Филм „Сведок“ – кроз ратни пут Зорана Станковића о размерама злочина над Србима
17:30 23.01.2022 (Освежено: 13:24 09.07.2022)
© Tanjug / ZORAN ZESTIC
Пратите нас
Филм „Сведок“, чије је снимање почело у Кравици код Братунца је историјско-биографски филм који тематизује ратни пут чувеног српског патолога др Зорана Станковића на територији БиХ. Кроз Станковићев рад током ратова 90-тих, филм тематизује и величину страдања српског народа у Републици Српској, каже за Спутњик новинар и редитељ филма Денис Бојић.
Наш саговорник напомиње да је током рата др Станковић обдуковао преко 7500 српских жртава. Филм ће, према Бојићевим речима, бити сниман на пет локација, масовних гробница где су извршени ратни злочини над Српским народом – Кравица, Мркоњић град, Брод, Шековићи и Зворник.
Дело Зорана Станковића открило је колике су биле размере злочина над Србима у РС
„Локације су одређене првенствено ратним путем др Станковића, али и архивским материјалом. На свакој локацији снимамо поворку сећања, која одаје почаст свим нашим страдалим жртвама, а одаје почаст свему ономе што је Зоран Станковић урадио за српски народ“, каже Бојић.
У већ одржаној поворци сећања у Кравици је учествовало преко хиљаду људи, додаје он, који су дошли из читавог Подриња са обе стране реке Дрине.
„На један величанствен, достојанствен начин одали смо почаст жртвама и снимили смо кадрове за филм који ће показати, не само размере нашег страдања, него и чињеницу да су људи остали да и даље живе у Подрињу и да српски народ није нестао упркос свим недаћама које су га задесиле“, истиче Бојић.
Како нам прича Бојић, са Зораном Станковићем се упознао 2015. на премјери његовог филма „Дјеца“, филма који тематизује страдање родитеља који су изгубили децу у протеклом рату. Овај филм је оставио упечатљив утисак на Станковића и тако је почела сарадња између младог српског редитеља и чувеног патолога.
„Временом, како се наше пријатељство продубљивало, рађала се идеја да кроз његов рад, његову биографију и његову архиву урадимо причу о страдању српског народа на просторима где је радио током рата. Нажалост, др Станковић је преминуо десет дана пре него што је снимање требало да почне, али ја нисам одустао од идеје да филм завршим. Филм је уз сагласност његове породице и у продукцији РТРС-а и Центра за истраживање ратних злочина и несталих лица РС настављен. Промењен је концепт, промењена је форма, али суштина је остала иста, јер оно што је Зоран Станковић урадио не може бити промењено са протоком времена“, наводи Бојић.
Чињенице су непромењиве
Филм „Сведок“ базиран је на чињеницама, а чињенице су необориве и не подлежу могућности различитих интерпретација – оне говоре да је српски народ у БиХ страдао током рата. Страдали суи други народи, додаје наш саговорник, али, како каже, чини му се да страдање Срба није довољно акцентовано и да томе није придата довољно велика пажња.
„Филм ће наћи своје место у историји и мислим да ће његова снага и његова величина бити тек одређена у времену које долази. Ако све буде ишло по плану и планираном редоследу, сигуран сам да ће ово дело имати значајан утицај на генерације које долазе – мислим да ће оне имати једно веродостојно тумачење дешавања на овим просторима током деведесетих година и да ће бити, ако ништа друго, камен темељац културе сећања српског народа“, закључује Бојић.
Денис Бојић је аутор неколико документарних филмова, међу којима се, поред већ поменутог филма „Дјеца“ истиче и „Лица лафоре“, о борби породице Гајић, чије су две кћерке оболеле од неизлечиве Лафорине болести, најтежег облика епилепсије.
Грађани се окупљају пред почетак Поворке сећања у Кравици код Братунца
© РТРС, фотографија добијена љубазношћу Дениса Бојића
Зоран Станковић преминуо је од последица коронавируса октобра прошле године. Током грађанских ратова у бившој Југославији водио је патолошка и форензичка испитивања погинулих војника и цивила – прво у Вуковару око годину дана, а касније и у Подрињу у Републици Српској. Станковић је кроз свој рад документовао начин на који су злочини над Србима вршени. Он је био тај који је пронашао тело једанаестогодишњег дечака Слободана Стојановића кога су на зверски начин убиле снаге под командом Насера Орића, а ког је он, чак и када је Орића Суд БиХ ослободио одговорности за злочине, отворено оптуживао не само да је налогодавац, већ и да је непосредни извршилац бројних злочина над српским народом.
