Бивша Југославија ће га запамтити, а он памти како му је Никола помогао у Америци
21:50 23.01.2022 (Освежено: 23:14 23.01.2022)
© Фото : АБА лига 2 / Драгана Стјепановић
Пратите нас
Страхиња Гавриловић, кошаркаш Младости из Земуна, обележио је децембар у европској кошарци. Бивши играч Партизана исписао је историју АБА лиге и кошарке у бившој Југославији на мечу против Рогашке, а за Спутњик је говорио о актуелној сезони, амбицијама, Партизану, студирању у Америци и како му је Никола Вучевић помогао у САД.
Страхиња Гавриловић, који је у децембру одиграо историјску утакмицу у региону постигавши 45 поена уз 14 скокова, некадашњи је таленат Радничког из Крагујевца одакле је одлучио да крене путем којим се није надао.
Пре скоро десет година завршио је средњу школу и у том тренутку имао је понуде два колеџа, у Сједињеним Америчким Државама, да настави даље школовање и кошаркашку каријеру.
Једна је била од стране Универзитета Јужна Калифорнија – програма који је прошао данас НБА Ол-стар и дугогодишњи репрезентативац Никола Вучевић. Црногорски кошаркаш играо је важну улогу да се Гавриловић одлучи за студирање у Америци.
„Играли смо јуниорску лигу и имао сам две понуде са америчких колеџа – Универзитет са Хаваја и Ју-Ес-Сија (USC) из Лос Анђелеса. Никада нисам размишљао о томе јер сам био у Крагујевцу који је тада играо Еврокуп, борио се за Евролигу. Али, причао сам са оцем, који се такође бавио професионалном кошарком, и он ми је објаснио да са том Америком добијаш диплому престижног колеџа. Не дај Боже да се нешто деси у животу, никада не знаш, увек имаш диплому. На све то имаш и кошарку. Добијаш два у једном. Такође то је можда добар прелаз између јуниорске у сениорску кошарке, што је у посебно тешко у Србији. Многи играчи се погубе у тој транзицији“, рекао је Гавриловић за Спутњик.
Српски кошаркаш Страхиња Гавриловић
© Фото : АБА 2 лига / Драгана Стјепановић
„На мом колеџу је био Никола Вучевић, и једном приликом док је Будућност играла у Крагујевцу, мој отац је попричао са Николом који му је рекао да не размишљам много и да прихватим понуду. То ми је доста олакшало одлуку на пут Америке“, додао је.
Одлазак у Америку са 19 година није нимало лак, многи се не снађу јер је тај први период тежак, али Гавриловић је имао ту срећу да га дочека данашњи кошаркаш Чикаго Булса и његови пријатељи.
„Са Николом сам се упознао у Лос Анђелесу и доста смо се дружили сваки пут када би дошао у 'град анђела'. Доста смо причали и дан-данас смо на вези, остали смо у баш-баш добрим односима. Доста ми је и он помогао на Ју-Ес-Сију, показао колеџ... Провео је три године на истом колеџу као и ја, те ме је упутио у све људе, показао тако неке ситнице које су ми значила да се лакше прилагодим. Ту је био и његов кум, на крају је све испало добро“, каже.
Управо је кум Николе Вучевића доста помогао Страхињи да прилагођавање прође боље.
„Можда би било теже (да није било те подршке), значила ми је та конекција. Вучевићев кум ми је доста помогао, стицајем околности тај дечко је из Земуна, долази на утакмице. Доста наших људи ми је помогло, а то је и неопходно. Свако ко оде у Америку, потребна му је та помоћ на почетку, пошто је тај први период доста тежак. Поготово што не идеш на исти континент, него путујеш 15 сати авионом, баш-баш си далеко. Када имаш подршку, баш значи, чак и најмања реч“, истиче наш саговорник.
„Препоручио бих младима мој пут. Много кошаркаша се у Србији погуби после јуниорске лиге. То су све неке приче, снови, сви маштају о неким Евролигама и играч се доста погуби. Овако се школујеш, нико не зна шта те може снаћи. Ово ти пре свега даје сигурност у животу, друго мало и очврснеш, упознаш другу културу... Знам доста другара који су отишли и ниједан се није покајао“, додао је.
Гавриловић је после четири године на Универзитету Јужна Каролина одлучио да се врати у Србију. Прихватио је позив Мирослава Николића, који га је тренирао и у Радничком, и потписао је уговор са Динамиком. После тога уследио је одлазак у Партизан, Борац, а претходне две године провео је у Шпанији.
И ове сезоне требало је да настави каријеру на Пиринејско полуострву, али уследио је позив Драгана Јаковљевића и Младости из Земуна. Испоставило се да је донео праву одлуку јер игра кошарку каријере.
Један је од најкориснијих кошаркаша Кошаркашке лиге Србије (18 поена, девет скокова), као и АБА два лиге у којој просечно бележи 21,7 поена, 7,4 скокова и чак 24,5 индексних поена. Као шлаг на торту дошла је утакмица против Рогашке у којој је исписао историју регионалне кошарке.
Крилни кошаркаш екипе из Земуна био је незаустављив у последњој утакмици у ‘балону’ у Сарајеву, који је Младост завршила максималним учинком од три победе у три утакмице.
Гавриловић је остварио рекордних 66 индексних поена (45 поена, 14 скокова), што је нови рекорд региона, а за Спутњик је мало после тога рекао да се овакве утакмице дешавају једном у каријери.
„Не могу да кријем емоције, баш ми је драго, леп је осећај. Утисци су феноменални, поготово што смо добили. Не могу да изоставим саиграче који су ми помогли да успем у овоме. Отворио сам утакмицу лаким поенима и све је касније ишло уз руку, све је дошло уз своје. Увек сам се налазио ситуацију поентирам, овекве утакмице се десе једном у каријери. Пре свега сам захвалан саиграчима који су ме проналазили у правом тренутку и помогли ми да дођем до ове бројке“.
Утакмица је играна у необичном термину, у 11 часова, и Страхињи је било у глави само да добро уђе у меч
„У Сарајеву је био врло битан 'балон' за нас, желели смо да остваримо све три победе. Пре ове утакмице сам размишљао нешто: 'Устали смо рано, утакмица је у 11х… само да се загрејем добро, отворим добро и да се одлепимо'. То је све кренуло да иде мало по мало, доста сам ишао на линију за слободна бацања. Све је ишло у правом смеру, посебан мотив није постојао, осим мотив победе“.
Екипа из Земуна нешто је слабије отворила сезону, али сада се налази у сјајном ритму, остварила је седам победа заредом у свим такмичењима и коцкице су се коначно поклопиле.
„Вероватно ће се сви моји саиграчи сложити, почевши од лета баш смо много радили. Од припрема на Златибору, Београду, преко припремних утакмица... Нама је, додуше, мало више било потребно да се упознамо, имали смо пехове у домаћој лиги, али могу рећи да последњих неколико утакмица, тако смо ушли у добар ритам, сада се добро познајемо, добра је хемија, а дефинитивно су тренинзи били... само ми знамо колико смо јако радили, марљиво, ово је само последица тренинга и доброг рада.“
После две године у Шпанији, Гавриловић је размишљао у истом смеру, да се врати на Пиринејско полуострво и да настави да гради каријеру у овој држави.
„Прошле године сам био у Шпанији, ово лето сам се фокусирао да се одморим и припремим за наредну годину. Помагали су ми шпански тренери, тренирао сам у Крагујевцу... Требало је да се вратим у Шпанију, али позвао ме је Драган Јаковљевић, представио ми идеју о Младости, који је мотив... Свидела ми се та прича и остао сам овде.“
„Имао сам добар кондициони програм, радио сам и са оцем и још неким људима. Добро је прошао припремни период, а и у клубу су биле јаке, незаборавне, припреме на Златибору. Искрено једва сам чекао да прође тај период на Златибору (смех)“, додаје Гавриловић.
Кошаркаш Младости из Земуна Страхиња Гавриловић
© Фото : АБА лига 2 / Страхиња Гавриловић
Страхињи се свидела идеја Младости који је ове године једна од најбољих екипа у КЛС-у и АБА два лиги.
„Цео процес, шта је идеја Младости, улазак у виши ранг, неки даљи планови, селекција екипе, све то ми је помогло да се вратим у српску кошарку. Плус сам близу породице, у Београду, свој народ, и то је утицало на одлуку. До сада у каријери никада нисам играо за тимове који су за амбицију имали останак у лиги, а како Младост циља на трофеје у свим такмичењима, то ми је додатно олакшало да прихватим понуду. Формирали смо тим који има велики потенцијал, радимо пуном паром и ти резултати су почели да се виде.“
Гавриловић игра на позицији крилног центра, одговара му и улога високог крила, али истиче да му није то толико важно.
„Све зависи од утакмице до утакмице, највише преферирам 'четворку', али што би рекао наш тренер, овде не постоји четири или пет, сви морају да буду способни да играју. Некада ми одговара да играм високу тројку, дало је резултата у неким утакмицама. У дефициту смо са неким кошаркашима који тек треба да дођу, па ћемо видети у наставку. Генерално та позиција четири ми највише лежи.“
Гавриловић је ове сезоне посебно напредовао, што је кулминација мукотрпног рада, али и улоге коју му је дао Јаковљевић.
Српски кошаркаш Страхиња Гавриловић
© Фото : АБА лига / Партизан НИС
„Свака сезона, сваки клуб ми је био ново искуство. Свуда сам научио нешто ново, што кошаркашки, што животно. Имао сам прилику да тренирам код Муте Николића који ми је био тренер у Радничком из Крагујевца, као и Динамику и Партизану. Био је тренер и мом оцу, он ми је доста помогао да направим тај искорак после колеџ кошарке. Било је неких опција да идем у иностранство и одлучио сам да дођем овде, касније сам отишао у Партизан“, каже и додаје:
„У сваком клубу ми је улога била другачија, једна у Динамику, једна у Партизану, једна у Шпанији. Сада ми је у Динамику скроз четврта, такође сам у Партизану могао доста да научим... Свуда покушаваш да украдеш, напредујеш. Имао сам доста добрих саиграча, попут Новице Величковића. Сада код Драгана Јаковљевића играм, да куцнем у дрво, најбоље, даје ми слободу што играчу доста значи за самопоуздање.“
Гавриловић је у сезони 2017/2018 носио дрес Партизана у који је дошао на позив Николића. Мута је убрзо добио отказ, затим је дошао Чанак, а у другом делу сезоне екипу је водио Андреа Тринкијери.
„Променио сам три тренера, прво сам био код Муте Николића, затим Ненада Чанка и на крају Андрее Тринкијерија. Успео сам да освојим трофеј са црно-белима, Куп Радивоја Кораћа то ми је један од најдражих тренутака у животу. Имао сам могућност да останем, али је било превише играча на једној позицији. Тражио сам средину где ћу играти, где ћу показати таленат и све то. Велики сам партизановац, цео живот идем на утакмице, навијам, и моји најлепши тренуци били су у Партизану. Бити на терену, пред тим аудиторијумом, Гробарима... али на крају сам разговарао са Андреом (Тринкијеријем), договорили смо се да је најбоље да негде другде покажем таленат. То је разлог зашто сам отишао на другу страну“, истиче Гавриловић.
Страхиња није остао у Партизану, а за Спутњик открива како је изгледао разговор са италијанским стручњаком на крају такмичарске године.
„Имали смо скроз коректан однос, Тринкијери је одличан тренер и један од највећих имена са којима сам радио. Причали смо директно о томе где би требало да напредујем, давао ми је савете, кроз тренинге сам напредовао, али једноставно сам хтео већу прилику. Када сам одлазио са свима сам остао у супер односима, и дан-данас се чујем са људима из клуба“, каже Страхиња и додаје да ништа не би мењао у досадашњем делу каријере.
О амбицијама у наставку каријере каже.
„Искрено, не знам да кажем у овом тренутку. Циљ је да се уђе у АБА. О томе, шта даље, може тек касније да се размишља, тек је Нова година.“
Гавриловић не крије да је велики навијач Партизана, дрес црно-белих носио је у сезони 2017/18, међутим, није имао прецизан одговор на питање да ли ће некада поново обући дрес клуба из Хумске.
„Ја сам партизановац целог живота. Рекао сам људима у клубу, навијам за Партизан откад знам за себе, увек сам ту за њих, покушавам да испратим утакмице колику могу, а то о том потом. Видећемо шта све носи будућност, ништа још не знамо“, закључио је.
