https://sputnikportal.rs/20220119/ikao-avion-rajan-era-prizemljen-nakon-lazne-dojave-o-bombi-1133442140.html
„Саопштење о бомби било намерно лажно“: ИКАО о инциденту са принудним слетањем авиона у Минск
„Саопштење о бомби било намерно лажно“: ИКАО о инциденту са принудним слетањем авиона у Минск
Sputnik Србија
Организација међународног цивилног ваздухопловства (ИКАО) саопштила је да је информација о дојави бомбе у авиону компаније „Рајан ер“ који је прошле године... 19.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-19T07:33+0100
2022-01-19T07:33+0100
2022-01-19T07:53+0100
свет
белорусија
бомба
дојава
рајанер
принудно слетање
икао
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/13/1133442115_0:0:3187:1793_1920x0_80_0_0_9fcf68e9ba0cf6be442430b53919c1d7.jpg
У извештају се напомиње да је преношење лажних информација у супротности са одредбама конвенције из Монтреа.„Комисија није могла да припише овај чин противправног мешања било којој држави“, каже се у документу.Како је наведено у документу, ИКАО не може да се ослони на потврду ове информације у виду позива и електронских писама, јер ништа од тога није достављено организацији.Инцидент са принудним слетањем у МинскАвион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информације о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне пријаве о минирању.Белоруски активисти за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора.После инцидента, европске земље су саопштиле да су белоруске власти натерале авион да слети под измишљеним изговором. Минск је то демантовао, уз образложење да су само препоручили слетање, а да је одлуку донео пилот. Након тога су неке авио-компаније почеле да заобилазе ваздушни простор Белорусије. Европска унија забранила је коришћење свог ваздушног простора и аеродрома белоруским авионима.Инцидент је изазвао критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.
https://sputnikportal.rs/20210608/borelj-nastaviti-pritisak-na-minsk-rusku-podrsku-belorusiji-uzeti-u-obzir-na-sledecem-samitu-eu-1125553688.html
белорусија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
белорусија, бомба, дојава, рајанер, принудно слетање, икао
белорусија, бомба, дојава, рајанер, принудно слетање, икао
„Саопштење о бомби било намерно лажно“: ИКАО о инциденту са принудним слетањем авиона у Минск
07:33 19.01.2022 (Освежено: 07:53 19.01.2022) Организација међународног цивилног ваздухопловства (ИКАО) саопштила је да је информација о дојави бомбе у авиону компаније „Рајан ер“ који је прошле године принудно слетео у Минску била лажна, али није приписала њено објављивање ниједној држави.
„Пошто ни бомба ни докази о њеном постојању нису пронађени у припремама за слетање у Атину и након разних провера у Белорусији и Литванији, сматра се да је саопштење о бомби било намерно лажно“, наводи се у извештају ИКАО о инциденту који је послат члановима организације.
У извештају се напомиње да је преношење лажних информација у супротности са одредбама конвенције из Монтреа.
„Комисија није могла да припише овај чин противправног мешања било којој држави“, каже се у документу.
Како је наведено у документу, ИКАО не може да се ослони на потврду ове информације у виду позива и електронских писама, јер ништа од тога није достављено организацији.
Инцидент са принудним слетањем у Минск
Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус,
принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информације о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне пријаве о минирању.
Белоруски активисти за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора.
После инцидента, европске земље су саопштиле да су белоруске власти натерале авион да слети под измишљеним изговором. Минск је то демантовао, уз образложење да су само препоручили слетање, а да је одлуку донео пилот. Након тога су неке авио-компаније почеле да заобилазе ваздушни простор Белорусије. Европска унија забранила је коришћење свог ваздушног простора и аеродрома белоруским авионима.
Инцидент је изазвао критику Запада, иако се
пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.
