https://sputnikportal.rs/20220129/rampa-za-fejsbuk-gugl-jutjub-eu-zabranila-oglasavanje-pomocu-lajkova-hoce-li-i-srbija-1133687625.html
Рампа за Фејсбук, Гугл, Јутјуб: ЕУ забранила оглашавање помоћу „лајкова“ – хоће ли и Србија
Рампа за Фејсбук, Гугл, Јутјуб: ЕУ забранила оглашавање помоћу „лајкова“ – хоће ли и Србија
Sputnik Србија
Циљани огласи на интернету одлазе у заборав у ЕУ, јер је прикупљање података грађана у сврху оглашавања тамо постало забрањено. Друштвене платфораме више не... 29.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-29T13:24+0100
2022-01-29T13:24+0100
2022-01-29T13:24+0100
друштво
европска унија (еу)
лични подаци
друштво
наука и технологија
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111926/82/1119268263_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_0506787a52756ad3ff17fef27bdfece3.jpg
Забрана преузимања података грађана у сврху оглашавања на интернету, којом се додатно штите права појединца, усвојена је у Европском парламенту тесном већином од тридесетак гласова. То значи да друштвене платформе, попут „Фејсбука“, „Гугла“ и „Јутјуба“, које већински приходују од оглашавања, више не смеју да прикупљају и продају податке о личности грађана који их користе, а налазе се на територији Европске уније.Хрватска еврозаступница Биљана Борзан, која је предложила измену Закона о дигиталним услугама старог 22 године, поручила је да ће промена да заштити кориснике интернета од самовоље великих платформи и да ће оне сада морати да провере сва предузећа која се на њима оглашавају и обезбеде квалитетну службу за притужбе корисника.„Не“ циљаним огласима у ЕУСтручњак за заштиту података о личности из Фондације за отворено друштво Невена Ружић појашњава да је друштвеним платформама сада забрањено да на основу понашања корисника, односно њихових „лајкова“, коментара и других активности на мрежи, стварају њихове профиле који подразумевају да би они били заинтересовани за неки производ.„Ти алгоритми на којима се заснива оглашавање могу да буду и дискриминаторни, па да се одређене услуге нуде искључиво одређеној популацији, у зависности од тога какве су преференце оног ко жели да му се огласи производ. То се, рецимо, дешавало у Америци, где је истраживање показало да се у неким деловима једног града станови нуде на продају само одређеној групацији. Питање је зашто неко види неки оглас, а неко не? Па, зато што је тај алгоритам дошао до закључка, који, наравно, може да буде погрешан, да смо ми погодни за ту врсту производа, односно услуге или нисмо“, истиче она.Осим прикупљања података у сврху оглашавања, забрањено је и обрађивање осетљивих података, као што је информација о сексуалној оријентацији, коју алгоритам може да претпостави пратећи активности корисника на платформи.„Наравно да ће моћи да постоје огласи. Тешко да ћемо их се отарасити, али они неће бити циљани. Јер, шта се сада дешава? Алгоритам функционише тако да у односу на моје понашање нуди одређени производ који се поклапа с тим профилом који је дат. Ми можемо да имамо исти круг пријатеља, слушамо сличну музику, посећујемо исте догађаје, али постоје неке разлике у нама и, рецимо, чињеница да сам ја другачијег пола биће пресудна за то зашто се баш мени шаље тај оглас“, предочава Невена Ружић за „Спутњик“.На питање како ће забрана утицати на друштвене платформе и оглашиваче, она одговара:Како ће да буде у СрбијиНевена Ружић додаје да је Закон о дигиталним услугама јединствен за ЕУ тј. да није подложан амандманима које би органи држава чланица евентуално хтели да спроведу у својим земљама, за разлику од Опште уредбе о заштити података о личности (ГДПР).Пошто Србија није чланица ЕУ, забрана прикупљања података у сврху оглашавања не односи се на нашу земљу, па ће друштвене платформе вероватно да наставе да то чине на нашој територији, осим ако домаћи државни органи не ускладе прописе с европским или платформе схвате да им се не исплати да Србију изузму из новог начина пословања.„То све зависи од тога како су направљени ти алгоритми, како се то програмирало. Можда смо ми у истој групи, па се то усклађивање компанија с новим прописима ЕУ буде односило и на нас“, закључује Невена Ружић.
https://sputnikportal.rs/20220125/internet-je-postao-divlji-zapad-menjaju-se-pravila-prihvatanja-kolacica--1133609795.html
https://sputnikportal.rs/20211106/fejsbuk-nas-ponovo-vara-sta-se-krije-iza-ukidanja-sistema-za-prepoznavanja-lica-1131282622.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
европска унија (еу), лични подаци, друштво, наука и технологија, магазин
европска унија (еу), лични подаци, друштво, наука и технологија, магазин
Рампа за Фејсбук, Гугл, Јутјуб: ЕУ забранила оглашавање помоћу „лајкова“ – хоће ли и Србија
Циљани огласи на интернету одлазе у заборав у ЕУ, јер је прикупљање података грађана у сврху оглашавања тамо постало забрањено. Друштвене платфораме више не смеју да праве потрошачке профиле корисника на основу њихових „лајкова“ и коментара и продају их оглашивачима, па би могле да почну да наплаћују своје услуге. Качи ли нова промена и Србију?
Забрана преузимања података грађана у сврху оглашавања на интернету, којом се додатно штите права појединца, усвојена је у Европском парламенту тесном већином од тридесетак гласова. То значи да друштвене платформе, попут „Фејсбука“, „Гугла“ и „Јутјуба“, које већински приходују од оглашавања, више не смеју да прикупљају и продају податке о личности грађана који их користе, а налазе се на територији Европске уније.
Хрватска еврозаступница Биљана Борзан, која је предложила измену Закона о дигиталним услугама старог 22 године, поручила је да ће промена да заштити кориснике интернета од самовоље великих платформи и да ће оне сада морати да провере сва предузећа која се на њима оглашавају и обезбеде квалитетну службу за притужбе корисника.
„Не“ циљаним огласима у ЕУ
Стручњак за заштиту података о личности из Фондације за отворено друштво Невена Ружић појашњава да је друштвеним платформама сада забрањено да на основу понашања корисника, односно њихових „лајкова“, коментара и других активности на мрежи, стварају њихове профиле који подразумевају да би они били заинтересовани за неки производ.
„Ти алгоритми на којима се заснива оглашавање могу да буду и дискриминаторни, па да се одређене услуге нуде искључиво одређеној популацији, у зависности од тога какве су преференце оног ко жели да му се огласи производ. То се, рецимо, дешавало у Америци, где је истраживање показало да се у неким деловима једног града станови нуде на продају само одређеној групацији. Питање је зашто неко види неки оглас, а неко не? Па, зато што је тај алгоритам дошао до закључка, који, наравно, може да буде погрешан, да смо ми погодни за ту врсту производа, односно услуге или нисмо“, истиче она.
Осим прикупљања података у сврху оглашавања, забрањено је и обрађивање осетљивих података, као што је информација о сексуалној оријентацији, коју алгоритам може да претпостави пратећи активности корисника на платформи.
„Наравно да ће моћи да постоје огласи. Тешко да ћемо их се отарасити, али они неће бити циљани. Јер, шта се сада дешава? Алгоритам функционише тако да у односу на моје понашање нуди одређени производ који се поклапа с тим профилом који је дат. Ми можемо да имамо исти круг пријатеља, слушамо сличну музику, посећујемо исте догађаје, али постоје неке разлике у нама и, рецимо, чињеница да сам ја другачијег пола биће пресудна за то зашто се баш мени шаље тај оглас“, предочава Невена Ружић за „Спутњик“.
На питање како ће забрана утицати на друштвене платформе и оглашиваче, она одговара:
„То је тешко предвидети. Може да поприми различите облике. Може да се деси да сада дефинитивно спознамо да те услуге нису бесплатне. Ми смо их све време плаћали, можда несвесно. Можда ће те компаније почети да траже накнаду да би компензовале губитак профита и могућност функционисања, да ми платимо да будемо корисници неких друштвених мрежа“.
Невена Ружић додаје да је Закон о дигиталним услугама јединствен за ЕУ тј. да није подложан амандманима које би органи држава чланица евентуално хтели да спроведу у својим земљама, за разлику од Опште уредбе о заштити података о личности (ГДПР).
Пошто Србија није чланица ЕУ, забрана прикупљања података у сврху оглашавања не односи се на нашу земљу, па ће друштвене платформе вероватно да наставе да то чине на нашој територији, осим ако домаћи државни органи не ускладе прописе с европским или платформе схвате да им се не исплати да Србију изузму из новог начина пословања.
„То све зависи од тога како су направљени ти алгоритми, како се то програмирало. Можда смо ми у истој групи, па се то усклађивање компанија с новим прописима ЕУ буде односило и на нас“, закључује Невена Ружић.
