Ретко писмо из језика у Либерији открива тајну еволуције писања
Ретко писмо из језика у Либерији открива тајну еволуције писања
Sputnik Србија
Научници до дан данас не знају тачно како се људска технологија писања развила у свеприсутну потребу. Међутим, ретко писмо из језика у Либерији могло би да... 12.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-12T19:11+0100
2022-01-12T19:11+0100
2022-01-24T09:59+0100
наука и технологија
лингвистика
час историје
наука и технологија
култура
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0c/1133253338_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_1222909dc1884494bd404bc7982a60b5.jpg
„Ваи писмо Либерије осмишљено је од нуле око 1834. године од стране осам потпуно неписмених мушкараца који су писали мастилом направљеним од згњечених бобица“, каже лингвистички антрополог Пирс Кели, са Универзитета Нова Енглеска у Аустралији.Колико до сада знамо, проналазак писања догодио се пре око 5.000 година на Блиском истоку и изнова је измишљан. Нови системи писања се и данас стварају у местима као што су Нигерија и Сенегал.Сматра се да су чак и најраније системе писања формирале мале групе људи унутар једне генерације, баш као и ваи писмо. Међутим, како су се кретали кроз генерације, ови системи су временом постали једноставнији.„Постоји позната теорија да слова еволуирају од слика до апстрактних знакова“, каже Кели.На пример, „иконична глава вола на египатским хијероглифима трансформисана је у феничанско [алеф] и на крају у римско слово А“, објашњава тим у свом раду.Осам креатора ваија кренуло је да прави симболе за сваки слог свог језика. Њихови симболи су представљали физичке ствари попут труднице, воде и метака, као и апстрактније традиционалне симболе.Затим је писмо неформално ширио писмени наставник који је своје знање пренео ученику шегрту (са 200 појединачних слова која су сигурно била изазов за памћење!).Кели и колеге са Института Макс Планк анализирали су 200-словну азбуку народа ваи од 1834. па надаље користећи архиве у неколико земаља.Током прве 171 године своје историје, ваи писмо је заиста постајало све једноставније. Поједностављење се дешавало током генерација, а највише су упрошћени симболи највеће сложености.Ове промене су далеко од случајног, објаснио је истраживачки тим. Језици пролазе кроз неку врсту природног процеса селекције путем памћења и учења, при чему најтеже идеје за памћење не опстају.Промене у алатима, од нових алата за писање и проналаска папира до употребе са рачунарима, такође вероватно играју улогу у поједностављивању језика.„Међутим, чињеница да је ваи наставио да се компресује током читавог 19. века, у време када је било мало промена у медијима за писање, указује да промене у технологији писања не могу бити пресудна ствар“, пишу истраживачи, преноси Сајенс алерт.
https://sputnikportal.rs/20210106/nislija-osmislio-cirilizator-forsiranje-srpskog-pisma-nije-nacionalizam-1124297439.html
https://sputnikportal.rs/20210927/razresena-enigma-o-poreklu-misterioznog-antickog-naroda-1130193398.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
лингвистика, час историје, наука и технологија, култура
лингвистика, час историје, наука и технологија, култура
Ретко писмо из језика у Либерији открива тајну еволуције писања
19:11 12.01.2022 (Освежено: 09:59 24.01.2022) Научници до дан данас не знају тачно како се људска технологија писања развила у свеприсутну потребу. Међутим, ретко писмо из језика у Либерији могло би да открије тајну еволуције писања.
„Ваи писмо Либерије осмишљено је од нуле око 1834. године од стране осам потпуно неписмених мушкараца који су писали мастилом направљеним од згњечених бобица“, каже лингвистички антрополог Пирс Кели, са Универзитета Нова Енглеска у Аустралији.
„Због своје изолованости и начина на који је писмо наставило да се развија све до данас, мислили смо да би нам то писмо могло рећи нешто важно о томе како се писање развија у кратком временском периоду.
Колико до сада знамо, проналазак писања догодио се пре око 5.000 година на Блиском истоку и изнова је измишљан. Нови системи писања се и данас стварају у местима као што су Нигерија и Сенегал.
Сматра се да су чак и најраније системе писања формирале мале групе људи унутар једне генерације, баш као и ваи писмо. Међутим, како су се кретали кроз генерације, ови системи су временом постали једноставнији.
„Постоји позната теорија да слова еволуирају од слика до апстрактних знакова“, каже Кели.
На пример, „иконична глава вола на египатским хијероглифима трансформисана је у феничанско [алеф] и на крају у римско слово А“, објашњава тим у свом раду.
„Али постоји и много апстрактних облика слова у раном писању. Сматрамо да ће знакови почети као релативно сложени, а затим постати једноставнији у новим генерацијама писаца и читалаца“, примећује Кели.
Осам креатора ваија кренуло је да прави симболе за сваки слог свог језика. Њихови симболи су представљали физичке ствари попут труднице, воде и метака, као и апстрактније традиционалне симболе.
Затим је писмо неформално ширио писмени наставник који је своје знање пренео ученику шегрту (са 200 појединачних слова која су сигурно била изазов за памћење!).
Кели и колеге са Института Макс Планк анализирали су 200-словну азбуку народа ваи од 1834. па надаље користећи архиве у неколико земаља.
Током прве 171 године своје историје, ваи писмо је заиста постајало све једноставније. Поједностављење се дешавало током генерација, а највише су упрошћени симболи највеће сложености.
Ове промене су далеко од случајног, објаснио је истраживачки тим. Језици пролазе кроз неку врсту природног процеса селекције путем памћења и учења, при чему најтеже идеје за памћење не опстају.
Промене у алатима, од нових алата за писање и проналаска папира до употребе са рачунарима, такође вероватно играју улогу у поједностављивању језика.
„Међутим, чињеница да је ваи наставио да се компресује током читавог 19. века, у време када је било мало промена у медијима за писање, указује да промене у технологији писања не могу бити пресудна ствар“, пишу истраживачи,
преноси Сајенс алерт.
