- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Милена Марковић и Милица Вучковић у трци за признања „Београдски победник“ и Нинова награда

CC0 / Pixabay / Књига — илустрација
Књига — илустрација - Sputnik Србија, 1920, 14.01.2022
Пратите нас
У трци за престижну титулу ’“роман године“, којом ће се овенчати добитник Нинове награде али и новоустановљеног признања „Београдски победник“ судећи по избору оба жирија списатељице имају велику шансу за тријумф: у оба избора налазе се романи Милене Марковић и Милице Вучковић.
Жири Нинове награде направио је други, ужи избор од 17 романа који су у трци за титулу најбољег романа 2021. године.
У конкуренцију за 68. добитника, који ће бити познат 24. јануара, жири у саставу Марија Ненезић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић, Бранко Кукић и председник Теофил Панчић уврстио је „Смртни исход атлетских повреда“ Милице Вучковић, „Деца“ Милене Марковић, „Предео кроз који се пробијам“ Бошка Томашевића, „Сампас“ Илије Ђуровића и „Оно о чему се не може говорити“ Елведина Незировића.
Следе романи „Симптоми“ Милице Сниве, „Савршен антиталенат за срећу“ Небојше Миленковића, „Шпанска чизма“ Владимира Копицла, „Слуз и жуч“ Ненада Рацковића, „Из мрака“ Бранка Ћурчић, „Мокринске хронике“ Срђана В. Тешина и „Како се једе нар“ Бојана Бабића.
На Ниновом списку су и „Поговор“ Давида Албахарија, „У ланцима“ Нине Савчић, „Царинска улица у Новом Саду“ Ласла Блашковића, „Ко је убио Гогоља?“ Александра Новачића, и „Попино прасе“ Синише Туцића.
Светислав Басара - Sputnik Србија, 1920, 25.01.2021
Добитник НИН-ове награде Светислав Басара: Нама не треба хуманитарна, него медицинска помоћ
Прошлогодишњи лауреат Нинове награде, установљене 1954. године, је Светислав Басара, аутор романа „Контраендорфин“ који је овог писца учинио двоструким добитником овог призања: прву Нинову награду је добио 2006. године за дело „Успон и пад Паркинсонове болести“.

Београдски победник у част „Српског кадрила“

Међу петанаест романа које је жири за доделу новоустановљене књижевне награде „Београдски победник“ уврстио у ужи избор налазе се „Петља“ Дејана Алексића, „Деца“ Милене Марковић, „Живот из засједе“ Анђелка Анушића, „Дозвола за бицикл“ Јовице Аћина, „Омама“ Слободана Владушића, „Опсена“ Гавре Влашкалина, „Смртоносни исход атлетских повреда“ Милице Вучковић, „Двадесет пети сат“ Александра Гаталице.
У трци за награду су и „Небо тако дубоко“ Весне Капор, „Приврженост“ Драга Кекановића, „У Квинсу нема секса“ Наташе Миловић, „Фирентински дублет“ Ивана Нешића и Горана Скробоње, „Узвишеност“ Дарка Тушевљаковића, „Ноћна пројекција“ Ота Хорвата и „Без“ Боре Ћосића.
Књижаре у време пандемије, илустрација - Sputnik Србија, 1920, 21.01.2021
Пропадање друштва као заједнички именитељ седам романа кандидата за НИН-ову награду
Награда „Београдски победник“ за најбољи роман на српском језику која ће се први пут доделити ове године састоји се од статуе Београдског победника, дипломе и новчаног износа. Жири за доделу награде чине др Предраг Петровић, др Слађана Илић, др Наташа Анђелковић, др Петар Пијановић и др Весна Тријић.
Одлука о добитнику биће саопштена 28. јануара, на дан када је 1846. године у Бечу први пут изведен „Београдски кадрил“, касније познат као „Српски кадрил“, аустријског композитора Јохана Штрауса Млађег, који је он компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала