Последња шанса пред изборе у БиХ – Америка и ЕУ у посебној мисији
© AP Photo / Amel Emric
Пратите нас
Иако се нова рунда преговора о реформи изборног законодавства у БиХ означава као последња шанса за реформу пред октобарске изборе, мало је вероватно да ће доћи до напретка, сматрају саговорници Спутњика. За то су одговорни представници Бошњака који константно одбијају било какве разговоре о будућности БиХ јер су навикли да све добијају на тацни.
У БиХ је почела нова рунда преговора о реформи изборног законодавства коју модерирају Метју Палмер испред америчког Стејт департмента и Ангелина Ајнхорст испред институција Европске уније. Америчко-европски двојац разговарао је у среду са посланицима оба дома Парламентарне скупштине БиХ, представницима власти и опозиције из Републике Српске, као и појединим политичким лидерима из Федерације БиХ.
Хрватске црвене линије и нови услови Бошњака
Преговори се селе на Јадранску обалу БиХ у Неум и настављају се у петак. Кључна порука посредника, али и из Републике Српске је да кључ решења кризе лежи у договору између представника бошњачких и хрватских политичких елита. Очекивања међународних медијатора су да избора у октобру мора бити и да ће до тада изборно законодавство и делови устава повезани са њим бити измењени, нагласила је Ангелина Ајнхорст, док Палмер истиче да се ради о јако компликованом процесу и на политичким лидерима је да раде на постизању компромиса. „Ради се о јако компликованом процесу и на политичким лидерима је да раде на томе да се постигне компромис да би се дошло до пакета који би требало да добије 50 одсто подршке у вези са Изборним законом, двотрећинску подршку у вези са ограниченим уставним реформама. Тешко је, напоран је процес, али се може доћи до тога“, рекао је он.
За сада, јасно је да је црвена линија за Хрвате гаранција легитимног избора члана Председништва БиХ, док Бошњаци траже редуковање овлашћења федералног Дома народа преко којег, како тврде, Хрвати блокирају Федерацију.
Владајуће странке из Републике Српске инсистирају да свако решење око реформе изборног закона штити права Срба у Федерацији, рекао је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.
„Мислим да је решење које се у последње време дистирбуира, а оно се односи на то да се у Федерацији бира представник хрватског и осталих народа, бошњачког народа и осталих, а у РС представник српског народа и осталих, тако да су сви укључени. Можда је то горопадна формулација, али омогућава да сви они који имају право гласа могу да буду и кандидовани и буду бирани. И то је суштина“, рекао је Додик.
Преговори се селе на јадранску обалу, али ни тамо неће доћи до напретка
Након разговора у Сарајеву, преговарачи се селе на јадранску обалу, у Неум, где ће представници Хрвата и Бошњака разговарати о реформи изборног закона у домену избора хрватског члана Председништва. Подсећамо, на прошлим изборима, одржаним пре четири године, за хрватског члана Председништва изабран је Жељко Комшић и то бошњачким гласовима.
Међутим, политиколог из Бањалуке Владе Симовић, који је био и члан Интерресорне групе за реформу изборног законодавства сматра да, нажалост, у Неуму неће доћи до напретка у преговорима.
Према његовим речима, две ствари се нису помериле са мртве тачке – примена пресуде Европског суда за људска права у случају Сејдић-Финци и већ поменуто редефинисање начина избора хрватског члана Председништва – обе ствари су уставне категорије и да би дошло до примењивог и прихватљивог решења, морао би да се постигне консензус око промене Устава, а о томе нема сагласности унутар БиХ. Због тога он, како каже, сумња да ће преговори у Неуму донети резултат.
Према Симовићевим речима, велика је штета што је пропуштена шанса да се у изборном законодавству измене кључне ствари – као што су изборна формула, изборни праг или укидање компензационих мандата.
„Мислим да су то, по демократију и по стабилност и функционалност скупштинских већина и влада, далеко важнији делови изборног закона. Међутим., фокус је нажалост стављен само на ове прве две тачке. Мислим да је пропуштена велика шанса да се уреди изборно законодавство на начин да одговара развоју демократије на овом простору“, каже Симовић.
О ангажману Палмера и Ајнхорстове, наш саговорник се, како каже, држи теоријског постулата да сваки суверени простор треба сам да креира своје најважније акте, а изборни закон је управо такав акт.
„Било какво мешање иностраног актера, небитно са које стране долазио, потпуно је погрешно. Посебно што смо ми подељено и постконфликтно друштво у којем је јако битно да договоре праве домаће елите, без медијатора са стране. Сваки пут када су се мешали инострани актери, од 1992, то је доносило више штете него користи. Најбоље би било да се овај простор препусти договору елита, па чак ако оне у датом тренутку не постижу договоре или су неспособне да то учине, треба им оставити простора да сазру. Никако их не треба са иностраним туторима доводити у позицију доношења нечега што оне суштински не би никада прихватиле“, сматра Симовић.
Бошњаци константно саботирају
Портпаролу СНСД-а Радовану Ковачевићу, не делује да ће у Неуму доћи до договора.
„Оно што је за нас из Републике Српске битно јесте да нисмо део проблема, већ је проблем да у односима између Бошњака и Хрвата, који никако не могу да постигну заједнички језик“, наводи Ковачевић.
Бошњаци су до сада одбијали да уопште учествују у било каквим разговорима. Сада неке од њих учествују, али не све и упитно је да ли ће оно што се евентуално договори моћи да буде примењено, додаје наш саговорник. Осим бошњачких партија, ни оне партије које себе сматрају грађанским, као што су Демократска фронта и Социјалдемократска партија, не учествују у разговорима под изговором да не желе да преговарају док трају наводне сецесионистичке тежње Милорада Додика.
17 Децембар 2021, 20:04
Партије које не желе да узму учешће на преговорима у Неуму у континуитету одбијају било какав позив на дијалог о будућности БиХ. Још у мају, Народна скупштина Српске позвала је све странке на разговоре о будућности БиХ, што је са бошњачке стране одбијено. Одбијен је и предлог Милорада Додика да се дијалог води уз посредовање Србије, Хрватске и Турске, подсећа Ковачевић. Бошњаци су одбили и недавни позив да се Драган Човић и Бакир Изетбеговић обрате пред Скупштином Републике Српске.
„Оно што имамо јесте, да Бошњаци одбијају сваку врсту дијалога, небитно у којој форми и небитно ко је иницијатор, зато што су навикли да странци испуњавају све њихове политичке жеље, зато што су свесни да је 26 година константно нарушаван уставни поредак БиХ, нарушаван и кршен Дејтонски споразум. И то сваки пут на начин да то погодује Бошњацима, а да се сваки пут одузимају права и надлежности од ентитета и да Срби и Хрвати остају без својих уставом загарантованих права“, констатује Ковачевић.
Прво решити горућа питања
У успех неумских преговора сумња и Милан Ситарски из мостарског Института за друштвена истраживања. До сада, сви преговори између политичких актера у БиХ, а није их било мало, били су крајње неизвесни, објашњава он. Чак се догађало да се постигну договори око основних начела, а да се све заустави на примени. Уз то, атмосфера на преговорима не обећава – СДА изборне реформе условљава променом овлашћења Дома народа, што је, каже Ситарски, једна врста непристојне понуде.
„Нама су горућа питања примена пресуда Европског суда за људска права и Уставног суда БиХ. А оно што Изетбеговић предлаже јесте легитимно питање, али је луксуз у оваквој ситуацији. Јер, одлуке поменутих судова не захтевају промену овлашћења било којих органа власти. Тако да је то, чини ми се, Изетбеговићев покушај да до договора не дође“, сматра Ситарски.
Он од међународних посредника очекује да натерају бошњачке представнике да се фокусирају на горућа питања, док сва остала легитимна питања треба оставити за време када се осигура њихова примена.
Ситарски изражава бојазан да ће, ако Изетбеговић буде и даље инсистирао на својим условима, рупа у изборном закону остати и да неће бити елементарних услова за одржавање избора, чак и ако се представници Републике Српске врате у заједничке институције.
