https://sputnikportal.rs/20220125/sputnjik-saznaje-kineska-kompanija-planira-veliku-investiciju-u-srbiji--u-preradu-kukuruza-1133652533.html
Спутњик сазнаје: Кинеска компанија планира велику инвестицију у Србији – у прераду кукуруза
Спутњик сазнаје: Кинеска компанија планира велику инвестицију у Србији – у прераду кукуруза
Sputnik Србија
Вест да један од највећих прерађивача кукуруза у свету намерава да у Србији отвори погон побудила је наду да бисмо могли да будемо и нешто више од пуких... 25.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-25T20:51+0100
2022-01-25T20:51+0100
2022-08-26T13:10+0200
економија
економија
кукуруз
србија – економија
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/1c/1124496401_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_4aa5739a3ac7342c20e4c81488fb08e3.jpg
Преговори су у току и једино што је открио министар пољопривреде Бранислава Недимовића је да инвеститори намеравају да прерађују пола милиона тона кукуруза годишње и да праве финалне производе - аминокиселине, скроб, глукозу.С обзиром на то да се производња кукуруза у Србији, зависно од године, креће између 6,2 милиона тона колика је била сушне 2021. и седам па и више милиона, реч је о количини која није занемарива. Србија годишње извезе од три до 3,5 милиона тона кукуруза.У Србији ћемо коначно прерађивати кукурузКина је иначе, још пре годину дана својим партнерима у 17 земаља југоисточне Европе, међу којима је и Србија, поручила да ће у наредних пет година повећати увоз робе са овог подручја на 170 милијарди долара, са нагласком на пољопривреду и агроиндустријски комплекс.Србија је, као седамнаести произвођа кукуруза у свету, до сада искључиво извозила кукуруз као сировину, не покушавајући да сама развије прерађивачке капацитете.У свету праве 10.000 производа од кукурузаНаш саговорник не мисли да је прерађивачка индустрија у технолошком смислу толико комплексна и да захтева огромна улагања па такве капацитете готово да немамо. Очигледно, није било заинтересованих, једноставније је само продати кукуруз, сматра наш саговорник.Стручњак за кукуруз, директор „Агримакса“ Горан Саратлић, такође не зна шта је прави разлог да нисмо маскимално искористили тај потенцијал.Кочањку, односно оно што преостане када се окруни клип кукуруза, Институт за кукуруз у Земун Пољу, у коме је раније радио, продавао је, каже, Италијанима јер код нас нико није показао интерес. Они су је млели и од ње правили те фине „носаче“ за козметичку индустрију, за разне креме, али и за фармацеутску индустрију. У машинској индустрији је то коришћено за најфинија полирања, као и за полирање накита, како би се добио високи сјај.У Европу кукуруз, из ЕУ месоУ Србији смо углавном имали ту најпримарнију прераду зрна кукуруза у алкохол, односно етанол, што није захтевна производња, док се у свету он прерађује у много финије и скупље производе, напомиње наш саговорник.Најсликовитије говоре подаци према којим смо у периоду јануар-септембар прошле године у ЕУ највише извезли управо кукуруз, док је у увозу из земаља Уније најзаступљенији био увоз производа за исхрану, пре свега меса и прерађевина од меса.По оцени професора Пољопривредног факултета у Новом Саду Витомира Видовића, док се не одмакнемо од примарне производње и не окренемо прерађивачкој индустрији која доноси много већи обрт капитала и много већу зараду, а то значи и заинтересованост људи за останак на селу, пољопривреда ће нам и даље доносити само хиљду евра вредности производње по хектару годишње, уместо десет хиљада, колико је реално.Окретање прерађивачкој индустријиМожда ће присуство инвеститора из иностранства учинити да се и сами окренемо преради кукуруза, којим се, како каже Саратлић, не би толико трговало у свету да се користи само за сточну храну, што је то углавном случај код нас. У најбољем случају, кукуруз смо користили за производњу корнфлекса, флипса.Изузетак представља индустрија скроба "Јабука" у Панчеву , са око 150 запослених, која је најстарија фабрика на Балкану, основана 1894. године, која се бави мокром прерадом кукуруза. Њен годишњи капацитет је, како је наведено на њеном сајту, прерада 60.000 тона кукуруза.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
кинеска компанија потенцијални инвеститор у прераду кукуруза у србији, прерада пола милиона тона кукуруза, већа зарада од извоза прерађеног кукуруза, 10.000 производа од кукуруза, окретање прерађивачкој индустрији, обрт капитала услов развоја пољопривреде,
кинеска компанија потенцијални инвеститор у прераду кукуруза у србији, прерада пола милиона тона кукуруза, већа зарада од извоза прерађеног кукуруза, 10.000 производа од кукуруза, окретање прерађивачкој индустрији, обрт капитала услов развоја пољопривреде,
Спутњик сазнаје: Кинеска компанија планира велику инвестицију у Србији – у прераду кукуруза
20:51 25.01.2022 (Освежено: 13:10 26.08.2022) Вест да један од највећих прерађивача кукуруза у свету намерава да у Србији отвори погон побудила је наду да бисмо могли да будемо и нешто више од пуких извозника сировине по којој смо у свету познати. Према незваничним информацијама, инвестиција достиже и 250 милона евра, а према сазнањима Спутњика, потенцијални инвеститор је кинеска компанија.
Преговори су у току и једино што је открио министар пољопривреде Бранислава Недимовића је да инвеститори намеравају да прерађују пола милиона тона кукуруза годишње и да праве финалне производе - аминокиселине, скроб, глукозу.
С обзиром на то да се производња кукуруза у Србији, зависно од године, креће између 6,2 милиона тона колика је била сушне 2021. и седам па и више милиона, реч је о количини која није занемарива. Србија годишње извезе од три до 3,5 милиона тона кукуруза.
У Србији ћемо коначно прерађивати кукуруз
Кина је иначе, још пре годину дана својим партнерима у 17 земаља југоисточне Европе, међу којима је и Србија, поручила да ће у наредних пет година повећати увоз робе са овог подручја на 170 милијарди долара, са нагласком на пољопривреду и агроиндустријски комплекс.
Србија је, као седамнаести произвођа кукуруза у свету, до сада искључиво извозила кукуруз као сировину, не покушавајући да сама развије прерађивачке капацитете.
„Ми бисмо могли да зарадимо много више уколико бисмо извозили производе вишег нивоа прераде - производе који се користе у месној индустрији, аминокиселине, скроб, боје, и да се на тај начин појављујемо као озбиљни такмаци на светском тржишту. Зрно кукуруза ми можемо много паметније да искористимо. Најмање зарађујемо као држава, као привреда, уколико извозимо зрно, које је сировина за све остало“, истиче Горан Бекавац, руководилац Одељења за кукуруз Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
У свету праве 10.000 производа од кукуруза
Наш саговорник не мисли да је прерађивачка индустрија у технолошком смислу толико комплексна и да захтева огромна улагања па такве капацитете готово да немамо. Очигледно, није било заинтересованих, једноставније је само продати кукуруз, сматра наш саговорник.
Стручњак за кукуруз, директор „Агримакса“ Горан Саратлић, такође не зна шта је прави разлог да нисмо маскимално искористили тај потенцијал.
„Кукуруз као сировина у свету се користи за близу 10.000 различитих производа, од скроба који је напростији производ, до пластичних маса. Чак не само да се користи зрно кукуруза, него и кочањка као најбољи неутрални 'носач' за разне лекове, такође у козметичкој индустрији“, истиче он.
Кочањку, односно оно што преостане када се окруни клип кукуруза, Институт за кукуруз у Земун Пољу, у коме је раније радио, продавао је, каже, Италијанима јер код нас нико није показао интерес. Они су је млели и од ње правили те фине „носаче“ за козметичку индустрију, за разне креме, али и за фармацеутску индустрију. У машинској индустрији је то коришћено за најфинија полирања, као и за полирање накита, како би се добио високи сјај.
У Европу кукуруз, из ЕУ месо
У Србији смо углавном имали ту најпримарнију прераду зрна кукуруза у алкохол, односно етанол, што није захтевна производња, док се у свету он прерађује у много финије и скупље производе, напомиње наш саговорник.
Најсликовитије говоре подаци према којим смо у периоду јануар-септембар прошле године у ЕУ највише извезли управо кукуруз, док је у увозу из земаља Уније најзаступљенији био увоз производа за исхрану, пре свега меса и прерађевина од меса.
По оцени професора Пољопривредног факултета у Новом Саду Витомира Видовића, док се не одмакнемо од примарне производње и не окренемо прерађивачкој индустрији која доноси много већи обрт капитала и много већу зараду, а то значи и заинтересованост људи за останак на селу, пољопривреда ће нам и даље доносити само хиљду евра вредности производње по хектару годишње, уместо десет хиљада, колико је реално.
Окретање прерађивачкој индустрији
Можда ће присуство инвеститора из иностранства учинити да се и сами окренемо преради кукуруза, којим се, како каже Саратлић, не би толико трговало у свету да се користи само за сточну храну, што је то углавном случај код нас. У најбољем случају, кукуруз смо користили за производњу корнфлекса, флипса.
Изузетак представља индустрија скроба "Јабука" у Панчеву , са око 150 запослених, која је најстарија фабрика на Балкану, основана 1894. године, која се бави мокром прерадом кукуруза. Њен годишњи капацитет је, како је наведено на њеном сајту, прерада 60.000 тона кукуруза.
