https://sputnikportal.rs/20220129/1133778670.html
Нервно ткиво пронађено у фосилима инсеката старијим од 500 милиона година
Нервно ткиво пронађено у фосилима инсеката старијим од 500 милиона година
Sputnik Србија
Ново истраживање открило је нервно ткиво у фосилима инсеката старим више од 500 милиона година. Ово ретко откриће би могло да помогне научницима да саставе... 29.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-29T19:15+0100
2022-01-29T19:15+0100
2022-01-29T19:15+0100
наука и технологија
живи свет и генетика
наука и технологија
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/1d/1133778679_0:137:3155:1911_1920x0_80_0_0_9341fdf8e720905bf8461203fc6ff901.jpg
Према Хавијеру Ортеги Ернандезу, првом аутору истраживања, проналазак фосилизованог нервног ткива из камбријског периода — који се догодио пре између 543 милиона и 490 милиона година — јесте „реткост“.Два сићушна фосила које је проучавао Ортега Ернандез стара су око 508 милиона година. Обе су врсте Mollisonia symmetrica, пише портал „Лајв сајенс“.Фосилизовани инсекти су део збирки два важна музеја. Један припада Харвардском музеју компаративне зоологије, где је Ортега Ернандез кустос, док је други у власништву Смитсонијан института. Оба фосила су пронађена у добро познатој геолошкој формацији у провинцији Британска Колумбија у Канади.Харвардски фосил је дугачак око 13 милиметара и широк 3,5 милиметара на најширој тачки. Смитсонијан фосил има само 7,5 мм дужине и 1,7 мм висине. Према Ортеги Ернандезу, ниједан фосил не изгледа посебно занимљиво голим оком. Међутим, упркос свом незанимљивом изгледу, инсекти су били изненађење посматрано кроз микроскоп.Проучавајући фосиле микроскопом, научник је у оба пронашао добро очуване нервне системе. Пошто је процес фосилизације трансформисао ткиво у филмове органског угљеника, фосилизовани нерви су изгледали као мрље од црног мастила. Према ауторима студије, оптички нерви су уочени у оба фосила који су се протезала од очију инсеката кроз тело. Поред тога, аутори су код створења приметили неку врсту нервног ткива у глави, али није јасно да ли је то структура налик мозгу или нешто сасвим друго.Овај недостатак не дозвољава да се утврди прецизан однос Mollisonia symmetrica са другим бескичмењацима као што су инсекти, паукови, ракови. Међутим, користећи карактеристике присутне код артропода као основу, научници су конструисали два могућа еволуциона стабла.У оба стабла, M. symmetrica и модерне пауколике животиње имају заједничког претка, што значи да је релативно једноставан нервни систем ових древних инсеката довео до високо згуснутог мозга припадника ове групе, који укључује шкорпије, паукове и крпеље.Међутим, стабла су постављена другачије него код других важних група камбријских зглавкара, укључујући групу животиња чији је нервни систем био сличан онима код модерних пауколиких животиња. Студија је објављена у научном часопису „Нејчер конјуникејшенс“.
https://sputnikportal.rs/20220112/star-180-miliona-godina-lobanja-od-jedne-tone-otkriven-fosil-dzinovskog-morskog-zmaja-foto-1133269867.html
https://sputnikportal.rs/20211225/stonoga-od-25-metra-i-50-kilograma-nadjeni-ostaci-nesvakidasnje-zivotinje-foto-1132769872.html
https://sputnikportal.rs/20210916/kako-je-asteroid-koji-je-ubio-dinosauruse-ustupio-mesto-zmijama-1129872315.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
живи свет и генетика, наука и технологија, магазин
живи свет и генетика, наука и технологија, магазин
Нервно ткиво пронађено у фосилима инсеката старијим од 500 милиона година
Ново истраживање открило је нервно ткиво у фосилима инсеката старим више од 500 милиона година. Ово ретко откриће би могло да помогне научницима да саставе еволуциону историју модерних паука и шкорпиона.
Према Хавијеру Ортеги Ернандезу, првом аутору истраживања, проналазак фосилизованог нервног ткива из камбријског периода — који се догодио пре између 543 милиона и 490 милиона година — јесте „реткост“.
„То је заиста срећа“, рекао је палеобиолог са Универзитета Харвард.
Два сићушна фосила које је проучавао Ортега Ернандез стара су око 508 милиона година. Обе су врсте
Mollisonia symmetrica,
пише портал „Лајв сајенс“.
Фосилизовани инсекти су део збирки два важна музеја. Један припада Харвардском музеју компаративне зоологије, где је Ортега Ернандез кустос, док је други у власништву Смитсонијан института. Оба фосила су пронађена у добро познатој геолошкој формацији у провинцији Британска Колумбија у Канади.
Харвардски фосил је дугачак око 13 милиметара и широк 3,5 милиметара на најширој тачки. Смитсонијан фосил има само 7,5 мм дужине и 1,7 мм висине.
Према Ортеги Ернандезу, ниједан фосил не изгледа посебно занимљиво голим оком. Међутим, упркос свом незанимљивом изгледу, инсекти су били изненађење посматрано кроз микроскоп.
Проучавајући фосиле микроскопом, научник је у оба пронашао добро очуване нервне системе. Пошто је процес фосилизације трансформисао ткиво у филмове органског угљеника, фосилизовани нерви су изгледали као мрље од црног мастила. Према ауторима студије, оптички нерви су уочени у оба фосила који су се протезала од очију инсеката кроз тело. Поред тога, аутори су код створења приметили неку врсту нервног ткива у глави, али није јасно да ли је то структура налик мозгу или нешто сасвим друго.
„Видимо да ту има нечега, али немамо довољно резолуције да бисмо могли да кажемо: то је дефинитивно организовано овако или онако“, рекао је Ортега Ернандез.
Овај недостатак не дозвољава да се утврди прецизан однос Mollisonia symmetrica са другим бескичмењацима као што су инсекти, паукови, ракови. Међутим, користећи карактеристике присутне код артропода као основу, научници су конструисали два могућа еволуциона стабла.
У оба стабла, M. symmetrica и модерне пауколике животиње имају заједничког претка, што значи да је релативно једноставан нервни систем ових древних инсеката довео до високо згуснутог мозга припадника ове групе, који укључује шкорпије, паукове и крпеље.
Међутим, стабла су постављена другачије него код других важних група камбријских зглавкара, укључујући групу животиња чији је нервни систем био сличан онима код модерних пауколиких животиња.
„Постављање ових врста на еволуционо стабло могло би да укаже на то да су мозгови пауколиким животињама еволуирали постепено током времена или су еволуирали независно и у различито време кроз такозвану конвергентну еволуцију“, рекао је Ортега Ернандез.
Студија је објављена
у научном часопису „Нејчер конјуникејшенс“.
