Дан сећања на жртве Холокауста: Да се безумље не понови
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележен је данас у Београду пригодним програмом и полагањем венаца код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту.
Церемонију одавања почасти, која је почела молитвом рабина Исака Асиела, предводила је изасланик председника Републике, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Kисић Тепавчевић, која је рекла да је на данашњи дан пре 77 година враћена силом одузета слобода, нада и живот.
Она је навела да се данас сећамо свих жртава Другог светског рата, насиља, ужаса, страдања и безумља које, истакла је, не сме да се заборави и понови, никада више и никоме.
Kисић Тепавчевић је рекла да брутални злочин над Јеврејима представља највећи пораз човечанства у читавој његовој историји.
„Тешко је схватити да су недужни људи изгубили животе само зато што су били припадници друге нације, вере и расе. Милиони невиних људи били су жртве суманутне нацистичке идеологије. Гологота Јевреја у гетима и концентрационим логорима описана је на десетинама хиљада страница историје, а сведочанства преживелих трепере као живе слике пред нашим очима и данас“, рекла је Kисић Тепавчевић.
Kако је навела, монструиозни план такозваног коначног решења подразумевао је уклањање Јевреја из земаља у којима су вековима живели заједно са другим народима у пријатељству, преноси Танјуг.
„Желели су њихову физичку експлоатацију, одузимање имовине, депортацију и на крају њихову смрт. Памтећи системско искорењивање јеврејског народа, којем је претходио најтежи облик дискриминације, обавезујемо све нас, као и све будуће генерације да се још више и одлучније боримо да се злочини не забораве и да се више никада не понове, никада и никоме“, нагласила је Kисић Тепавчевић.
Kако је поручила, та сећања су дужност и обавеза свих нас да нашој деци осигурамо будућност у којој владају мир, тоелранција и разумевање, а не мржња, насиље и зло.
„Да их научимо да су слобода, заједништво и мир идеали који покрећу човека да се супротстави сваком сукобу и несрећи. То су једини идеални који воде ка напретку“, додала је Kисић Тепавчевић.
Истакла је да је наша земља увек била на страни слободе и правде и да се увек супростављала сваком облику фашизма и антисемитизма.
„И данас, са овог страдалног места, још једном поручујемо да заборав и ћутање никада нису били наша опција“, поручила је Kисић Тепавчевић.
Kако је нагласила, Србија је земља која одлучно иде напред, поносна на сопствену традицију и идентитет и која својим понашањем данас, као и у Другом светском рату, сведочи да су њене основне вредности слобода и правда, као једини одрживи темељи истинског патриотизма.
„Србија је увек била на страни слободе и правде и увек се супростављала сваком облику фашизма и антисемитизма“.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Министарки Kисић Тепавчевић је, након што је завршила обраћање, пришла Естера Албахари Бајер која је рођена у логору на Старом сајмишту.
Видно потресена, замолила је да се среди Старо сајмиште, на шта јој је министарка одговорила да ће то бити урађено.
Церемонији одавања почасти присуствовали су потпредседник Народне скупштине Владимир Орлић, представници Града Београда, дипломатског кора, Савеза јеврејских општина Србије, Националног савета Ромске Националне мањине, преживели у Холокаусту, потомци жртава...
Церемонији одавања почасти присуствовали су представници Народне скупштине, Града Београда, дипломатског кора, Савеза јеврејских општина Србије, Националног савета Ромске Националне мањине, преживели у Холокаусту, потомци жртава...
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Широм света данас се обележава Међународни дан сећања на жртве Холокауста у знак сећања на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи.Тај дан је установљен 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, а у знак сећања на дан када су војници совјетске Црвене армије ослободили Аушвиц.
Тог дана 1945. године, јединице совјетске армије ослободиле су највећи нацистички концентрациони логор, са 7.500 затвореника. У борбама, живот је изгубио 231 совјетски војник, пише РТС.
Други светски рат однео је животе више од шест милиона недужних припадника јеврејског народа, а Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек, Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор „Црвени Kрст“ у Нишу, нека су од масовних стратишта невиних жртава.
