https://sputnikportal.rs/20220114/geneticari-opovrgli-stavku-iz-darvinove-teorije-1133286387.html
Генетичари оповргли ставку из Дарвинове теорије
Генетичари оповргли ставку из Дарвинове теорије
Sputnik Србија
Научници из Немачке и Сједињених Држава доказали су да мутације ДНК, због којих организми еволуирају, нису случајне. Према Дарвиновој еволуционој теорији... 14.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-14T20:35+0100
2022-01-14T20:35+0100
2022-01-15T07:44+0100
наука и технологија
живи свет и генетика
наука и технологија
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112103/76/1121037647_0:752:2048:1904_1920x0_80_0_0_7b46636c620fcd8c504e26916902745e.jpg
Мутације настају када се ДНК након оштећења не обнови у свом претходном облику, већ ствара нову варијацију.Током три године истраживања, аутори су секвенционирали ДНК стотина биљака Arabidopsis thaliana, малог цвета који генетичари узимају за модел биљног организма због његовог релативно малог генома од око 120 милиона парова база. Поређења ради, људски геном садржи приближно три милијарде базних парова.Рад је обављен на Институту Макс Планк за развојну биологију у Немачкој, где су научници узгајали узорке у лабораторијском окружењу које је омогућило биљкама са дефектима који можда не преживе у природи да преживе у контролисаним условима.Секвенцирањем је откривено више од милион мутација, међу којима су научници идентификовали образац који је у супротности са тезом еволуционе теорије о насумичности мутација. Открили су да се у регионима генома одговорним за раст ћелија и експресију гена мутације јављају веома ретко.„Биолошки најважнији региони генома су заштићени од мутација. У овим регионима, поправка оштећења ДНК је посебно ефикасна“, објашњава Детлеф Вегел, шеф студије, научни директор Института Макс Планк.Аутори су открили да начин на који је ДНК ланац омотан око протеина указује на то да ли ће одређени ген мутирати или не.„То значи да можемо предвидети који гени ће вероватније мутирати“, додаје он.Истраживачи се надају да ће ово сазнање помоћи узгајивачима који се ослањају на генетске модификације да би произвели боље усеве, као и да ће омогућити будуће третмане болести узрокованих мутацијама, укључујући рак.Резултати студије објављени су у часопису „Нејчер“.
https://sputnikportal.rs/20220113/veliki-uspeh-naucnika-napravljena-dnk-antena-koja-otkriva-rane-bolesti-1133254888.html
https://sputnikportal.rs/20210727/tajanstveni-lanci-dnk-koji-se-uklapaju-sa-genima-iz-drugih-organizama-1127803313.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, наука и технологија, изуми и открића
живи свет и генетика, наука и технологија, изуми и открића
Генетичари оповргли ставку из Дарвинове теорије
20:35 14.01.2022 (Освежено: 07:44 15.01.2022) Научници из Немачке и Сједињених Држава доказали су да мутације ДНК, због којих организми еволуирају, нису случајне. Према Дарвиновој еволуционој теорији, мутације се јављају насумично, а затим се фиксирају оне које дају одређене предности.
Мутације настају када се ДНК након оштећења не обнови у свом претходном облику, већ ствара нову варијацију.
„Увек смо сматрали да су мутације у биљном геному насумичне“, рекао је аутор чланка, ванредни професор науке о биљкама Греј Монро са Универзитета Калифорнијa. „Испоставило се да мутације уопште нису насумичне у смислу да су корисне зa биљке. То је потпуно нови начин гледања на мутацију.“
Током три године истраживања, аутори су секвенционирали ДНК стотина биљака Arabidopsis thaliana, малог цвета који генетичари узимају за модел биљног организма због његовог релативно малог генома од око 120 милиона парова база. Поређења ради, људски геном садржи приближно три милијарде базних парова.
Рад је обављен на Институту Макс Планк за развојну биологију у Немачкој, где су научници узгајали узорке у лабораторијском окружењу које је омогућило биљкама са дефектима који можда не преживе у природи да преживе у контролисаним условима.
Секвенцирањем је откривено више од милион мутација, међу којима су научници идентификовали образац који је у супротности са тезом еволуционе теорије о насумичности мутација. Открили су да се у регионима генома одговорним за раст ћелија и експресију гена мутације јављају веома ретко.
„Биолошки најважнији региони генома су заштићени од мутација. У овим регионима, поправка оштећења ДНК је посебно ефикасна“, објашњава Детлеф Вегел, шеф студије, научни директор Института Макс Планк.
„Биљка се развила тако да се њена најважнија места заштите од мутација. Ово је узбудљиво јер бисмо могли да искористимо откриће да осмислимо како да заштитимо људске гене од мутација“, рекао је научник.
Аутори су открили да начин на који је ДНК ланац омотан око протеина указује на то да ли ће одређени ген мутирати или не.
„То значи да можемо предвидети који гени ће вероватније мутирати“, додаје он.
Истраживачи се надају да ће ово сазнање помоћи узгајивачима који се ослањају на генетске модификације да би произвели боље усеве, као и да ће омогућити будуће третмане болести узрокованих мутацијама, укључујући рак.
Резултати студије објављени су
у часопису „Нејчер“.
