https://sputnikportal.rs/20220130/kad-zakuca-bankrot-ima-li-ko-da-savetuje-ljude-u-srbiji-kad-zapadnu-u-velike-dugove-1133711647.html

Кад закуца банкрот: Има ли ко да саветује људе у Србији кад западну у велике дугове

Кад закуца банкрот: Има ли ко да саветује људе у Србији кад западну у велике дугове

Sputnik Србија

Канцеларије за саветовање дужника у Немачкој ових недеља су пуне, јер су због пандемије ковида и многа домаћинства на ивици банкрота. Економски аналитичари у... 30.01.2022, Sputnik Србија

2022-01-30T15:50+0100

2022-01-30T15:50+0100

2022-08-26T13:10+0200

економија

економија

банкрот

задуженост

србија – економија

србија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112001/71/1120017125_38:0:1318:720_1920x0_80_0_0_f1f8ae3ea2e320c3fe1b4c886ba387ab.jpg

Број људи који долазе у саветовалишта за дужнике у Немачкој повећан је за 35 одсто, пишу тамошњи медији, наводећи да је углавном реч о људима који због пандемије раде скраћено радно време или су изгубили посао. Најчешће је то случај са онима који су радили у услужним делатностима попут угоститељства или хотелијерства, које је пандемија посебно погодила.Многи, међутим уопште не користе могућност покретања приватног стечаја, већ једноставно живе с теретом дугова. Само 20 до 30 одсто оних који дођу по савет заиста и покрену поступак стечаја.Ко саветује презадужене људе у СрбијиШта је на располагању људима у Србији која не познаје институт личног банкрота и личног стечајног управника? Има ли ко њих да саветује како да изађу из проблема када падну у дугове?На крају 2021. привреда и грађани у Србији дуговали су банкама рекордних 26,7 милијарди евра, од чега је, према подацима Удружења банака Србије, дуг становништва био око 11,2 милијарде евра. У односу на годину дана раније, дуг становништва је већи за 10,6 одсто.С пандемијом расла и потражња за кеш кредитимаНајвише су се зајмили потрошачки кредити, чији је раст за годину дана био 26,3 процента. Према наводима банака, недостатак новца клијенти су најчешће покушавали да надоместе подизањем готовинских позајмица, а најчешће су биле тражене оне од 200.000 до 500.000 динара са роковима отплате ових кредита од 12 до 36 месеци.Коме за помоћ и савет задужени који нису у могућности да враћају дуг могу да се обрате?„У Србији не постоји институт личног банкрота, нити институција која се бави саветовањем људи који су презадужени и упали су у финансијске проблеме како да из тих проблема изађу“, указује за Спутњик Дејан Гавриловић, председник Удружења за заштиту потрошача „Ефектива“.Сам свој мајсторОн каже да је код нас са вишедеценијским искуством суочавања са недостатком посла, новца и финансијским проблемима највећи број грађана, практично, сам свој саветник.Мада је ММФ предлагао увођење института личног банкрота и личног стечајног управника у Србији још 2015, још то немамо.Много отворених питањаЈедино што он види као добро у таквом закону је, каже, ако би проглашењем личног банкротства обавезе дужника биле стављене под мораторијум и након тога ако он не стане на ноге, дугови су отписани. Ту се, како додаје, поставља питање улоге личног стечајног управника, који би водио рачуна о финансијама дужника, али и ко би га плаћао, да ли онај ко је већ у банкроту, што би била још једна обавеза више.Много је, сматра он, отворених питања, а у нашем случају додатно су ту, како напомиње, и она која се тичу самих дуговања, колико су она реална, с обзиром на то да неки дугови падају на суду, па тако, на пример, банка није имала право да успостави валутну клаузулу у „швајцарцима“, или да наплаћује некe затезнe каматe мимо закона.Тешко је овде саветоватиНа питање зашто се у Србији нико не одлучује да направи организацију која би помагала дужницима да се поготово у овако кризним ситуацијама каква је сада лакше оријентишу, он каже да је то у Србији јако тешко.„У Немачкој је много лакше наћи нови посао који колико-толико месечним примањем може да подмири дуговања. У Србији је то тешко изводљиво, често ни збир плата супружника и даље није довољан и за животне трошкове и за отплату неких дуговања која постоје. Уосталом, да су финансијска примања на месечном нивоу била довољна, дугови не би ни постојали“, констатује наш саговорник.Он каже да, полазећи од себе, бавећи се финансијама 11 година у „Ефективи“ и пре тога седам година у банци, не би знао шта да посаветује некога ко је остао без посла, а има рату кредита од 200 или 300 евра. Где да нађе посао довољно плаћен и за живот и за рату, када банке не желе ни репрограм дуга, ни мораторијум. Сачекају шест месеци неплаћања рата и покрећу продају некретнина, истиче он.Како је у окружењу„Законом о личном банкротству би неке ствари могле да буду дефинисане које би донекле ишле на корист грађана-дужника, али нисам сигуран да повериоцима то одговара и то је један од разлога што се такав закон стопира“, сматра Гавриловић.У окружењу закон о личном банкроту има Хрватска од 2016. године. Он презадуженим грађанима омогућава свођење дугова на разумну меру, а повериоцима наплату барем дела потраживања. Суд с отварањем личног стечаја задужује личног стечајног управника да у року од пет година управља финансијама дужника који се одриче своје имовине и ако савесно испуњава своје дужности, суд га након тог рока може ослободити преосталих обавеза, чиме добија шансу за нови почетак.Закон има и Словенија, према коме се продаје сва имовина дужника коме се у року од две до пет година месечно може одузимати и 60 одсто прихода за подмирење дуга.

србија

2022

Вести

sr_RS

у немачкој 35 одстио више људи у саветовалиштима за дужнике, већа задуженост због пандемије и останка без посла, немогућност отплаћивања дугова, у србији не постоји институција која се бави саветовањем презадужених, србија нема институт личног банкрота,