https://sputnikportal.rs/20220126/ko-ce-zameniti-orsona-velsa-mika-dzegera-i-dalija-u-novoj-verziji-dine-alehandra-hodorovskog-1133693089.html
Ко ће заменити Орсона Велса, Мика Џегерa и Далија у новој верзији „Дине“ Алехандра Ходоровског
Ко ће заменити Орсона Велса, Мика Џегерa и Далија у новој верзији „Дине“ Алехандра Ходоровског
Sputnik Србија
Ремек-дело научно-фантастичне књижевности „Дина“ инспирисала је многе уметнике, па и редитеља Алехандра Ходоровског који је средином седамдесетих радио на... 26.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-26T20:22+0100
2022-01-26T20:22+0100
2022-01-26T20:22+0100
култура
култура
научна фантастика
горан скробоња
филм и серије
култура – интервјуи и аналитика
дина
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/1a/1133689583_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_03cc5e4523a2a8eec0ff5b45ccc51d3f.jpg
„Ужасавајуће је оно што човека чини надљудским“ написао је Френк Херберт у чувеној књизи „Дина“ која је недавно доживела трећу екранизацију у верзији Дениса Вилнева. Пре тога „Дину“ је на филму представио Дејвид Линч 1984. године, а 2000. урађена је и мини серија. Ове године кгрупа Спајс ДАО најавила је рад на анимираној серији „Дина“ према замисли Алехандра Ходоровског која никада није реализована. „Дина“ која ће „променити свет“ После филмова „Ел Топо“ и „Света планина“ који су критичари оценили као смела и психоделична остварења, Алехандро Ходоровски задобио је статус „кума поноћног филма“. Године 1974. овај уметник дошао је на идеју да екранизује роман Френка Херберта, али не у циљу да сними СФ филм, већ да покаже „пророка“ који би „променио свет“. У глумачкој поставци „Дине“ раме уз раме требало је да се нађу Орсон Велс у улози барона Владимира Харконена, Мик Џегер, Дејвид Карадин и Салвадор Дали у улози цара, док су тим окупљених талената чинили најпровокативнији уметници тог доба. Радили су на „Дини“ и Жан Жиро-Мебијус, Крис Фос, британски илустратор познат по насловницама научно-фантастичних романа и швајцарски уметник ХР Гигер који се потом прославио дизајном за „Осмог путника“. Револуционарни специјални ефекти били су под контролом Дена О’Банона креатора филма „Осми путник“, док је музика била поверена саставу „Пинк Флојд“. Инспирисани књигом у којој је Ходоровски са својим тимом презентовао пројекат, група Спајс ДАО кренула је у реализацију оригиналне анимиране серије.„Током истраживања у протекла два месеца наше поштовање према њиховом пројекту све је више расло“, додаје се у саопштењу групе Спајс ДАО која је у новембру купила копију ове књиге за три милиона долара. Ова објава изазвала је велику полемику на друштвеним мрежама. Писац и преводилац Горан Скробоња поздравља напоре ове групе да од пројекта на којем је радио Алехандро Ходоровски начини анимирану серију.„Када је Ходоровски радио на ’Дини’, он је иза себе већ имао филмове као што су ’Ел Топо’ и ’Света планина’, тако да је и ’Дина’ требало да буде фантазмагоричан пројекат, доста амбициозан за то време. Међутим, оно што је давало посебну драж верзији Ходоровског јесте учешће Жана Жироа, чувеног Мебијуса, аутора свима добро знаних стрипова о Поручнику Блуберију, Инкалу и другима“, каже за Спутњик Горан Скробоња. Он открива да је 2000. године за време сајма стрипа у Ангулему на којем је са Драженом Ковачевићем добио награду за стрип „Точак“, био у прилици да посети изложбу посвећену Мебијусу. „Међу тематским целинама били су изложени цртежи и скице које је Мебијус радио за ’Дину’. Заиста је било фасцинантно погледати како је аутор какав је Мебијус замислио свет ’Дине’. Штета је што тај филм није реализован, а опет је добро што ће ипак бити урађен, макар као анимирана верзија. Треба је очекивати с великим узбуђењем“, наводи Скробоња.„Дина“ Линча или ВилневаИако је Ходоровски значајно променио причу Херберта, нова верзија „Дине“ Дениса Вилнева покренула је серију расправа које се тичу верности литерарном предлошку, упоређивања Линчове и Вилневове верзије, чак и музике коју је за потоњи филм компоновао оскаровац Ханс Зимер. „Морам признати да сам ’Дину’ Френка Херберта читао још као младић, када је књига објављена на српском језику у чувеном издању тадашњег ’Кентаура’. Тачно памтим тренутак када сам први пут видео Линчову верзију, јер то је било средином осамдесетих када сам радио на превођењу филмова. Била ми је фасцинантна та верзија. Наравно, она се доста разликује од свега онога што просечан читалац замишља када чита ’Дину’, али је била особена и заиста је било врло интересантно гледати је“, признаје наш саговорник. Он каже да се поређења с новом верзијом природно намећу. „Гледао сам први део нове верзије ’Дине’ у биоскопу и то је такође било врло узбудљив доживљај, иако мање интензиван у односу на Линчов филм. Имао сам помало утисак да је све то’већ виђено’“, признаје Скробоња. Плашили су се његовог ума У расправе на интернету природно се умешала и верзија „Дине“ на којој су Ходоровски и његови „духовни ратници“ две године данононоћно радили. Да би обезбедили неопходна холивудска средства, они су направили комплетан стори-борд, нацрт невероватних костима, дизајн свемирских бродова и палата, нечувено и дирљиво. „Мислим да се нису поклопиле тежње оних који би финансирали тај пројекат и оних који би га реализовали. Сада су ствари другачије и ја се надам ће та верзија бар садржински бити верна литерарном предлошку него што је то последња ’Дина’ која је по мом мишљењу политички коректна и унела је неке измене које не би требало, као на пример да не помиње џихад. Осим тога, филм Вилнева дефинитивно је урађен с доста елана и наравно супериорно је технички изведен у односу на Линчов“, истиче Скробоња. Он напомиње да би рад на анимираној серији, према Мебијусовим цртежима могао да настави уметник са наших простора. „По мом мишљењу, Зоран Јањетов, човек који је мењао Мебијуса у ’Инкалу’ могао би то лако да изведе“. Књигу која је служила као презентација „Дине“ Алехандра Ходоровског чини 11 страна у боји на којима су цртежи Фоса, Жироа и Гигера, 268 страна стори-борда са дијалозима и неколико студија ликова. Према речима продуцента филма Мишела Сејдуа то је требало да буде довољно, али није било. Пошто није успео да добије финансијску подршку, пројекат је заборављен а његово наслеђе биле су серије стрипова које је Ходоровски радио заједно са Мебијусом. Како је рекао редитељ и поштовалац рада Ходоровског Николас Виндинг Рефн: „Верујем да људи нису радили овај филм у Америци јер су га се плашили. Плашили су се његове маште, плашили су се његовог ума и плашили су се шта ће им то учинити."
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, научна фантастика, горан скробоња, филм и серије, култура – интервјуи и аналитика, дина, магазин
култура, научна фантастика, горан скробоња, филм и серије, култура – интервјуи и аналитика, дина, магазин
Ко ће заменити Орсона Велса, Мика Џегерa и Далија у новој верзији „Дине“ Алехандра Ходоровског
Ремек-дело научно-фантастичне књижевности „Дина“ инспирисала је многе уметнике, па и редитеља Алехандра Ходоровског који је средином седамдесетих радио на њеној екранизацији. Замисао овог француско-чилеанског редитеља више од четири деценије касније биће спроведена у дело и то у виду анимиране серије.
„Ужасавајуће је оно што човека чини надљудским“ написао је Френк Херберт у чувеној књизи „Дина“ која је недавно доживела трећу екранизацију у верзији Дениса Вилнева. Пре тога „Дину“ је на филму представио Дејвид Линч 1984. године, а 2000. урађена је и мини серија. Ове године кгрупа Спајс ДАО најавила је рад на анимираној серији „Дина“ према замисли Алехандра Ходоровског која никада није реализована.
„Дина“ која ће „променити свет“
После филмова „Ел Топо“ и „Света планина“ који су критичари оценили као смела и психоделична остварења, Алехандро Ходоровски задобио је статус „кума поноћног филма“. Године 1974. овај уметник дошао је на идеју да екранизује роман Френка Херберта, али не у циљу да сними СФ филм, већ да покаже „пророка“ који би „променио свет“.
У глумачкој поставци „Дине“ раме уз раме требало је да се нађу Орсон Велс у улози барона Владимира Харконена, Мик Џегер, Дејвид Карадин и Салвадор Дали у улози цара, док су тим окупљених талената чинили најпровокативнији уметници тог доба. Радили су на „Дини“ и Жан Жиро-Мебијус, Крис Фос, британски илустратор познат по насловницама научно-фантастичних романа и швајцарски уметник ХР Гигер који се потом прославио дизајном за „Осмог путника“. Револуционарни специјални ефекти били су под контролом Дена О’Банона креатора филма „Осми путник“, док је музика била поверена саставу „Пинк Флојд“.
Инспирисани књигом у којој је Ходоровски са својим тимом презентовао пројекат, група Спајс ДАО кренула је у реализацију оригиналне анимиране серије.
„Током истраживања у протекла два месеца наше поштовање према њиховом пројекту све је више расло“, додаје се у саопштењу групе Спајс ДАО која је у новембру купила копију ове књиге за три милиона долара.
Ова објава изазвала је велику полемику на друштвеним мрежама.
Писац и преводилац Горан Скробоња поздравља напоре ове групе да од пројекта на којем је радио Алехандро Ходоровски начини анимирану серију.
„Када је Ходоровски радио на ’Дини’, он је иза себе већ имао филмове као што су ’Ел Топо’ и ’Света планина’, тако да је и ’Дина’ требало да буде фантазмагоричан пројекат, доста амбициозан за то време. Међутим, оно што је давало посебну драж верзији Ходоровског јесте учешће Жана Жироа, чувеног Мебијуса, аутора свима добро знаних стрипова о Поручнику Блуберију, Инкалу и другима“, каже за Спутњик Горан Скробоња.
Он открива да је 2000. године за време сајма стрипа у Ангулему на којем је са Драженом Ковачевићем добио награду за стрип „Точак“, био у прилици да посети изложбу посвећену Мебијусу.
„Међу тематским целинама били су изложени цртежи и скице које је Мебијус радио за ’Дину’. Заиста је било фасцинантно погледати како је аутор какав је Мебијус замислио свет ’Дине’. Штета је што тај филм није реализован, а опет је добро што ће ипак бити урађен, макар као анимирана верзија. Треба је очекивати с великим узбуђењем“, наводи Скробоња.
Иако је Ходоровски значајно променио причу Херберта, нова верзија „Дине“ Дениса Вилнева покренула је серију расправа које се тичу верности литерарном предлошку, упоређивања Линчове и Вилневове верзије, чак и музике коју је за потоњи филм компоновао оскаровац Ханс Зимер.
„Морам признати да сам ’Дину’ Френка Херберта читао још као младић, када је књига објављена на српском језику у чувеном издању тадашњег ’Кентаура’. Тачно памтим тренутак када сам први пут видео Линчову верзију, јер то је било средином осамдесетих када сам радио на превођењу филмова. Била ми је фасцинантна та верзија. Наравно, она се доста разликује од свега онога што просечан читалац замишља када чита ’Дину’, али је била особена и заиста је било врло интересантно гледати је“, признаје наш саговорник.
Он каже да се поређења с новом верзијом природно намећу.
„Гледао сам први део нове верзије ’Дине’ у биоскопу и то је такође било врло узбудљив доживљај, иако мање интензиван у односу на Линчов филм. Имао сам помало утисак да је све то’већ виђено’“, признаје Скробоња.
Плашили су се његовог ума
У расправе на интернету природно се умешала и верзија „Дине“ на којој су Ходоровски и његови „духовни ратници“ две године данононоћно радили. Да би обезбедили неопходна холивудска средства, они су направили комплетан стори-борд, нацрт невероватних костима, дизајн свемирских бродова и палата, нечувено и дирљиво.
„Мислим да се нису поклопиле тежње оних који би финансирали тај пројекат и оних који би га реализовали. Сада су ствари другачије и ја се надам ће та верзија бар садржински бити верна литерарном предлошку него што је то последња ’Дина’ која је по мом мишљењу политички коректна и унела је неке измене које не би требало, као на пример да не помиње џихад. Осим тога, филм Вилнева дефинитивно је урађен с доста елана и наравно супериорно је технички изведен у односу на Линчов“, истиче Скробоња.
Он напомиње да би рад на анимираној серији, према Мебијусовим цртежима могао да настави уметник са наших простора.
„По мом мишљењу, Зоран Јањетов, човек који је мењао Мебијуса у ’Инкалу’ могао би то лако да изведе“.
Књигу која је служила као презентација „Дине“ Алехандра Ходоровског чини 11 страна у боји на којима су цртежи Фоса, Жироа и Гигера, 268 страна стори-борда са дијалозима и неколико студија ликова. Према речима продуцента филма Мишела Сејдуа то је требало да буде довољно, али није било.
Пошто није успео да добије финансијску подршку, пројекат је заборављен а његово наслеђе биле су серије стрипова које је Ходоровски радио заједно са Мебијусом.
Како је рекао редитељ и поштовалац рада Ходоровског Николас Виндинг Рефн:
„Верујем да људи нису радили овај филм у Америци јер су га се плашили. Плашили су се његове маште, плашили су се његовог ума и плашили су се шта ће им то учинити."
