https://sputnikportal.rs/20220123/zasto-su-u-srbiji-najskuplje-njive-koje-se-ne-koriste-1133558425.html
Зашто су у Србији најскупље њиве које се не користе
Зашто су у Србији најскупље њиве које се не користе
Sputnik Србија
Најскупље њиве су оне које се не користе, јер од њих не приходују ни произвођачи, ни држава. Због тога су у ресорном министарству решени да пронађу све... 23.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-23T08:44+0100
2022-01-23T08:44+0100
2022-01-23T08:44+0100
економија
економија
србија
србија – економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112233/67/1122336789_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_75b9def6aa03bcd98ede078c10426518.jpg
До сада је контролисано државно пољопривредно земљиште у тридесетак локалних самоуправа.Током прошле године, на подручју 12 локалних самоуправа пронађено је 1.319 парцела напуштеног пољопривредног земљишта у власништву државе. Највише у Београду, Панчеву и Великом Градишту.„По Војводини је било лакше приступити самој парцели, оне нису толико зарасле колико су атарски путеви проблем. У другим општинама централне Србије, у јужној Србији је другачија ситуација. Тамо су атарски путеви били сасвим у реду, близу асфалтних путева, али је тамо закоровљеност била већа“, изјавио је Никола Врањковић из Управе за пољопривредно земљиште.Почетна цена нула динараТренутно се утврђује имовинско-правни статус пронађеног запарложеног државног пољопривредног земљишта. Парцеле за које се утврди да су без оптерећења, ускоро ће бити на лицитацији.„Почетна цена је нула динара, а закупац овог земљишта постаће онај ко понуди највише. Ова цена се односи на закуп у периоду од пет година, након истека тог рока цена зависи од тога да ли се ради о површини испод 10 хектара, када ће плаћати закуп у висини од 10 посто од просечне цене државног земљишта на подручју општине где се налази“, објашњава за РТС Бранко Лакић из Управе за пољопривредно земљиште.Уколико је површина од 10 до 50 хектара, закупац ће бити дужан да плаћа 40 одсто просечне цене, рекао је Лакић.За неке парцеле нема заинтересованих и поред повољних условаИскуство показује да и поред повољних услова за закуп, за поједине запарложене парцеле нема интересената.То земљиште је, истиче Лакић, толико запарложено да захтева инвестицију која превазилази финансијску оправданост узимања таквог земљишта у закуп.Закупац запарложеног државног пољопривредног земљишта је у обавези да у року од пет година парцеле приведе намени, а након тога може да их користи и до 30 година, зависно од врсте производње коју ту покрене.Газдинство Војислава Марковића је пре две године закупило напуштено земљиште у Пријепољу, а пре два месеца и у околини Јагодине. Улагања само у рашчишћавање терена, каже, иду и до 3.000 евра по хектару.„То је буквално џунгла која је непроходна. Крчење великим машинама, јер је ручно то немогуће и неисплативо. Након тога све што сте искрчили морате да изнесете. Не смете да укопате у земљу, јер ћете да закиселите земљиште... Онда вађење пањева, тек касније долази до минералног дотеривања земљишта на потребан ниво и након тога долази до орања, заоравања и прављења пројекта засада“, каже Војислав Марковић са пољопривредног газдинства из Пријепоља.На напуштеном земљишту произвођачи се углавном одлучују за бављење интензивном производњом, пре свега, за подизање савремених засада воћњака и винограда. Због тога приликом закупа морају да воде рачуна о приступним путевима, као и о доступности воде и електричне енергије.
https://sputnikportal.rs/20211225/sansa-koja-menja-srbiju-zasto-srem-jedva-ceka-2023-godinu-1132777490.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија, србија – економија, привреда и пољопривреда
економија, србија, србија – економија, привреда и пољопривреда
Зашто су у Србији најскупље њиве које се не користе
Најскупље њиве су оне које се не користе, јер од њих не приходују ни произвођачи, ни држава. Због тога су у ресорном министарству решени да пронађу све напуштене парцеле и покушају да на њима покрену производњу.
До сада је контролисано државно пољопривредно земљиште у тридесетак локалних самоуправа.
Током прошле године, на подручју 12 локалних самоуправа пронађено је 1.319 парцела напуштеног пољопривредног земљишта у власништву државе. Највише у Београду, Панчеву и Великом Градишту.
„По Војводини је било лакше приступити самој парцели, оне нису толико зарасле колико су атарски путеви проблем. У другим општинама централне Србије, у јужној Србији је другачија ситуација. Тамо су атарски путеви били сасвим у реду, близу асфалтних путева, али је тамо закоровљеност била већа“, изјавио је Никола Врањковић из Управе за пољопривредно земљиште.
Тренутно се утврђује имовинско-правни статус пронађеног запарложеног државног пољопривредног земљишта. Парцеле за које се утврди да су без оптерећења, ускоро ће бити на лицитацији.
„Почетна цена је нула динара, а закупац овог земљишта постаће онај ко понуди највише. Ова цена се односи на закуп у периоду од пет година, након истека тог рока цена зависи од тога да ли се ради о површини испод 10 хектара, када ће плаћати закуп у висини од 10 посто од просечне цене државног земљишта на подручју општине где се налази“,
објашњава за РТС Бранко Лакић из Управе за пољопривредно земљиште.
Уколико је површина од 10 до 50 хектара, закупац ће бити дужан да плаћа 40 одсто просечне цене, рекао је Лакић.
За неке парцеле нема заинтересованих и поред повољних услова
Искуство показује да и поред повољних услова за закуп, за поједине запарложене парцеле нема интересената.
То земљиште је, истиче Лакић, толико запарложено да захтева инвестицију која превазилази финансијску оправданост узимања таквог земљишта у закуп.
Закупац запарложеног државног пољопривредног земљишта је у обавези да у року од пет година парцеле приведе намени, а након тога може да их користи и до 30 година, зависно од врсте производње коју ту покрене.
Газдинство Војислава Марковића је пре две године закупило напуштено земљиште у Пријепољу, а пре два месеца и у околини Јагодине. Улагања само у рашчишћавање терена, каже, иду и до 3.000 евра по хектару.
„То је буквално џунгла која је непроходна. Крчење великим машинама, јер је ручно то немогуће и неисплативо. Након тога све што сте искрчили морате да изнесете. Не смете да укопате у земљу, јер ћете да закиселите земљиште... Онда вађење пањева, тек касније долази до минералног дотеривања земљишта на потребан ниво и након тога долази до орања, заоравања и прављења пројекта засада“, каже Војислав Марковић са пољопривредног газдинства из Пријепоља.
На напуштеном земљишту произвођачи се углавном одлучују за бављење интензивном производњом, пре свега, за подизање савремених засада воћњака и винограда. Због тога приликом закупа морају да воде рачуна о приступним путевима, као и о доступности воде и електричне енергије.
Све о домаћој и светској економији
