https://sputnikportal.rs/20220128/svi-imaju-srecan-kraj-u-kini-kultni-film-dejvida-fincera-borilacki-klub-dobio-drugaciji-zavrsetak-1133749398.html
Сви имају срећан крај у Кини: Култни филм „Борилачки клуб“ добио другачији завршетак
Сви имају срећан крај у Кини: Култни филм „Борилачки клуб“ добио другачији завршетак
Sputnik Србија
Финчеров филм из 1999. године „Борилачки клуб“ који је адаптација истоименог романа Чака Палахњука званично је објављен у Кини на Тенцент стриминг платформи... 28.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-28T14:01+0100
2022-01-28T14:01+0100
2022-01-28T15:51+0100
култура
култура
кина
бред пит
дејвид финчер
филм и серије
култура – вести
магазин
едвард нортон
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/1c/1133749087_0:0:2988:1682_1920x0_80_0_0_6f4f932fec390cbe57bfc70f08ab4ad2.jpg
Већина увезених филмова у Кини пролази кроз цензуру са циљем да сва инострана остварења усклади са идеалима Комунистичке партије који се тичу тријумфа закона над зликовцима. Спровођење закона у Кини у служби је добробити човечанства, те је отуда филмска прича „Борилачког клуба“ добила другачији, срећнији крај. Док се Финчеров филм завршава тако што главни лик који пати од поремећаја подељеног идентитета да би убио свој алтер его, пуца себи у главу, а затим наставља да гледа експлозију корпоративних зграда, у кинеској верзији овај крај не постоји. Уместо тога гледалац је обавештен да је полиција зауставила експлозију, а све то уз помоћ натписа који гласи: „Пратећи Тајлеров траг, полиција је брзо схватила цео план, ухапсила све криминалце и успешно зауставила експлозију бомбе. После суђења, Тајлер је послат у лудницу на психолошки третман. Отпуштен је из болнице 2012. године“. Сви имају срећан крај у Кини Чак Палахњук, аутор оригиналног романа „Борилачки клуб“ рекао је да је контроверзни кинески завршетак заправо ближи оном из књиге, преноси РТ. „Да ли сте видели ово с…е? Ово је супер дивно! Сви имају срећан крај у Кини!“, изјавио је Палахњук. У књизи нараторов план да дигне зграде у ваздух такође не успева, али не због полиције, већ због неспретности да направи бомбе. Он затим пуца себи у главу и буди се у душевној болници, мислећи да је отишао у рај. „Иронија је у томе што је крај који су Кинези понудили у складу са завршетком књиге, за разлику од Финчеровог филма, који је свакако спектакуларан у визуелном смислу“, рекао је писац. Он је истакао да цензура његове књижевности није ништа ново с обзиром на то да су многи инострани издавачи приредили другачији крај његовог романа како би га ускладили с Финчеровим филмом. Палахњукове књиге забрањене широм САД Већина кинеске публике већ је имала прилику да погледа Финчеров филм из 1999. године. Међутим, снимци нове верзије краја филма који су постали вирални, условили су лавину љутитих коментара Американаца на друштвеним мрежама, очигледно заборављајући да су књиге Чака Палахњука забрањене широм САД. „Затворски систем у Тексасу одбија да у својим библиотекама држи моје књиге. Многе јавне школе и већина приватних школа такође”, наглашава амерички писац.„Већ дуго се борим са забраном мојих књига. Да ли је једини проблем то што су Кинези променили крај филма?”
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, кина, бред пит, дејвид финчер, филм и серије, култура – вести, магазин, едвард нортон
култура, кина, бред пит, дејвид финчер, филм и серије, култура – вести, магазин, едвард нортон
Сви имају срећан крај у Кини: Култни филм „Борилачки клуб“ добио другачији завршетак
14:01 28.01.2022 (Освежено: 15:51 28.01.2022) Финчеров филм из 1999. године „Борилачки клуб“ који је адаптација истоименог романа Чака Палахњука званично је објављен у Кини на Тенцент стриминг платформи, али са другачијим крајем.
Већина увезених филмова у Кини пролази кроз цензуру са циљем да сва инострана остварења усклади са идеалима Комунистичке партије који се тичу тријумфа закона над зликовцима. Спровођење закона у Кини у служби је добробити човечанства, те је отуда филмска прича „Борилачког клуба“ добила другачији, срећнији крај.
Док се Финчеров филм завршава тако што главни лик који пати од поремећаја подељеног идентитета да би убио свој алтер его, пуца себи у главу, а затим наставља да гледа експлозију корпоративних зграда, у кинеској верзији овај крај не постоји. Уместо тога гледалац је обавештен да је полиција зауставила експлозију, а све то уз помоћ натписа који гласи:
„Пратећи Тајлеров траг, полиција је брзо схватила цео план, ухапсила све криминалце и успешно зауставила експлозију бомбе. После суђења, Тајлер је послат у лудницу на психолошки третман. Отпуштен је из болнице 2012. године“.
Сви имају срећан крај у Кини
Чак Палахњук, аутор оригиналног романа „Борилачки клуб“ рекао је да је контроверзни кинески завршетак заправо ближи оном из књиге,
преноси РТ.
„Да ли сте видели ово с…е? Ово је супер дивно! Сви имају срећан крај у Кини!“, изјавио је Палахњук.
У књизи нараторов план да дигне зграде у ваздух такође не успева, али не због полиције, већ због неспретности да направи бомбе. Он затим пуца себи у главу и буди се у душевној болници, мислећи да је отишао у рај.
„Иронија је у томе што је крај који су Кинези понудили у складу са завршетком књиге, за разлику од Финчеровог филма, који је свакако спектакуларан у визуелном смислу“, рекао је писац.
Он је истакао да цензура његове књижевности није ништа ново с обзиром на то да су многи инострани издавачи приредили другачији крај његовог романа како би га ускладили с Финчеровим филмом.
Палахњукове књиге забрањене широм САД
Већина кинеске публике већ је имала прилику да погледа Финчеров филм из 1999. године. Међутим, снимци нове верзије краја филма који су постали вирални, условили су лавину љутитих коментара Американаца на друштвеним мрежама, очигледно заборављајући да су књиге Чака Палахњука забрањене широм САД.
„Затворски систем у Тексасу одбија да у својим библиотекама држи моје књиге. Многе јавне школе и већина приватних школа такође”, наглашава амерички писац.
„Већ дуго се борим са забраном мојих књига. Да ли је једини проблем то што су Кинези променили крај филма?”
