https://sputnikportal.rs/20220118/moc-supervulkana-pre-dva-veka-evropu-je-pokosila-glad-zbog-erupcije-koja-je-leto-pretvorila-u-zimu-1133435275.html
Моћ супервулкана: Пре два века Европу је покосила глад због ерупције која је лето претворила у зиму
Моћ супервулкана: Пре два века Европу је покосила глад због ерупције која је лето претворила у зиму
Sputnik Србија
Снажна вулканска ерупција која је у суботу погодила архипелаг мале пацифичке државе Тонга проузроковала је атмосферске ударне таласе и цунами који је стигао... 18.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-18T23:00+0100
2022-01-18T23:00+0100
2022-01-18T23:00+0100
друштво
свет
несреће и природне катастрофе
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/12/1133436159_0:140:2730:1676_1920x0_80_0_0_c6afa5fdca69513d10c7c04a758873e1.jpg
Прве фотографије из ваздуха после ерупције показују острва прекривена пепелом и велику материјалну штету. И док је овде реч о једној од јачих ерупција у задњих неколико година, она бледи у поређењу са најјачом ерупцијом забележеној у новијој историји која је изазвала и такозвану „годину без лета“.„Година без лета“Названа као „година без лета“, 1816. је била најбизарнија година откако постоји метеоролошка документација. Док су јануар и фебруар протекли у стандардном духу, у марту је дошло до приличног захлађења. У априлу и мају киша није престајала да пада, а у јуну и јулу је мраз већ био свакодневна појава. У Њујорку је пало око метар снега.Европу је погодило огромно невреме, а бројне реке су се излиле из корита. Ове неуобичајене појаве нанеле су огромну штету пољопривреди широм света, и цена хране се удесетостручила.Нико није знао зашто је зима дошла уместо лета, све до 1920, када је амерички научник Вилијам Хемфрис поставио данас широко прихваћену хипотезу за тај климатски феномен.Мраз је побио све усеве, а глад која је избила након тога проузроковала је немире, побуне, пропаст читавих људских заједница и повећање стопе криминала.„Година без лета“ је, према бројним научницима, такође главни кривац за избијање једне од најсмртоноснијих епидемија тифуса у историји. Док је хладноћа парализовала северну хемисферу, монсуни су опустошили јужну, подстичући ширење колере и убијајући десетине хиљада људи.Ирска је након тога преживела катастрофалну глад, а Кина је, иронично, била присиљена да напусти сађење пиринча и узгаја профитабилнији мак.Шта су супервулканиТамбора је вулкан на Сумбави, сундском острву источно од Јаве, сада у Индонезији. До априла 1815. године био је висок око 4.100 метара – а онда је у пирокластичној експлозији достигао седми од осам могућих степена ерупције, дакле снажније него Санторини пре 38 векова или Везув пре 1937 година.Супервулкани су способни да изазову ледено доба и девастацију сличну нуклеарном рату. Обично немају уобичајен купаст облик, него су у питању улегнућа изазвана претходним експлозијама, пише Јутарњи лист. То су Јелоустон (дуг 70 а широк 30 километара), Флегрејска поља западно од Напуља, пречника15 километара, која су пре 35.000 година проузроковала најгору вулканску експлозију у геолошкој историји Земље, Кракатау између Суматре и Јаве (експлодирао 1883. снагом 200 мегатона, 1111 пута снажније од бомбе над Хирошимом), Тоба на Суматри и Таупо на Новом Зеланду.Судњи дан и настанак страшних причаТамбора је 1815. године тонама пепела, лансиранима и до 40 километара увис, задавио и укопао истоимено насеље од 10.000 становника, његову културу сродну индокинеској и њен најзападнији папуански језик, а рушења и цунами побили су више од 100.000 људи. У пирокластичкој ерупцији Тамбора је изгубио 1.250 метара висине и прекрио пепелом све у полупречнику од 75 километара, избацивши у атмосферу око 150 милијарди квадратних метара честица. Оне су остале у ваздуху неколико година.Због њих није било лета 1816. У Немачкој су због недостатка ђубрива и глади појели теглећу, па и јахаћу марву. Стога је Карл Фридрих Драјз, да би имао шта да јаше, измислио Лауфмашину, која је по њему названа „дрезина“, двоколицу са седлом попут ромобила. Када су јој додали педале, названа је бициклом.Група романтичних пријатеља Лорда Бајрона придружила му се на летовању поред Женевског језера, у вили „Диодати“, али их је стална обилна киша натерала да чаме „међу четири зида“. Суморно светло проткано муњама и застрашујућим одјеком громова о Алпе навела их је на интерно такмичење у писању језивих прича. Ту су били и Перси Шели и његова вереница а потом и супруга Мери Вулстонкрафт.Мери Вулстонкрафт је том приликом написала причу о доктору Франкенштајну који је електрицитетом украденим од муња оживео мртво тело. Ту је био и Бајронов лични лекар и пријатељ Џон Полидори. Он је написао причу „Вампир“ с главним ликом Лордом Ривеном за који је инспирација био Бајрон, а исти лик је искористила бивша Бајронова љубавница Керолин Лемб. Тако је настао прозни низ који се завршио чувеним Стокеровим „Дракулом“ који је доживео екранизацију неколико пута.Фотографија у то време није било, али је Вилијем Тарнер, мајстор измаглице и кроз њу расута светла, оставио низ пејзажа насликаних управо 1816, на којима се тачно види како је изгледало небо кроз „вео“ пепела са Тамборе.
https://sputnikportal.rs/20220117/hladjenje-juzne-hemisfere-da-li-ce-erupcija-vulkana-na-tongi-uticati-na-globalnu-klimu-1133402816.html
https://sputnikportal.rs/20220118/ostrva-pod-vodom-i-pepelom-prve-fotografije-sa-tonge-posle-erupcije-vulkana-i-cunamija-1133413741.html
https://sputnikportal.rs/20220115/snazna-erupcija-vulkana-koja-je-pokrenula-cunami-videla-se-iz-svemira-zvuk-se-cuo-do-800-km-video-1133346515.html
https://sputnikportal.rs/20220117/zastrasujuci-snimak-iz-svemira-snazna-erupcija-vulkana-na-tongi-video-1133385260.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, несреће и природне катастрофе, наука и технологија
свет, несреће и природне катастрофе, наука и технологија
Моћ супервулкана: Пре два века Европу је покосила глад због ерупције која је лето претворила у зиму
Снажна вулканска ерупција која је у суботу погодила архипелаг мале пацифичке државе Тонга проузроковала је атмосферске ударне таласе и цунами који је стигао чак и до Аљаске, Јапана и Јужне Америке, а у природној катастрофи погинуле су најмање три особе.
Прве фотографије из ваздуха после ерупције показују острва прекривена пепелом и велику материјалну штету. И док је овде реч о једној од јачих ерупција у задњих неколико година, она бледи у поређењу са најјачом ерупцијом забележеној у новијој историји која је изазвала и такозвану „годину без лета“.
Названа као „година без лета“, 1816. је била најбизарнија година откако постоји метеоролошка документација. Док су јануар и фебруар протекли у стандардном духу, у марту је дошло до приличног захлађења. У априлу и мају киша није престајала да пада, а у јуну и јулу је мраз већ био свакодневна појава. У Њујорку је пало око метар снега.
Европу је погодило огромно невреме, а бројне реке су се излиле из корита. Ове неуобичајене појаве нанеле су огромну штету пољопривреди широм света, и цена хране се удесетостручила.
Нико није знао зашто је зима дошла уместо лета, све до 1920, када је амерички научник Вилијам Хемфрис поставио данас широко прихваћену хипотезу за тај климатски феномен.
Хемфрис је открио да је у априлу 1815. дошло до ерупције вулкана Тамбора, који је у атмосферу избацио тоне вулканског пепела. Облак је био толико велики да је већи део северне хемисфере био наткривен дебелим покривачем прашине и прљавштине, а тек у мају 1816. постало је јасно да нешто није у реду.
Мраз је побио све усеве, а глад која је избила након тога проузроковала је немире, побуне, пропаст читавих људских заједница и повећање стопе криминала.
„Година без лета“ је, према бројним научницима, такође главни кривац за избијање једне од најсмртоноснијих епидемија тифуса у историји. Док је хладноћа парализовала северну хемисферу, монсуни су опустошили јужну, подстичући ширење колере и убијајући десетине хиљада људи.
Ирска је након тога преживела катастрофалну глад, а Кина је, иронично, била присиљена да напусти сађење пиринча и узгаја профитабилнији мак.
Тамбора је вулкан на Сумбави, сундском острву источно од Јаве, сада у Индонезији. До априла 1815. године био је висок око 4.100 метара – а онда је у пирокластичној експлозији достигао седми од осам могућих степена ерупције, дакле снажније него Санторини пре 38 векова или Везув пре 1937 година.
Супервулкани су способни да изазову ледено доба и девастацију сличну нуклеарном рату. Обично немају уобичајен купаст облик, него су у питању улегнућа изазвана претходним експлозијама,
пише Јутарњи лист. То су Јелоустон (дуг 70 а широк 30 километара), Флегрејска поља западно од Напуља, пречника15 километара, која су пре 35.000 година проузроковала најгору вулканску експлозију у геолошкој историји Земље, Кракатау између Суматре и Јаве (експлодирао 1883. снагом 200 мегатона, 1111 пута снажније од бомбе над Хирошимом), Тоба на Суматри и Таупо на Новом Зеланду.
Судњи дан и настанак страшних прича
Тамбора је 1815. године тонама пепела, лансиранима и до 40 километара увис, задавио и укопао истоимено насеље од 10.000 становника, његову културу сродну индокинеској и њен најзападнији папуански језик, а рушења и цунами побили су више од 100.000 људи.
У пирокластичкој ерупцији Тамбора је изгубио 1.250 метара висине и прекрио пепелом све у полупречнику од 75 километара, избацивши у атмосферу око 150 милијарди квадратних метара честица. Оне су остале у ваздуху неколико година.
Због њих није било лета 1816.
У Сједињеним Америчким Државама почео је масован бег на запад. Међу хришћанима бегунцима из државе Њујорк, уверенима да је то предзнак Судњег дана, био је 10-годишњи Џозеф Смит Млађи, који је четири године касније имао визије, па је утемељио Цркву светаца Последњег дана, познату као мормонску.
У Немачкој су због недостатка ђубрива и глади појели теглећу, па и јахаћу марву. Стога је Карл Фридрих Драјз, да би имао шта да јаше, измислио Лауфмашину, која је по њему названа „дрезина“, двоколицу са седлом попут ромобила. Када су јој додали педале, названа је бициклом.
Група романтичних пријатеља Лорда Бајрона придружила му се на летовању поред Женевског језера, у вили „Диодати“, али их је стална обилна киша натерала да чаме „међу четири зида“. Суморно светло проткано муњама и застрашујућим одјеком громова о Алпе навела их је на интерно такмичење у писању језивих прича. Ту су били и Перси Шели и његова вереница а потом и супруга Мери Вулстонкрафт.
Мери Вулстонкрафт је том приликом написала причу о доктору Франкенштајну који је електрицитетом украденим од муња оживео мртво тело. Ту је био и Бајронов лични лекар и пријатељ Џон Полидори. Он је написао причу „Вампир“ с главним ликом Лордом Ривеном за који је инспирација био Бајрон, а исти лик је искористила бивша Бајронова љубавница Керолин Лемб. Тако је настао прозни низ који се завршио чувеним Стокеровим „Дракулом“ који је доживео екранизацију неколико пута.
Фотографија у то време није било, али је Вилијем Тарнер, мајстор измаглице и кроз њу расута светла, оставио низ пејзажа насликаних управо 1816, на којима се тачно види како је изгледало небо кроз „вео“ пепела са Тамборе.
