https://sputnikportal.rs/20220121/one-su-verovale-u-mogucnosti-ko-su-zene-koje-su-razbijale-tabue-osvajale-slobodu-i-gradile-srbiju-1133521149.html
Оне су веровале у могућности: Ко су жене које су разбијале табуе, освајале слободу и градиле Србију
Оне су веровале у могућности: Ко су жене које су разбијале табуе, освајале слободу и градиле Србију
Sputnik Србија
Од Милице Стојадиновић Српкиње, песникиње којој се дивио и Његош, Цуце Сокић која је од париског атељеа ипак више волела Дорћол, Надежде Петровић, сликарке... 21.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-21T14:48+0100
2022-01-21T14:48+0100
2022-01-24T14:48+0100
култура
изложба
надежда петровић
милена павловић барили
драга љочић
десанка максимовић
исидора секулић
аница савић ребац
култура
култура – интервјуи и аналитика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/14/1133485389_0:188:3072:1916_1920x0_80_0_0_1b2679e9dee2fa2fb9fea9f56a20e776.jpg
Ликовна повест о осамнаест славних жена из наше историје које су својим даром, храброшћу, одважношћу утицале на развој српског друштва тема је изложбе „Великанке српске културе“ недаво отворене у Дому Јеврема Грујића. Међу њима су Марија Мага Магазиновић, Бета Вукановић, Драга Љочић, Аница Савић Ребац, Исидора Секулић, Мина Караџић… Оне су утирале пут новим генерацијама сликарки, књижевница, композиторки, научница, али и пут за бољи положај жена у Србији. Без обзира да ли су се бавиле сликарством, науком, просветом, или су биле болничарке и ратнице, све оне биле су спремне да живот као и стваралаштво дају за Србију. Хуманост и љубав према Србији „Осим тога што су биле испред свог времена, оно што ове жене повезује јесте њихова хуманост, љубав према човеку и љубав према нашој земљи. Није свака од њих, као што је то био случај с великом Надеждом Петровић, срце оставила на бојном пољу. Ипак, њихово срце јесте куцало за Србију и то су показале делом које су оставиле модерној српској држави“, каже за Спутњик кустоскиња и једна од ауторки поставке Ружица Опачић. Милена Павловић Барили прва је студенткиња Академије за сликарство, Исидора Секулић прва је жена чланица САНУ, Драга Љочић прва српска докторка медицинских наука у Србији и четврта у Европи. Биле су оне прве на студијама, прве докторанткиње, прве књижевнице, прве оснивале уметничка удружења, али и увек прве у борби за лично остварење и против окова патријархалног друштва. Мага Магазиновић – донела слободу у српско друштво Тако је Марија Мага Магазиновић, осим што је преводила дела Максима Горког и била међу првим студенткињама правног факултета, задобила надимак „српска Исидора Данкан“ јер је у Београду отворила прву школу плеса. Међу њеним ученицима био је и Лујо Давичо. „У време када Мага Магазиновић доноси модеран плес, у Србији нисте могли да видите жене које се слободно крећу по плажи на Дунаву, носећи дводелне купаће костиме. То је нешто што је у том тренутку било скандалозно. Међутим, она је била упорна у намери да разбија табуе, да својим плесом осваја слободу за жене Србије – каже кустоскиња Опачић. Својим радом задобиле титулу великанки Често слављене у иностранству, а несхваћене у својој земљи, жене представљене на изложби имале су несавладиву снагу да се боре за своје професије. Неке су у том пламену и прерано сагореле. То се десило сликарки Видосави Ковачевић чија се животна нит прекинула када је имала само 24 година или трагично страдалој Аници Савић Ребац којој можемо да захвалимо за прве преводе античке књижевности, Бајрона и Томаса Мана. „Има жена којих се мање сећамо, а које су биле предмет проучавања као што је случај с нашом првом композиторком Љубицом Марић. Предмети који су сачувани из музиколошког института САНУ, њена виолина, њена фрула, њени нотни записи а који су се нашли на овој изложби омогућавају нам да је ближе упознамо и схватимо њен значај“, сматра кустоскиња. Она наводи да је, осим зближавања јавности с овим великанкама, циљ изложбе и осврт на пројекте који су у фокус стављали жене, а то су „Биографски речник Матице српске“ или књига „Каква женска“ у којој је направљен шири преглед о великим женама из наше историје и културе. „Не смемо запоставити ни мушкарце који су, у време када то није било пожељно, подржавали ’женску ствар’. Један од њих био је Матија Бан, отац сликарке Полексије Тодоровић која је представљена на овој изложби. Он је био један од оснивача првог женског часописа, који су водиле жене, учеснице културног живота. На том примеру из 19. века схватамо да је имало смисла борити се за права жена“, објашњава Опачићева и открива један куриозитет о немогућности школовања жена у то доба: „Интересантно је то да Полексија Тодоровић, једна од наших првих сликарки, није могла да упише Академију, али је могла да се бави сликарством. Сто година касније Милена Павловић Барили постала је прва жена која се уписала у класу чувеног професора Штука на сликарској академију у Минхену само зато што је послала своје радове непотписане“. Нашу прошлост градиле и жене Своје животне приче на изложби у Дому Јеврема Грујића, кроз слике, личне предмете и драгоцености испричаће и Милица Стојадиновић Српкиња, Јелисавета Начић, Зора Петровић, Десанка Максимовић, Лепосава СТ. Павловић, Љубица Марић, Цуца Сокић и Соја Јовановић, режисерка првог дугометражног филма у боји „Поп Ћира и поп Спира“. „Соја Јовановић уједно је и прва редитељка у Југославији, дакле жена која се међу првима бавила филмом, младом уметношћу у то доба. Она је пример да треба учити из прошлости и да не смемо у 21. веку да стварамо пионирке у професијама које постоје деценијама, па и вековима“, наглашава ауторка изложбе. „Жена прошлости или жена будућности?“ питала се Аница Савић Ребац, која је уз Исидору Секулић и Ксенију Атанасијевић била „најученија српска жена“ и изнела дилему која, иако написана пре много година, ипак звучи познато: „Савршена мајка или савршен човек? Је ли могуће, и је ли уопште потребно да се ова два типа слију? Ако будућност збиља донесе жени слободан развитак, развијаће се и у животу, као и у функцији, оба типа упоредо: могућности, велике могућности свакако постоје, и у прошлости и у садашњости“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, изложба, надежда петровић, милена павловић барили, драга љочић, десанка максимовић, исидора секулић, аница савић ребац, култура – интервјуи и аналитика
култура, изложба, надежда петровић, милена павловић барили, драга љочић, десанка максимовић, исидора секулић, аница савић ребац, култура – интервјуи и аналитика
Оне су веровале у могућности: Ко су жене које су разбијале табуе, освајале слободу и градиле Србију
14:48 21.01.2022 (Освежено: 14:48 24.01.2022) Од Милице Стојадиновић Српкиње, песникиње којој се дивио и Његош, Цуце Сокић која је од париског атељеа ипак више волела Дорћол, Надежде Петровић, сликарке трагично страдале на фронту у Великом рату – у Дому Јеврема Грујића ниже се 18 прича о нашим хероинама којима је посвећена изложба „Великанке српске културе“.
Ликовна повест о осамнаест славних жена из наше историје које су својим даром, храброшћу, одважношћу утицале на развој српског друштва тема је изложбе „Великанке српске културе“ недаво отворене у Дому Јеврема Грујића. Међу њима су Марија Мага Магазиновић, Бета Вукановић, Драга Љочић, Аница Савић Ребац, Исидора Секулић, Мина Караџић… Оне су утирале пут новим генерацијама сликарки, књижевница, композиторки, научница, али и пут за бољи положај жена у Србији. Без обзира да ли су се бавиле сликарством, науком, просветом, или су биле болничарке и ратнице, све оне биле су спремне да живот као и стваралаштво дају за Србију.
Хуманост и љубав према Србији
„Осим тога што су биле испред свог времена, оно што ове жене повезује јесте њихова хуманост, љубав према човеку и љубав према нашој земљи. Није свака од њих, као што је то био случај с великом Надеждом Петровић, срце оставила на бојном пољу. Ипак, њихово срце јесте куцало за Србију и то су показале делом које су оставиле модерној српској држави“, каже за Спутњик кустоскиња и једна од ауторки поставке Ружица Опачић.
Милена Павловић Барили прва је студенткиња Академије за сликарство, Исидора Секулић прва је жена чланица САНУ, Драга Љочић прва српска докторка медицинских наука у Србији и четврта у Европи. Биле су оне прве на студијама, прве докторанткиње, прве књижевнице, прве оснивале уметничка удружења, али и увек прве у борби за лично остварење и против окова патријархалног друштва.
Мага Магазиновић – донела слободу у српско друштво
Тако је Марија Мага Магазиновић, осим што је преводила дела Максима Горког и била међу првим студенткињама правног факултета, задобила надимак „српска Исидора Данкан“ јер је у Београду отворила прву школу плеса. Међу њеним ученицима био је и Лујо Давичо.
„У време када Мага Магазиновић доноси модеран плес, у Србији нисте могли да видите жене које се слободно крећу по плажи на Дунаву, носећи дводелне купаће костиме. То је нешто што је у том тренутку било скандалозно. Међутим, она је била упорна у намери да разбија табуе, да својим плесом осваја слободу за жене Србије – каже кустоскиња Опачић.
Својим радом задобиле титулу великанки
Често слављене у иностранству, а несхваћене у својој земљи, жене представљене на изложби имале су несавладиву снагу да се боре за своје професије. Неке су у том пламену и прерано сагореле. То се десило сликарки Видосави Ковачевић чија се животна нит прекинула када је имала само 24 година или трагично страдалој Аници Савић Ребац којој можемо да захвалимо за прве преводе античке књижевности, Бајрона и Томаса Мана.
„Има жена којих се мање сећамо, а које су биле предмет проучавања као што је случај с нашом првом композиторком Љубицом Марић. Предмети који су сачувани из музиколошког института САНУ, њена виолина, њена фрула, њени нотни записи а који су се нашли на овој изложби омогућавају нам да је ближе упознамо и схватимо њен значај“, сматра кустоскиња.
Она наводи да је, осим зближавања јавности с овим великанкама, циљ изложбе и осврт на пројекте који су у фокус стављали жене, а то су „Биографски речник Матице српске“ или књига „Каква женска“ у којој је направљен шири преглед о великим женама из наше историје и културе.
„Не смемо запоставити ни мушкарце који су, у време када то није било пожељно, подржавали ’женску ствар’. Један од њих био је Матија Бан, отац сликарке Полексије Тодоровић која је представљена на овој изложби. Он је био један од оснивача првог женског часописа, који су водиле жене, учеснице културног живота. На том примеру из 19. века схватамо да је имало смисла борити се за права жена“, објашњава Опачићева и открива један куриозитет о немогућности школовања жена у то доба:
„Интересантно је то да Полексија Тодоровић, једна од наших првих сликарки, није могла да упише Академију, али је могла да се бави сликарством. Сто година касније Милена Павловић Барили постала је прва жена која се уписала у класу чувеног професора Штука на сликарској академију у Минхену само зато што је послала своје радове непотписане“.
Нашу прошлост градиле и жене
Своје животне приче на изложби у Дому Јеврема Грујића, кроз слике, личне предмете и драгоцености испричаће и Милица Стојадиновић Српкиња, Јелисавета Начић, Зора Петровић, Десанка Максимовић, Лепосава СТ. Павловић, Љубица Марић, Цуца Сокић и Соја Јовановић, режисерка првог дугометражног филма у боји „Поп Ћира и поп Спира“.
„Соја Јовановић уједно је и прва редитељка у Југославији, дакле жена која се међу првима бавила филмом, младом уметношћу у то доба. Она је пример да треба учити из прошлости и да не смемо у 21. веку да стварамо пионирке у професијама које постоје деценијама, па и вековима“, наглашава ауторка изложбе.
„Жена прошлости или жена будућности?“ питала се Аница Савић Ребац, која је уз Исидору Секулић и Ксенију Атанасијевић била „најученија српска жена“ и изнела дилему која, иако написана пре много година, ипак звучи познато:
„Савршена мајка или савршен човек? Је ли могуће, и је ли уопште потребно да се ова два типа слију? Ако будућност збиља донесе жени слободан развитак, развијаће се и у животу, као и у функцији, оба типа упоредо: могућности, велике могућности свакако постоје, и у прошлости и у садашњости“.
