https://sputnikportal.rs/20220127/hladan-tus-iz-amerike-kamate-rastu-1133631825.html

Хладан туш из Америке: Камате расту

Хладан туш из Америке: Камате расту

Sputnik Србија

Упркос томе што је сада дупло више земаља које су у дужничким проблемима него што их је било 2015. године, за које би подизање камата од стране америчке... 27.01.2022, Sputnik Србија

2022-01-27T12:53+0100

2022-01-27T12:53+0100

2022-01-27T12:53+0100

економија

свет

економија

задуженост

федералне резерве сад

свет – економија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112277/19/1122771901_0:164:3059:1885_1920x0_80_0_0_0ff5774ad87a22822fcfc2457868af6e.jpg

Шефица Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева је упозорила да би подизање референтне камате у САД могло да има знатне последице по земље са вишим нивоом дуга деноминованог у доларима.Међу њима није Србија, јер је наш удео јавног дуга у америчкој валути смањен са више од 30 одсто на свега 10 процената.Георгијева је подсетила да су две трећине земаља са ниским приходима које имају висок ниво дуга у доларима већ сада или у "дужничком проблему" или у опасности да упадну у такву ситуацију.Таквих је сада дупло више него 2015. упозорила је она, оценивши да би повећање каматних стопа од стране америчке централне банке, односно Федералних резерви (Фед), могло да буде „хладан туш“ за ионако слаб економски опоравак одређених земаља.Кога ће погодити хладан тушММФ је у децембру прецизирао да је глобални дуг у 2020. достигао 226 000 милијарди долара и да је те године забележен највећи једногодишњи раст дуга од Другог светског рата. У међувремену, до половине прошле године нарастао је на око 300.000 милијарди долара и три и по пута је био већи од глобалног БДП-а.Најновија вест после дводневног заседања Феда је да ће после три године мировања референтна каматна стопа ипак порасти и то највероватније већ у марту када би требало да уследи ново заседање америчке централне банке. Очекује се да она буде увећана за четвртину процента, а судећи по реаговању шефа Феда, Џером Пауела на конференцији за новинаре, то не би било једино повећање до краја године.Због инфлације у САД која је у децембру на међугодишњем нивоу била седам процената и највиша је од 1982. године, Фед је ради њеног обуздавања најавио заоштравање монетарне политике. Већа камата, наравно, значи скупље задуживање. Да ли би тај хладан туш америчке централне банке био увод у нову економску кризу. Тим пре што до почетка пандемије свет није био раскрстио ни са оном из 2008. године?Реаговаће и ЕвропаСавић за Спутњик каже да ће подизање камата у Америци повећати цену кредита у доларима, односно задуживања, али не само то. Он подсећа да су државне обвезнице, однсно хартије од вредности, једна од најсигурнијих ивестиција, односно штедње, за чију исплату гарантује држава.„Кључни светски инвеститори куповаће америчке хартије од вредности, јер ће због виших камата на њима моћи више да зараде него што могу у Европи. На то ће Европа и остали део света одговорити повећавањем каматне стопе са идејом да привуку нове и задрже постојеће инвеститоре“, објашњава овај економиста.ОН напомиње да ће то довести и до кориговања курса вредности долара према евру и осталим валутама, што ће имати последице на цене енергената, пре свега нафте и гаса, имајући у виду да се две трећине њихове набавке плаћа у доларима. То ће, свакако, значити веће опетрећење за земље које се задужују у доларима и њихове привреде и нема дилеме, каже, да ће то свет гурати у кризу.Дошло је време да се плати цена тога што су многе земље да би избегле штету од пандемије ковида 19 куповањем обвезница упумпавале велики новац у посрнулу привреду, истиче Савић.Висока ценаНа питање може ли се десити да нека од тако великог броја презадужених држава дође у ситуацију да банкротира, Савић каже да је то у последње време нешто што се ретко дешава у оном класичном смислу и објашњава због чега.Моћне земље то раде и тако обезбеђују утицај и погодвности за себе и своје компаније, а задужене губекредибилитет, могућност преговарања, понекад и економску па чак и политичку самосталност.Дозирана и комбинована политика плус КинаПрофесор Економског факултета ипак не верује да ће се десити монетарна криза као што је то било 2008. године.„Сада имамо релану економску кризу изазвану пандемијом, покидане ланце снабдевања. Држава је решавала ствари тиме што је упумпавала новац у економски систем и то је свет држало у неком подношљивом стању не тако великих негативних стопа привредног раста. Све земље воде дозирану политику упумпавања средстава и то комбинују са инструментима реалне економске политике - подизања нивоа запослености, покретања производње“, каже Савић.Он нема дилему да ће се неке земље свакако наћи у економској кризи, али не очекује да ће то бити онаква глобална економска криза. Један од разлога шти тако мисли је, како истиче, то што Кина није имала негативне стопе раста, а она је, како истиче, велики стабилизатор светске економије. Додаје, додуше, да она ни прошли пут није имала негативни привредни раст, али напомиње да данашња и ондашња Кина нису исте.Ако пандемију савладамо до краја године свет ће се брзо опоравити, као што су то неке земље чиниле и у предасима пандемије, сматра саговорник Спутњика.

2022

Вести

sr_RS

подизање камата од стране америчког феда због инфлације, више камате у сад ће погодити државе махом задужене у доларима, више камате поскупљују задуживање, и европа би после сад подигла камате, цена упумпавања великог новца у привреду посрнули под пандемијом, неће бити монетарне кризе као 2008, добра комбинацијама упумпавање новца са инструментима реалне економске политике, привреда се ипак опоравља,