https://sputnikportal.rs/20220121/1133510967.html
Шта „Звезда смрти“ крије испод ледене коре – наговештај огромног открића
Шта „Звезда смрти“ крије испод ледене коре – наговештај огромног открића
Sputnik Србија
Нова студија објављена у часопису „Икар“ указује да би један од Сатурнових месеца, Мимант, могао да крије течни океан испод ледене коре. Ако даље истраживање... 21.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-21T12:59+0100
2022-01-21T12:59+0100
2022-01-21T13:10+0100
наука и технологија
свемир
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/15/1133510972_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_12defa0d3e6869c8c8f7a7dfb7cd0dc2.jpg
Научници су дуго веровали да Мимант садржи огромне количине смрзнуте воде због своје ексцентричне орбите и површине са великим кратерима. Један масивни ударни кратер чини да месец подсећа на озлоглашену измишљену „Звезду смрти“ из „Ратова звезда“. „Пошто је површина Миманта са великим кратерима, мислили смо да је то само замрзнути блок леда“, наводи једна од ауторки студије Алиса Роден.Сонда „Казини Сатурн“ доказала је да је Мимант имао орбитално колебање, што се показало као извор инспирације за Роденову и њен тим. Или је Мимант имао диференцирано језгро, или је садржавао течни океан. Пре Миманта, унутрашњи водени океански светови су посматрани кроз ограничено проучавање само два месеца, Енцеладе и Европе. „Унутрашњи водени океански светови, као што су Енцелада и Европа, делују фрагментирано и показују друге знаке геолошке активности. Испоставило се да нас је Мимантова површина преварила, а наше ново разумевање је увелико проширило дефиницију потенцијално настањивог света у нашем Сунчевом систему и даље", рекла је научница. Да би утврдила да ли је Мимант имао течну унутрашњост, Роденова је морала да посматра силе које би подстакле стварање топлоте из унутрашњости месеца да би се одржала течна вода, а да и даље задржи дебелу смрзнуту кору.Њихови модели сугеришу да је Мимантова ледена шкољка дебела 15 до 20 миља и да скрива глобални океан. Модел је такође открио да Мимант вероватно има диференцирано језгро, што је требало да доведе до веома различите орбите.Откриће би могло да промени наше садашње схватање о томе која су небеска тела способна да подрже течне океане и, према томе, живот. Роденова верује да би даље проучавање Миманта могло да отвори врата за проучавање Унутрашњих водених океанских светова.
https://sputnikportal.rs/20220119/nova-proucavanja-meteorita-sa-marsa-razotkrivaju-dokaze-o-drevnom-zivotu-na-crvenoj-planeti-1133381237.html
https://sputnikportal.rs/20211217/znacajno-otkrice-na-crvenoj-planeti-locirane-oaze-pune-vode-video-1132552954.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свемир, наука и технологија
свемир, наука и технологија
Шта „Звезда смрти“ крије испод ледене коре – наговештај огромног открића
12:59 21.01.2022 (Освежено: 13:10 21.01.2022) Нова студија објављена у часопису „Икар“ указује да би један од Сатурнових месеца, Мимант, могао да крије течни океан испод ледене коре. Ако даље истраживање коначно докаже постојање течног океана на Миманту, то би увелико проширило обим насељивих светова у нашем Сунчевом систему.
Научници су дуго веровали да Мимант садржи огромне количине смрзнуте воде због своје ексцентричне орбите и површине са великим кратерима. Један масивни ударни кратер чини да месец подсећа на озлоглашену измишљену „Звезду смрти“ из „Ратова звезда“.
„Пошто је површина Миманта са великим кратерима, мислили смо да је то само замрзнути блок леда“, наводи
једна од ауторки студије Алиса Роден.
Сонда „Казини Сатурн“ доказала је да је Мимант имао орбитално колебање, што се показало као извор инспирације за Роденову и њен тим. Или је Мимант имао диференцирано језгро, или је садржавао течни океан.
Пре Миманта, унутрашњи водени океански светови су посматрани кроз ограничено проучавање само два месеца, Енцеладе и Европе.
„Унутрашњи водени океански светови, као што су Енцелада и Европа, делују фрагментирано и показују друге знаке геолошке активности. Испоставило се да нас је Мимантова површина преварила, а наше ново разумевање је увелико проширило дефиницију потенцијално настањивог света у нашем Сунчевом систему и даље", рекла је научница.
Да би утврдила да ли је Мимант имао течну унутрашњост, Роденова је морала да посматра силе које би подстакле стварање топлоте из унутрашњости месеца да би се одржала течна вода, а да и даље задржи дебелу смрзнуту кору.
„Докази за унутрашњи океан управо су искочили из најреалистичнијих сценарија стабилности ледених шкољки и посматраних либрација“, рекла је она.
Њихови модели сугеришу да је Мимантова ледена шкољка дебела 15 до 20 миља и да скрива глобални океан. Модел је такође открио да Мимант вероватно има диференцирано језгро, што је требало да доведе до веома различите орбите.
Откриће би могло да промени наше садашње схватање о томе која су небеска тела способна да подрже течне океане и, према томе, живот. Роденова верује да би даље проучавање Миманта могло да отвори врата за проучавање Унутрашњих водених океанских светова.
„Процена Мимантовог статуса као океанског месеца представљала би мерило за моделе његовог формирања и еволуције. Ово би нам помогло да боље разумемо Сатурнове прстенове и месеце средње величине, као и преваленцију потенцијално настањивих океанских месецљ, посебно на Урану. Мимант је добра смерница за наставак истраживања“, закључује научица.
