https://sputnikportal.rs/20220128/dan-svetog-save-srbi-u-severnoj-makedoniji-obelezili-nacionalni-praznik-1133750886.html
Дан Светог Саве: Срби у Северној Македонији обележили национални празник
Дан Светог Саве: Срби у Северној Македонији обележили национални празник
Sputnik Србија
Светосавска академија, поводом обележавања Дана Светог Саве, Националног празника Срба у Македонији, одржана је у Македонском националном театру у Скопљу. 28.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-28T14:24+0100
2022-01-28T14:24+0100
2022-01-28T14:24+0100
регион
србија
свети сава
северна македонија
србија – политика
регион – политика
србија – друштво
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/1c/1133750460_0:83:1600:983_1920x0_80_0_0_155de1a893d7bfa04d5bba912d1baf5a.jpg
На Светосавској академији су се окупљеним припадницима српске националне заједнице, која Савиндан прославља као Национални празник Срба у Северној Македонији, између осталих, обратили македонски премијер Димитар Ковачевски, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, као и министар спољних послова Србије Никола СелаковићСелаковић је истакао је да је светосавље између осталог и све оно што нас везује са другим народима, са нашим суседима, без обзира на веру или нацију којој припадају.Шеф српске дипломатије захвалио је овом приликом влади и грађанима Северне Македоније на срдачном пријему и покровитељству прославе Савиндана у Скопљу.Беседу на Светосавској академији одржао је и председник Организационог Одбора Светосавске Недеље и посланик у македонском собрању Иван Стоилковић, коју преносимо у целости:„У свом смирењу, монах Сава је за живота сматрао да није довољно страдао за Христа и да је мало мука видео. На Врачару му је и ту молитву Господ испунио, као што се и ми надамо да ће и нама помоћи да разазнамо који је смисао Савиног живота и дела за нас, сада већ у брзим ковитлацима набујале реке неолибералног глобализма, и до грла у идеологијама које за заједнички циљ имају брисање народне и успостављање поданичке свести.Који је смисао Светосавља за нас, овакве и овде окупљене у оваквом моменту?Као што рече Матија Бећковић: Било је Срба и пре Светог Саве, али је Свети Сава први Србин који је знао ко је.Знамо ли ми ко смо? У шта удахњујемо свој живот и колику смо одговорност од њега наследили!А знамо ли ми данас које је то његово богоугодно дело на којем се темељи сва природа наше православне духовности и образац бивствовања? Зашто је он велика личност и средњег, и модерног века, и за век векова? Шта чини основу његових просветитељских, дипломатских, ктиторских, списатељских и законодавних несравњивих делатности па је толико значајан не само за нас као Србе, већ за цело Православље?Зашто се неолиберални окупатори данас толико труде да га заточе у прошлост, а он све живљи? Зашто је толико скупо наше видовданско искуство?И зато ми у делу и списима Светог Саве треба да свећом тражимо свој кôд. То су правовремено уочили и други народи, па је Савино Законоправило још 1274. на Сабору у Владимиру, када је руској држави било најтеже, проглашено за општеобавезни зборник црквених закона Руске цркве, у којој и данас важи као извор црквеног права, а руски цар Иван Четврти дао је да се Житије Светог Саве препише осамдесет осам пута јер је у њему видео идеал коме треба тежити као највећој сили победе над привидом.То наравно не значи да треба да се вратимо Светом Сави, напротив, ми треба да пођемо од њега.Завршићу Берклијевим цитатом: «А онај ко није размишљао о Богу, о људском духу и о највишем добру може постати диван црв у земљи, али добар син свог народа и добар припадник отаџбине никада неће бити».Уосталом, шта би било од нас да смо се свели само на историју коју нам други пишу. Не славимо Светог Саву само због неговања сећања на нашег Првог Архиепископа, него и због тога да стално подсећамо да Свети Сава и данас за нас држи отворена врата“.Светосавска академија одржана је и у Куманову. Обележавању ове светковине српског народа у Македонији присуствовали су Иван Стоилковић, посланик Бране Петрушевски, градоначелник Куманова Максим Димитриевски, председница Савета општине Куманово Ивана Ђорђиевска, као и представници дипломатског кора, амбасадорка Републике Србије Невена Јовановић, амбасадор БиХ Драган Јаћимовић и амбасадор Руске Федерације Сергеј Баздикин, преноси портал срби.мк.На академији је додељена и Светосавска повеља постхумно Добривоју Томићу, „за његову посвећеност националним и хуманим циљевима и раду на очувању српског идентитета, подизању самосвести и залагању за остваривање основних људских и грађанских права нашег народа“.Повељу је примио син покојног Добривоја, Драган Томић из руку садашњег лидера српског покрета у Македонији Ивана Стоилковића.Беседу о Светом Сави одржаo je др Славенко Терзић, академик и бивши амбасадор.
србија
северна македонија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија, свети сава, северна македонија, србија – политика, регион – политика, србија – друштво, регион
србија, свети сава, северна македонија, србија – политика, регион – политика, србија – друштво, регион
Дан Светог Саве: Срби у Северној Македонији обележили национални празник
Светосавска академија, поводом обележавања Дана Светог Саве, Националног празника Срба у Македонији, одржана је у Македонском националном театру у Скопљу.
На Светосавској академији су се окупљеним припадницима српске националне заједнице, која Савиндан прославља као Национални празник Срба у Северној Македонији, између осталих, обратили македонски премијер Димитар Ковачевски, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, као и министар спољних послова Србије Никола Селаковић
Селаковић је истакао је да је светосавље између осталог и све оно што нас везује са другим народима, са нашим суседима, без обзира на веру или нацију којој припадају.
Шеф српске дипломатије захвалио је овом приликом влади и грађанима Северне Македоније на срдачном пријему и покровитељству прославе Савиндана у Скопљу.
Беседу на Светосавској академији одржао је и председник Организационог Одбора Светосавске Недеље и посланик у македонском собрању Иван Стоилковић, коју преносимо у целости:
„У свом смирењу, монах Сава је за живота сматрао да није довољно страдао за Христа и да је мало мука видео. На Врачару му је и ту молитву Господ испунио, као што се и ми надамо да ће и нама помоћи да разазнамо који је смисао Савиног живота и дела за нас, сада већ у брзим ковитлацима набујале реке неолибералног глобализма, и до грла у идеологијама које за заједнички циљ имају брисање народне и успостављање поданичке свести.
Који је смисао Светосавља за нас, овакве и овде окупљене у оваквом моменту?
Као што рече Матија Бећковић: Било је Срба и пре Светог Саве, али је Свети Сава први Србин који је знао ко је.
Знамо ли ми ко смо? У шта удахњујемо свој живот и колику смо одговорност од њега наследили!
Тирани су га спаљивали и његов пепео развејавали, идеолози су га одбацивали и прећуткивали да би понизили његову мисао, али су га наши највећи умови својим животом уздизали, чувајући ону нит која нас је као народ у најтежим тренуцима одржала – светосавску силу да смрт преобрати у живот, умирање у рађање и мисао у дело.
А знамо ли ми данас које је то његово богоугодно дело на којем се темељи сва природа наше православне духовности и образац бивствовања? Зашто је он велика личност и средњег, и модерног века, и за век векова? Шта чини основу његових просветитељских, дипломатских, ктиторских, списатељских и законодавних несравњивих делатности па је толико значајан не само за нас као Србе, већ за цело Православље?
Зашто се неолиберални окупатори данас толико труде да га заточе у прошлост, а он све живљи? Зашто је толико скупо наше видовданско искуство?
Шта је с нама као генерацијом, јер не одређује бројност народа његову величину. Напротив! И Свети Сава се уздигао када се већ чинило да је народ пао губећи дах и издишући у ропцу опсесија и варљивих обећања… личном жртвом.
И зато ми у делу и списима Светог Саве треба да свећом тражимо свој кôд. То су правовремено уочили и други народи, па је Савино Законоправило још 1274. на Сабору у Владимиру, када је руској држави било најтеже, проглашено за општеобавезни зборник црквених закона Руске цркве, у којој и данас важи као извор црквеног права, а руски цар Иван Четврти дао је да се Житије Светог Саве препише осамдесет осам пута јер је у њему видео идеал коме треба тежити као највећој сили победе над привидом.
То наравно не значи да треба да се вратимо Светом Сави, напротив, ми треба да пођемо од њега.
Завршићу Берклијевим цитатом: «А онај ко није размишљао о Богу, о људском духу и о највишем добру може постати диван црв у земљи, али добар син свог народа и добар припадник отаџбине никада неће бити».
Уосталом, шта би било од нас да смо се свели само на историју коју нам други пишу. Не славимо Светог Саву само због неговања сећања на нашег Првог Архиепископа, него и због тога да стално подсећамо да Свети Сава и данас за нас држи отворена врата“.
Светосавска академија одржана је и у Куманову. Обележавању ове светковине српског народа у Македонији присуствовали су Иван Стоилковић, посланик Бране Петрушевски, градоначелник Куманова Максим Димитриевски, председница Савета општине Куманово Ивана Ђорђиевска, као и представници дипломатског кора, амбасадорка Републике Србије Невена Јовановић, амбасадор БиХ Драган Јаћимовић и амбасадор Руске Федерације Сергеј Баздикин,
преноси портал срби.мк.
На академији је додељена и Светосавска повеља постхумно Добривоју Томићу, „за његову посвећеност националним и хуманим циљевима и раду на очувању српског идентитета, подизању самосвести и залагању за остваривање основних људских и грађанских права нашег народа“.
Повељу је примио син покојног Добривоја, Драган Томић из руку садашњег лидера српског покрета у Македонији Ивана Стоилковића.
Беседу о Светом Сави одржаo je др Славенко Терзић, академик и бивши амбасадор.
