Мало познато место у ком је Свети Сава последњи пут коначио у Србији /фото/
Мало познато место у ком је Свети Сава последњи пут коначио у Србији /фото/
Sputnik Србија
По предању, Свети Сава је на свом путу за Трново, где се упокојио, дошао у манастир Ваведења Пресвете Богородице на југу Србије и ту преноћио последњи пут у... 27.01.2022, Sputnik Србија
Манастир Паља се налази у селу Паља и припада Епархији врањској Српске православне цркве. Лежи на 950 метара надморске висине, на левој обали реке Меденицe.Неприступачан терен и невероватна природа која окружује манастир чине га посебним местом које никог не оставља равнодушним. На основу археолошких истраживања која су према подацима сурдуличке Туристичке организације обављена током 2006. и 2007. године утврђено је да манастир потиче из 13. века. Ипак, неки подаци Српске православне цркве указују да светиња потиче из 9. века (тачније 818. године), а да је обновљен у 13. веку.Народ овог краја, према предању, прича да је манастир једном посетио и Свети Сава, и то 1236. године када се враћао из Цариграда и ишао у Бугарску да саопшти Бугарима да је за њих од Никејског патријарха издејствовао патријаршију.Манастир су, по подацима СПЦ, обновили Дејановићи у 13. веку, а бугарски егзархисти дозидали су припрату крајем 19. века, тачније после Берлинског конгреса 1878. године.Храм је једнобродан, са олтаром, две бочне апсиде полукружног облика и припратом. Најстарији део цркве је покривен каменим плочама, а припрата и бочне апсиде ћерамидом. Фрескописан је, а на спољном зиду се налазила дрвена плоча исписана старословенским писмом. Бугари су, градећи припрату, премалтерисали средњевековне византијске фреске непроцењиве вредности и на новом малтеру насликали нове врло ниског квалитета.Манастир се сам издржавао, током историје био је и мушки и женски, а монаха је у њему било до балканских ратова. После Првог светског рата у њему није било монаштва, и тако је остало до Васкрса 2016. године, када је обновљена монашка заједница.Народ се код ове светиње окупља неколико пута годишње: на Светог пророка Јеремију (14. маја), на Илиндан (2. августа) и на Велику Госпојину (28. августа).Недалеко од манастира Ваведења Пресвете Богородице постоји и старо гробље које је подељено. На једној страни су сахрањивани мушкарци, а преко реке на брду жене.Иако је терен врло неприступачан, има оних који походе светињу јер су чули да код манастира постоји и чудотворни извори. Реч је о извору Свете Петке и извору Светог Саве, за чију воду постоји веровање да је лековита. Недавно је изнад самог извора др Наташа Дејановић Димитријевић, позната уметница из Врања, израдила мозаик Пресвете Богородице, изнад самог извора.
По предању, Свети Сава је на свом путу за Трново, где се упокојио, дошао у манастир Ваведења Пресвете Богородице на југу Србије и ту преноћио последњи пут у својој земљи. Манастир који се налази на педесетак километара од Сурдулице готово је непознат.
Манастир Паља се налази у селу Паља и припада Епархији врањској Српске православне цркве. Лежи на 950 метара надморске висине, на левој обали реке Меденицe.
Неприступачан терен и невероватна природа која окружује манастир чине га посебним местом које никог не оставља равнодушним. На основу археолошких истраживања која су према подацима сурдуличке Туристичке организације обављена током 2006. и 2007. године утврђено је да манастир потиче из 13. века. Ипак, неки подаци Српске православне цркве указују да светиња потиче из 9. века (тачније 818. године), а да је обновљен у 13. веку.
Народ овог краја, према предању, прича да је манастир једном посетио и Свети Сава, и то 1236. године када се враћао из Цариграда и ишао у Бугарску да саопшти Бугарима да је за њих од Никејског патријарха издејствовао патријаршију.
Манастир су, по подацима СПЦ, обновили Дејановићи у 13. веку, а бугарски егзархисти дозидали су припрату крајем 19. века, тачније после Берлинског конгреса 1878. године.
Храм је једнобродан, са олтаром, две бочне апсиде полукружног облика и припратом. Најстарији део цркве је покривен каменим плочама, а припрата и бочне апсиде ћерамидом. Фрескописан је, а на спољном зиду се налазила дрвена плоча исписана старословенским писмом. Бугари су, градећи припрату, премалтерисали средњевековне византијске фреске непроцењиве вредности и на новом малтеру насликали нове врло ниског квалитета.
Манастир се сам издржавао, током историје био је и мушки и женски, а монаха је у њему било до балканских ратова. После Првог светског рата у њему није било монаштва, и тако је остало до Васкрса 2016. године, када је обновљена монашка заједница.
Народ се код ове светиње окупља неколико пута годишње: на Светог пророка Јеремију (14. маја), на Илиндан (2. августа) и на Велику Госпојину (28. августа).
Недалеко од манастира Ваведења Пресвете Богородице постоји и старо гробље које је подељено. На једној страни су сахрањивани мушкарци, а преко реке на брду жене.
Иако је терен врло неприступачан, има оних који походе светињу јер су чули да код манастира постоји и чудотворни извори. Реч је о извору Свете Петке и извору Светог Саве, за чију воду постоји веровање да је лековита. Недавно је изнад самог извора др Наташа Дејановић Димитријевић, позната уметница из Врања, израдила мозаик Пресвете Богородице, изнад самог извора.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
