https://sputnikportal.rs/20220122/blokada-arapskog-sputnjika-na--fejsbuku-drustvene-mreze-odavno-nisu-oaza-slobode-misli-1133548698.html

Блокада арапског Спутњика на „Фејсбуку“: Друштвене мреже одавно нису оаза слободе мисли

Блокада арапског Спутњика на „Фејсбуку“: Друштвене мреже одавно нису оаза слободе мисли

Sputnik Србија

Блокада садржаја арапског Спутњика на „Фејсбуку“ није велико изненађење будући да је само питање на којој страни, у ком тренутку и на којој мети ће се... 22.01.2022, Sputnik Србија

2022-01-22T20:15+0100

2022-01-22T20:15+0100

2022-08-07T18:18+0200

русија

цензура

спутњик

арапски језик

фејсбук

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/08/1130512022_0:228:3073:1956_1920x0_80_0_0_f0ab1e0bea1f5009511aac81685572ba.jpg

Овако главни уредник „Нове српске политичке мисли“ Ђорђе Вукадиновић коментарише информацију да је администрација друштвене мреже „Фејсбук“ блокирала објављивање новог садржаја на страници агенције „Спутњик“ на арапском језику на тој друштвеној мрежи.У образложењу Служба за подршку „Фејсбука“ позвала се на листу правила заједнице ове друштвене мреже и навела да је ограничење уведено „због потенцијалног непоштовања наше политике“, као и да је приступ страници ограничен „на неколико дана из безбедносних разлога“.Друштвене мреже одавно нису оаза слободе мисли„Ово сада са Спутњиком, као и оно што је у претходном периоду било можда највидљивије и медијски најатрактивније са укидањем налога тада још актуелног председника САД Доналда Трампа од стране водећих друштвених мрежа, показује да друштвене мреже већ поодавно нису неутрални и доброћудни бранитељи и чувари слободе мисли и комуникације, већ напротив, врховни и врхунски цензори мисли, дијалога, па и демократије у јавном простору“, категоричан је Вукадиновић.Парадоксално је, додаје наш саговорник, што су друштвене мреже настале и промовисане управо као оазе и острва слободе у односу на медије који су наводно контаминирани утицајима политике и бизниса.„Тако је можда заиста било на почетку, али у међувремену су друштвене мреже, можда и више од стандардних и класичних медија, на једном глобалном нивоу постале врховни цензори који у крајњој инстанци процењују шта је интерес заједнице, шта је политика заједнице и шта је потенцијална опасност по заједницу. Притом, када се каже заједница није јасно да ли се мисли на свет или се мисли на кориснике тих мрежа, или на интересе власника тих мрежа или на интересе земаља из којих те мреже долазе“, примећује Вукадиновић.Било како било, напомиње саговорник Спутњика, ово је лоше време за слободу мишљења и говора генерално и глобално. Тако је, каже, било и пре ове пандемије, а са њом је можда још и горе.„Сада се, наиме, поред овог безбедносног мотива, као главног и врховног изговора за различите врсте цензорских подухвата, појављује и овај здравствени мотив на који су људи посебно осетљиви и исто тако представља једно „море без обала“, односно без граница, па тако онда под тај интерес, што безбедности, што здравља, можете подвести све што хоћете и што вам не одговара. Лагао бих ако бих рекао да мислим да је ово усамљена појава и грешио бих ако бих рекао да ће престати. Плашим се да ћемо у наредном периоду имати још више таквих примера, под различитим изговорима, али углавном из истих центара моћи и углавном према истим метама, директно или индиректно“, упозорава Вукадиновић.Превелика овлашћења компанија које стоје иза друштвених мрежаНовинар и уредник портала „Пиштаљка“ Владимир Радомировић оцењује да су друштвене мреже, односно компаније које стоје иза њих, добиле превелика овлашћења и превелике ингеренције над оним што ми као корисници друштвених мрежа можемо да сазнамо.„Време је да се нешто уради по том питању и да као грађани света почнемо да протестујемо против тих превеликих овлашћења, да кажемо да је важно да добијамо информације из што више извора и да сами одлучимо коме ћемо веровати. Важно је да имамо информације и о томе ко стоји иза одређених медија и ко има интерес да пласира неку информацију, а не да Фејсбук, Гугл, Амазон или било други то одлучује у наше име“, наводи Радомировић.На питање да ли се блокада арапског Спутњика на Фејсбуку може посматрати у светлу актуелних притисака на Русију који долази од стране Запада, Радомировић каже да ту могућност не би искључио.„Знамо колико су, баш због питања свог превеликог утицаја, друштвене мреже спремне да повлађују тренутним властима, пре свега у Сједињеним Америчким Државама, како не би дошло до онога што неки политичари у Америци траже – разбијања тих монопола, односно разбијања компанија које стоје иза друштвених мрежа на више компанија. У том смислу ово је можда покушај тих компанија да се умиле властима, односно да раде оно што власти очекују од њих, а тренутно је главна глобална тема Украјина и оно што се дешава и на Западу и у Русији у вези са Украјином“, оцењује Радомировић.Сајт Спутњик на арапском лансиран је у фебруару 2015. године и данас окупља међународни тим новинара из Египта, Сирије, Ирака, Палестине, Либана, Туниса и Русије. Месечно броји готово 14 милиона прегледа, а у просеку сајт дневно посети око 296.000 читалаца.Заменик председника Комитета за информациону политику, технологије и комуникацију Државне думе Русије Евгениј Попов рекао је да блокирање објава арапског „Спутњика“ на друштвеној мрежи „Фејсбук“ није проузроковано алгоритмима, већ да су то учинили модератори мреже који су негативно расположени према руским медијима.

2022

Вести

sr_RS

фејсбук, спутњик, цензура