https://sputnikportal.rs/20220119/kako-je-handke-slikao-tisinu-remek-delo-levoruka-zena-prvi-put-u-prevodu-na-srpski-1133452966.html

Како је Хандке сликао тишину: Ремек-дело „Леворука жена“ први пут у преводу на српски

Како је Хандке сликао тишину: Ремек-дело „Леворука жена“ први пут у преводу на српски

Sputnik Србија

Роман „Леворука жена“, ремек-дело аустријског нобеловца Петера Хандкеа, које је публици у Србији познато по истоименом филму из 1977. године, објављен је први... 19.01.2022, Sputnik Србија

2022-01-19T16:51+0100

2022-01-19T16:51+0100

2022-01-24T14:56+0100

култура

петер хандке

књижевност

филм и серије

култура

култура – интервјуи и аналитика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/08/1125288290_0:0:2807:1580_1920x0_80_0_0_3acdb0136a3246fcfef6bcdb19f1eb67.jpg

Роман, који је на српски језик превела Маја Анастасијевић, уводи читаоце у унутрашњи свет Маријане, жене која под утицајем унутрашњег „просветљења“ тражи од мужа Бруна да је напусти и остави саму с осмогодишњим дететом, не желећи да му објашњава своје разлоге за такву одлуку.У првим тренуцима слободе Маријана се суочава с паником, немирно тумарајући по собама које почињу да је гуше. Враћа се послу преводиоца с француског, али док седи у кући за писаћом машином, није у стању да куца. Тишина у стану је исцрпљује, па излази у шетње, посећује своју пријатељицу Франциску и, дан за даном, оно што је почело као бекство од застрашујуће празнине живота постепено постаје истинско ослобођење.Врхунац стила – богатство унутрашњег света уз мало речи„Књига представља мајсторство употребе редукованог језика, чинећи Хандкеа једним од најбољих стилиста светске књижевности. У њој је одмерена свака реч, она нас дубоко анимира, наводећи нас да заиста утонемо у судбину Хандкеових јунака, да делимо њихове просторе, да се опредељујемо, да се идентификујемо с њима. Мислим да ће и читаоци који воле Хандкеа, као и они који воле тај запањујуће модерни, редуковани текстуални израз, наћи велико задовољство у читању ове књиге невеликог обима“, каже у разговору за Спутњик филмски критичар Мирољуб Стојановић који је био у прилици да чита превод овог дела у издању загребачког „Аугуста Цесареца“, објављен пре четрдесетак година.Хандке као филмски стваралац – неоправдано у другом плануПетер Хандке је према роману „Леворука жена“ 1977. године снимио истоимени филм, који, према оцени Мирољуба Стојановића, представља пример изузетно успелог транспоновања литерарног израза у филмски и изванредне надоградње уметничког дела.„Хандке је међу ретким ствараоцима који се латио екранизације сопственог дела и то урадио с веома много успеха. 'Леворука жена' је био његов први играни филм, претходно је 1972. године снимио само један телевизијски филм. У филмским круговима Хандке је познат пре свега као сценариста кључних филмова Вима Вендерса и као човек који је знатно утицао на уобличавање Вендерсове филмске поетике. Ипак, био је потпуно равноправан у ономе што је постало заштитни знак европског филма пуне две деценије, од седамдесетих година па све до деведесетих.“, наглашава Мирољуб Стојановић.Наш саговорник сматра да је филмски удео аустријског уметника у европској култури неоправдано и незаслужено остао у другом плану.„Филм 'Леворука жена' одише генијалном употребом тишине, транспоновањем речи у филмски простор. Главна јунакиња, коју игра сјајна глумица Идит Клевер, први пут проговара малтене у петнаестом минуту филма. Фантастичне шетње, тумарања, искориштавање привидно празног хода, односно акцентуација тишине, брига за микроплан, апострофирање сваког детаља који се показује изузетно битан и коначно доприноси неким унутрашњим ломовима - чине да Хандке у свом играном првенцу до те мере бриљира да га заиста не можемо пренебрегнути као филмског редитеља“, истиче Стојановић.Ретко мајсторство – успешна екранизација књижевног делаНаш саговорник додаје да је Хандке као редитељ показао да има изузетан осећај за филмски простор, те да је најзначајније ситуације из романа одлично пренео у визуелни израз.„Роман инсиситра на одсуству некаквих спољних токова, бави се унутрашњим простором јунака. Хандке линију свог романа следи до одређене мере, а тамо где су у његовом тексту пресудне речи, у филму то постаје слика. Он се у филму бави одсуством речи, а та пуноћа слике, крупни планови, људска лица, стања, бескрајне шетње, возови, звукови који фантастично креирају филмску атмосферу и који су веома важни – стварају читав један спољни свет који је само катализатор унутрашњег. То чини да овај филм надограђује и превазилази роман“, оцењује Мирољуб Стојановић.Наш саговорник додаје да је убедљивости филмског дела допринела и изузетна глумачка подела, на челу с Идит Клевер и Бруном Ганцом, уз Бернхарда Минетија, Рудигера Фолгера, Жерара Депардјеа.„Визуелној структури и фактури овог феноменалног филма веома је допринео и Роби Милер, један од највећих директора фотографије поратног светског филма, иначе стални сарадник Вима Вендерса. Он је геније који има фантастичан дар за транспозицију“, напомиње Стојановић.Он каже да се у потпуности слаже с оценом америчког филмског критичара Ричарда Бродија, изнетом у часопису „Њујоркер“, да је Хандкеова „Леворука жена“ скривено ремек-дело и нешто најбоље произведено у европском филму седамдесетих година.Истовремено, према мишљењу Мирољуба Стојановића, роман „Леворука жена“ је уз „Ужас празнине“ и „Кратко писмо за дуги растанак“ представља врхунац Хандкеовог књижевног стваралаштва.

https://sputnikportal.rs/20211010/peter-handke-ponovo-medju-srbima-da-li-smo-prevazisli-kokosje-pamcenje-1130526509.html

https://sputnikportal.rs/20210507/handke-strasan-rat-na-balkanu-doneo-je-i-nesto-dobro---procitao-sam-andrica-od-reci-do-reci-1125278181.html

2022

Вести

sr_RS

култура, петер хандке, књижевност, филм и серије, култура – интервјуи и аналитика