- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Земља се хлади брже него што се очекивало: Има ли разлога за бригу?

CC BY-SA 2.0 / Argonne National Laboratory / Composition of Earth’s mantleЗемљино језгро и слојеви Земљине коре
Земљино језгро и слојеви Земљине коре - Sputnik Србија, 1920, 19.01.2022
Пратите нас
Наша планета се формирала пре неких 4,5 милијарди година, а од тада њена унутрашњост полако губи топлоту. Док температуре Земљине површине и атмосфере осцилирају током еона, њена течна унутрашњост - срце, све време се хлади.
Када кажемо Земљино срце, не ради се о натегнутој метафори. Ротирајући динамо који се налази дубоко у нашој планети је главни покретач њеног огромног магнетског поља, невидљиве структуре која пружа заштиту Земљи и омогућава развој биљног и животињског света. Осим тога, научници сматрају да конвекција мантла, тектонска и вулканска активност помажу у одржавању живота јер стабилизују глобалне температуре и циклус угљеника.

Неактивана планета

Будући да се унутрашњост Земље константно хлади, то значи да ће у једном тренутку постати крута и да ће притом нестати сва геолошка активност. Тада би Земља могла да се претвори у неплодно небеско тело, попут Марса или Меркура. А према најновијем истраживању, то би могло да се деси пре него што смо мислили.
Разлог томе могао би да буде минерални слој на граници између Земљиног спољашњег језгра који се састоји од гвожђа и никла и доњег мантла. Наиме, количина топлоте која ће исцурити кроз језгро и мантл зависи од проводљивости тог минерала (силикатни перовскит, бридгаманит).
Одређивање те стопе није тако једноставно као испитивање водљивости бридгманита у класичним атмосферским условима. Проводљивост може да варира у зависности од притиска и температуре, који се разликују на површини и у дубинама наше планете.
Како би видели колика је проводљивост тог минерала у специјалним условима, планетарни научник Мотохико Мураками и његове колеге са Универзитета ЕТХ Цирих озрачили су један кристал бридгманита пулсирајућим ласерима, истовремено повећавајући његову температуру на 2.000 степени Целзијусових и притисак на 80 гигапаскала; што је близу условима у доњем мантлу.

Земља се хлади брже него што се очекивало

Резултати су показали да је и проток топлоте између језгра и плашта већи него што смо претпоставили, односно да се унутрашњост Земље хлади брже него што смо мислили.
А тај процес би могао и да се убрза. Наиме, бридгаманит се приликом хлађења трансформише у други минерал пост-перовскит, који још више проводи топлоту па би се процес губитка топлоте језгра могао још убрзати, пише „Science Alert“.
„Резултати нам дају нову перспективу о еволуцији Земљине динамике. Они указују на то да се Земља, као и друге стеновите планете попут Меркура и Марса, брже хлади и брже постаје неактивна него што се очекивало“, рекао је Мураками.

Питање времена

Научници још не знају о колико се тачном убрзању хлађења ради. Наиме, то није тако лако израчунати јер је у игри велики број фактора. Марс се хлади нешто брже јер је знатно мањи од Земље, али постоје и други чиниоци који могу да играју улогу у томе колико се брзо хлади унутрашњост планете.
На пример, распад радиоактивних елемената може да створи топлоту, довољну за одржавање вулканске активности. Такви су елементи један од главних извора топлоте у Земљином мантлу, али још увек није у потпуност јасан механизам иза овог процеса.
Како год, до значајног хлађења Земљине унутрашњости не би требало да дође тако брзо, ако гледамо кроз призму људског погледа на време. Могуће је да ће Земља и пре тога постати ненастањива за човечанство због неких сасвим других механизама, пренела је Национална географија.
Истраживање „Radiative thermal conductivity of single-crystal bridgmanite at the core-mantle boundary with implications for thermal evolution of the Earth“објављено је у часопису „Earth and Planetary Science Letters“.
Планета Земља - Sputnik Србија, 1920, 10.01.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Астрономи открили могући разлог зашто Земља није дупло већа
Планета Земља - Sputnik Србија, 1920, 10.03.2019
Ако човечанство жели да преживи мораће да — бомбардује Месец!
Поплаве у Иркутској области - Sputnik Србија, 1920, 16.01.2022
РУСИЈА
Руски научник предвиђа глобалну катастрофу у наредним годинама
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала