https://sputnikportal.rs/20220130/lajcak-ne-zelimo-republiku-srpsku-na-kosovu-1133814576.html
Лајчак: Не желимо „Републику Српску“ на Косову
Лајчак: Не желимо „Републику Српску“ на Косову
Sputnik Србија
Споразум о Заједници српских општина мора да буде спроведен, али нико разуман не жели „Републику Српску“ на Косову, рекао је специјални изасланик ЕУ за дијалог... 30.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-30T20:02+0100
2022-01-30T20:02+0100
2022-01-30T20:42+0100
србија
србија
политика
србија – политика
регион
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/17/1131832021_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_c20d1af5d87d4f1902fc0aad40ee4f9a.jpg
Лајчак је у интервјуу за Газету експрес рекао да тзв.Косово и Србија треба да испуне све до сада договорено у Бриселу. Додао је и да Србија има право да поднесе своје предлоге за ЗСО, али да Косово неће бити приморано да потпише било шта што мисли да је штетно. Он је предочио и како ЕУ види оснивање ЗСО, преноси Косово онлајн.Лајчак је казао и да не постоји рок за коначни договор, али и додао да се, ако постоји воља, он може постићи у року од неколико месеци.Шта се десило на састанку о регистарским таблицама, које информације имате?– Ово је био четврти састанак радних група, како смо се договорили у септембру. Тако се обе делегације састају на месечном нивоу. Ми председавамо овим састанцима и након овог четвртог састанка је направљен напредак. Као што сам рекао, постоје конкретни разговори о опцијама и даљем путу. Још има времена.Да ли ЕУ форсира било какав споразум о регистарским таблицама?– Не прејудицирамо договор, али покушавамо да олакшамо разговоре између две стране, наравно, доносећи примере из европске праксе, јер треба дати примере засноване на европској пракси. Имамо и стручњаке из Европске комисије који се баве овим питањем.Очекујете ли нешто другачије од договора који тренутно имамо? Као што је познато, симболи у табелама сада треба да буду покривени.– Не желим да спекулишем. То је радна група. Радна група има задатак да изађе са препорукама, па да доноси одлуке. Они дају препоруке за политичко руководство и то би требало да ураде до краја априла и до тада ћемо имати још састанака и верујем да ћемо напредовати до тада и верујем да ћемо моћи нешто да произведемо. 26. април је крајњи рок да се дају предлози за политичко руководство. Трајање ове радне групе је шест месеци.Шта сматрате својим највећим успехом, будући да посредујете у овим разговорима?– Не гледам на процес у смислу својих достигнућа. Од свог именовања, уложио сам много напора. Наставили смо дијалог после две године стагнације. Тренутно се припремамо за следеће кораке, за још један самит. Знамо да се на крају не ради о напорима, већ о резултатима. До тада, хајде да причамо о достигнућима док не завршимо цео пут и до потпуне нормализације извештаја.Тренутно, на политичком нивоу, можемо рећи да је политички дијалог блокиран, зар не?– Не, није тачно. Гледајте, имали смо мање динамичан процес прошле године, 2020. године, због политичких дешавања на Косову, превремених избора и формирања владе. Затим смо имали два састанка између господина Куртија и г. Вучића, у јуну и јулу. Ово је била прва прилика да се упознају и отворено разговарају о стварима, а веома је важно да познајете свог партнера. Наш став у Бриселу је да за трећи састанак треба припремити нешто конкретно, конкретне резултате, да бисмо могли да обавестимо грађане Косова и Србије о резултатима и тренутно радимо на припреми ове агенде. Дакле, не одржавамо састанке само да бисмо рекли. Састајем се одвојено са својим партнерима на Косову иу Србији да припремим дневни ред за овај дијалог. Дијалог није стао, али је добио другу форму.На основу онога што сте видели и чули на ова два састанка, да ли мислите да је г. Курти и г. Вучић су двојица лидера који могу да постигну коначан договор?– Да, да, јер имамо јединствену ситуацију, где имамо два јака лидера, са јаким мандатом, тако да имају моћ и подршку народа да то ураде. Они знају да је то и очекивање међународне заједнице. Али, пре свега, мислим да су људи дужни да нормализују односе, јер ситуација тренутно није добра. Дакле, они могу и имају шта је потребно да донесу те одлуке. Не кажем да је лако, јер је изузетно осетљиво, али имамо лидере са јаким мандатима и они то могу.Господине Лајчак, после искуства у овим разговорима, да ли мислите да је ЕУ изабрала прави формат за ове разговоре. Мислите ли да би било добро нешто променити: на пример, организовати конференцију на којој присуствују и други лидери ЕУ?– Мислим да је садашњи формат исправан, јер се конференције организују или одржавају када су велике кризе или када постоји опасност од великих оружаних сукоба. Срећом, нисмо у тој фази. Имамо процес који помаже ЕУ и који је врло логичан, јер Косово и Србија имају за циљ чланство у ЕУ и то може само Европска унија. И друго, желимо да будемо сигурни да сви споразуми приближавају Косово и Србију Европској унији. То су споразуми засновани на правилима и стандардима ЕУ. Дакле, ЕУ формат је логичан. Истовремено, користим сваку прилику да се сретнем са партнерима на међународним маргинама и да се састанем са трећим странама, или редовно путујем у Приштину и Београд да погурам процес напред, да се припремим. Такође користим технологију за разговор. Али имао сам и састанак са г. Бисљимијем у Бечу, на неколико сати. Било је важно да се сретнемо лично, да разговарамо о томе како се припремити за следећи састанак на високом нивоу. Наш формат је врло јасан. Води га ЕУ и подржавају САД и други партнери и истовремено је флексибилан.Али на овај начин траје много година. Прошло је 10 или 11 година од почетка процеса.– Да, али, у почетку је процес водио високи представник, а то су људи који имају много проблема. Сада је одлучено да се именује особа која ће се бавити дијалогом 24 сата дневно, седам дана у недељи. То ја радим. То је нови детаљ динамике. То је стални број за позив из Приштине и Београда, то је мој број. Ја сам увек ту. Али, наравно, морамо узети у обзир и политичка дешавања, нпр. имали смо ванредне изборе на Косову, ускоро ће бити избора и у Београду. Али ми ово не користимо као изговор за одлагање процеса. Спремни смо за напредак, чим стране буду могле. Као што сам рекао, имамо нову реалност, са новом владом на Косову, која је дошла са чврстим ставовима у дијалогу, који се разликују од претходних влада. А ми трошимо много времена на дискусију више о процесу, а не о питањима и то је другачије у поређењу са претходним владама. Али нико не доводи у питање важност дијалога и значај нормализације и стране се ангажују.Да ли мислите да је сада за господина Куртија дијалог приоритет, јер је рекао да дијалог није један од његових високих приоритета?– Никада нисам улазио у ову игру приоритета, да ли је приоритет број два или три. И сам сам десет година део Владе и не бирате приоритете, морате да се бавите са више питања. Нормализација односа са Србијом једно је од важних питања сваке косовске владе. Курти то зна. Курти је посвећен дијалогу. Био је два пута у Бриселу и рекао ми је да је спреман да поново дође. Разумемо и желимо да будемо сигурни да је следећи састанак припремљен и радимо на томе.Да ли су на путу дијалога формати из Рамбујеа или Беча за разматрање?– Срећом, времена су се променила од Беча. Не постоје егзистенцијални ризици за ову врсту конференције. Разговарамо о основним питањима, која се не могу решити за неколико дана или две-три недеље. Истовремено, сигуран сам да процес можда неће трајати још десет година. Понављам ово. Ако постоји политичка воља и посвећеност обе стране, то би могло бити питање месеци, не месеца, већ неколико месеци. Не можете преузети вођство у иностранству на тако дуг период. Редовно се састајемо и контактирамо. Састанци у Бриселу имају смисла, јер тамо имате сву подршку и сву стручност. Такође нам помаже да имамо контакте са међународним партнерима, са цивилним друштвом. Не успоравамо процес. На странама, Косову и Србији, је да одлуче. ЕУ је наравно и апсолутно, спремна да се креће тако брзо. Водимо рачуна да се процес не омета или успорава.Дакле, предвиђате да за неколико месеци можемо да имамо договор?– Не кажем то. Кажем да то не би требало да траје годинама. За ово мора да постоји посвећеност са обе стране, јер на крају крајева, на Косову и Србији је да имају политичку вољу, храброст да имају резултат, да пронађу одговоре на сва ова питања. Нико не би желео да заувек води овај процес, јер се то зове нормализација, јер то значи да садашња ситуација није нормална и за то треба енергија, време, људи су уморни. Мислим да нико није срећан и сматрам да је проналажење решења у интересу свих, а посебно грађана.Вашингтон и Брисел потврдили посету Приштини и Београду. Са вама ће бити г. Ескобар. Можете ли нам конкретно рећи који је дневни ред? Да ли се припремају за самит или се залажу за конкретан договор?– Веома блиско сарађујемо са администрацијом Џоа Бајдена. У редовном смо и блиском контакту са Габријелом Ескобаром. Ово ће бити прва прилика да заједно отпутујемо у Приштину и Београд. Могу рећи да су три циља овог сусрета. Прво, да се покаже порука јединства, да се покаже да дијалог посредује ЕУ, а подржавају САД. Друго, да слушамо партнере и разговарамо са њима како да напредујемо у процесу и, треће, да разговарамо о неким актуелним питањима.Који?– Сигуран сам да разумете да у овом тренутку не могу да улазим у детаље. Обавестиће вас на крају, након посете. Наравно, о овим питањима прво морам да разговарам са својим партнерима и сарадницима.Хоће ли се разговарати о питањима везаним за Удружење, јер се у медијима пише да ћете доносити опције за имплементацију ЗСО?– Да разјасним. Наш став је врло јасан – да очекујемо да Косово и Србија испуне све претходне споразуме. Дуга је листа за Србију и ми смо та питања, која треба да се спроведу, поставили партнерима у Србији. Ко каже да смо урадили све, а друга страна ништа, једноставно зна чињенице. То је једна ствар. Дакле, ЗСО није једино питање, оно је једно од њих.Али истовремено, прво кажемо, не желимо другу „Републику Српску“. Нико разуман, поготово с обзиром на тренутну ситуацију у Босни и Херцеговини, не би предложио тако нешто.И без извршних овлашћења, зар не?– Мислим да би вероватно било добро променити наратив. Уместо да кажемо шта не желимо, боље би било да се запитамо шта би хтели, јер то је ваш процес и Косово има 50 одсто удела. Нико вам неће дати писмо и рећи да га "потпишете". Ви сте равноправна страна у процесу и имате апсолутно право да у процесу износите своје предлоге. И, уместо да кажемо да ово не желимо или не желимо, боље би било да кажемо "ово је оно што ми предлажемо", "тако желимо да се то уради".Да ли ће Србија имати право да даје предлоге за ЗСО?– Наравно, јер сте равноправне странке и расправљате. А ми смо ту да вам помогнемо са идејама које су засноване на европском стандарду и европском моделу. Али ни у једном тренутку, ни у прошлости ни у будућности, нећете бити приморани да потпишете нешто што мислите да је штетно за вашу земљу. Ви сте у процесу. Имате право да предложите и одбијете. На крају, шта год да се договорите требало би да буде компромис.Да ли је ЗСО једно од питања око којих Косово и Србија имају највеће несугласице?– Имамо списак ствари које Косово мора да спроведе и листу коју Србија мора да примени. ЗСО је једно од питања о којем се највише расправља. Као што сам рекао, споразуми који су постигнути у прошлости се морају применити ако желимо да овај процес буде озбиљан. Али то не значи да ће неко Косову наметнути нешто што Косово не жели. Хајде да будемо врло јасни у вези тога.Шта можете да нам кажете о питању електричне енергије на северу и питању несталих особа које је секретар Блинкен поменуо у свом писму. Да ли је то у складу са агендом ЕУ?– Писмо секретара Блинкена је још једна чињеница колико су САД и Европска унија блиске у сарадњи. Он је покренуо низ питања која су разматрана у дијалогу и у складу са дијалогом. Да, питање електричне енергије на северу је једно од њих, а такође и питање несталих особа. Он такође каже да се морају задржати раније обавезе и избегавати акције или реторика која би могла да повећа тензије, а да кажем да се то односи и на Косово и на Србију. И да, расправљамо о питању струје, редовно, на сваком састанку са г. Бисљимијем, господином Куртијем и такође са партнерима у Београду. Разговарамо и о питању несталих лица и то ће наравно бити на дневном реду следећег састанка, логично, јер о овом питању треба да разговарамо.Што се тиче енергетике, верујете ли да ће ускоро бити постигнут договор?– Да, заиста верујем. Договор треба брзо да се нађе и ми смо у томе напредовали. Не желим да звучим претерано оптимистично, али заиста верујем да можемо да се договоримо о томе и да сви разумеју озбиљност овог питања.Шта је са несталим лицима?– Питање несталих је приоритет за обе стране, то је веома осетљиво хуманитарно питање и наравно породице несталих заслужују да знају шта се десило њиховим најмилијима. Дакле, да нико не доводи у питање ово питање. И разговарамо о најбољим начинима за решавање овог питања и како да убрзамо посао који је до сада урађен.Рекли сте да блиско сарађујете са САД, али то радите са две различите позиције. САД кажу да би коначни споразум требало да се фокусира на међусобно признавање, док ЕУ цитира свеобухватни споразум за нормализацију односа, не помињући признање. Видите ли ово као препреку?– Не, ја то не видим као препреку, јер смо у потпуности у складу са САД о томе шта желимо да постигнемо овим процесом, а то је одрживо дугорочно решење. Желимо да Косово и Србија оставе прошлост иза себе и гледају у будућност и за то смо у истој позицији. На крају крајева, није реч о ЕУ и САД, већ о руководству Косова и Србије који треба да седну и да се договоре. Нико споља не може ово да уради уместо вас и ово је за вашу будућност.Али САД инсистирају на признању, понављајући да би то требало да доведе до признања. ЕУ ово не помиње.ЕУ каже „нормализација односа“. Не желим да то видим као контрадикцију. Формула ЕУ је шира, свеобухватнија је и истичем да ми не диктирамо решење. Ви сте ти који одлучују о решењу, обе стране. Не кажемо шта треба или шта не треба да се ради. Ви савладавате процес.Да ли мислите исто што и г. Борељ, који каже да је Курти тај који се нерадо враћа за сто за дијалог?– Желео бих да ставим речи г. Бореља у шири контекст, како ја то разумем. Можда мисли на то да са садашњом владом Косова више разговарамо о самом процесу, а не само о питањима, док се са претходним владама дијалог увек наставио онако како је замишљен 2011. Курти има своје идеје како треба да се осмисли овај процес и ми о томе разговарамо, лоши смо у сталној комуникацији. Можда се чини да има мање процеса јер су мање очигледне ствари, али ми смо редовно ангажовани и радимо на томе како да дефинишемо процес и како треба да се ради на коначном споразуму о нормализацији. Ово се разликује од претходних влада и верујем да ће г. Борељ је можда поменуо ово, само да појасни.Када се очекује да ће г. Курти и г. Вучић да путују у Брисел?– Обојица су изразили спремност да дођу, кад год буду позвани. Рекли смо да ћемо их позвати када будемо имали суштину и радимо на томе. Радимо на разним документима о којима се може разговарати или финализирати током тог састанка. Ова посета ће ми бити веома важна да чујем г. Курти, з. Бислими и г. Вучићу какав напредак је направљен и о којим питањима треба разговарати. Мислим да ћемо за недељу дана бити јасније када ћемо моћи да имамо следећи састанак, јер састанак за састанак је веома низак ниво амбиција. То је оно око чега смо се договорили и желимо да следећи састанак произведе конкретну супстанцу и на томе радимо.Када сте рекли „конкретна супстанца“, да ли ће нешто потписати на овом трећем састанку Куртија и Вучића?– Могуће је, али није услов. Али, наравно, о нечему морају да се договоре. Можемо имати различите начине договарања, потписивања, изјашњавања, али то мора бити нешто око чега се они слажу.Колико очекујете да ће избори у Србији утицати на овај процес?– Видите, политички календар је реалност. Морамо то поштовати. Последње недеље пред изборе приоритет су избори и неколико недеља после избора када се формира нова влада. Ово је политичка реалност. Нема разлога да се ништа не ради. Наравно, вође тимова могу наставити да раде на заказивању следећег самита. Да ли ће то бити пред изборе или после избора, припада г. Куртију и г. Вучићу. Чињеница је да ћемо после ових избора у априлу после дужег времена имати јединствену ситуацију, када више неће бити избора, а стране ће се упустити у дијалог.Да ли мислите да ће се Курти предомислити у вези са одржавањем српских избора на Косову?– Не бих да спекулишем о томе, јер то не би било озбиљно. Али, наравно, ово је једно од питања на дневном реду међународне заједнице.Али да ли ћете то покренути на састанцима са г. Ескобаром, које ћете имати у Приштини?– Било би чудно да се не дотакнемо овог питања. Ми смо ту да помогнемо странкама.Господине Лајчак да ли имате рок за то коначни споразум, да ли ћете рећи „доста је било“?– Имамо одговорност да радимо на нормализацији, јер тренутна ситуација статус кво не може бити задовољавајућа за људе на Косову и у Србији. Имамо оквир, али имамо владе са јасним ставовима о том процесу. Дакле, разговарамо о оквиру који би био прихватљив за обе владе, разговарамо о томе и имаћемо га када се стране договоре. Тако да сам лично против вештачког, јер не треба да постављамо рок када за тако нешто нема потребе. Мој став о року је: "не одлажите и не бежите". Спреман сам 24 сата дневно, седам дана у недељи. У сталном сам контакту са странама. Радимо за дијалог. Али на крају, то је одлука обе стране, оне морају да се договоре око овог оквира и морају да покрећу овај процес напред, а ми смо ту да их пратимо.Видели смо чврсте ставове Сједињених Америчких Држава у вези са гаранцијом суверенитета Косова, да неће бити "Републике Српске" или да неће бити ЗСО са извршном власти. Али шта можете да гарантујете као ЕУ: европску перспективу, либерализацију, признање од стране непризнате петорке?– Европска унија нуди европску будућност за Косово и грађане Косова. ЕУ је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Косовом, што је први формални уговорни споразум за извештаје. Ово је први формални корак и потребни су даљи кораци. ЕУ је спремна да преузме тај процес, али нико не може гарантовати европску будућност Косова осим Европске уније. Многе земље би желеле да буду део процеса, али нису и то је привилегија. Што се тиче виза, то није део нашег дијалога. Али, емотивно, поделио сам са грађанима Косова. Кажем вама и државама чланицама да је Косово одавно требало да добије визе и да је идеално време да државе чланице то учине. Да би европски сан постао стварност, мора доћи до нормализације односа између Косова и Србије. И због тога смо у потпуности посвећени томе да вас што више приближимо европској будућности.На вашем твитеру смо видели да много путујете. Да ли сте имали прилику да са Кином и Русијом разговарате о послу којим се бавите и какав је њихов став о овој врсти преговора које води ЕУ?– Ово је питање, дијалог Косово-Србија, називам једним од најстратешких питања у региону, јер, наравно, превазилази билатералне односе и утиче на све у региону. Стога се са великим интересовањем прати у свету. Наравно, имамо САД, са којима веома блиско сарађујемо, имамо УК, која је такође заинтересована. Наравно, моји први партнери су државе чланице са којима редовно комуницирам. Али постоје и треће земље које су заинтересоване да чују о процесу. Када сам посетио Њујорк, састао сам се са сталним представницима Кине и Русије, са свим чланицама Савета безбедности, јер они имају свој став. Дипломате у Бриселу из многих земаља састају се са мојим тимом и заинтересоване су за напредак у овом процесу. Овај процес са великим интересовањем прате многе земље у свету.
https://sputnikportal.rs/20220130/selakovic-nece-biti-dijaloga-dok-je-kurti-u-pristini-1133793725.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/17/1131832021_172:0:2901:2047_1920x0_80_0_0_0dc8ccc7d77a1cf9472c8d817c3e9d66.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, политика, србија – политика, регион, косово и метохија (ким)
србија, политика, србија – политика, регион, косово и метохија (ким)
Лајчак је у интервјуу за Газету експрес рекао да тзв.Косово и Србија треба да испуне све до сада договорено у Бриселу. Додао је и да Србија има право да поднесе своје предлоге за ЗСО, али да Косово неће бити приморано да потпише било шта што мисли да је штетно. Он је предочио и како ЕУ види оснивање ЗСО,
преноси Косово онлајн.
„Нећемо другу Републику Српску. Ниједна здрава особа, поготово с обзиром на тренутну ситуацију у Босни и Херцеговини, не би предложила тако нешто“, рекао је Лајчак, али није прецизирао каква би овлашћења ЗСО требало да има.
Лајчак је казао и да не постоји рок за коначни договор, али и додао да се, ако постоји воља, он може постићи у року од неколико месеци.
Шта се десило на састанку о регистарским таблицама, које информације имате?
– Ово је био четврти састанак радних група, како смо се договорили у септембру. Тако се обе делегације састају на месечном нивоу. Ми председавамо овим састанцима и након овог четвртог састанка је направљен напредак. Као што сам рекао, постоје конкретни разговори о опцијама и даљем путу. Још има времена.
Да ли ЕУ форсира било какав споразум о регистарским таблицама?
– Не прејудицирамо договор, али покушавамо да олакшамо разговоре између две стране, наравно, доносећи примере из европске праксе, јер треба дати примере засноване на европској пракси. Имамо и стручњаке из Европске комисије који се баве овим питањем.
Очекујете ли нешто другачије од договора који тренутно имамо? Као што је познато, симболи у табелама сада треба да буду покривени.
– Не желим да спекулишем. То је радна група. Радна група има задатак да изађе са препорукама, па да доноси одлуке. Они дају препоруке за политичко руководство и то би требало да ураде до краја априла и до тада ћемо имати још састанака и верујем да ћемо напредовати до тада и верујем да ћемо моћи нешто да произведемо. 26. април је крајњи рок да се дају предлози за политичко руководство. Трајање ове радне групе је шест месеци.
Шта сматрате својим највећим успехом, будући да посредујете у овим разговорима?
– Не гледам на процес у смислу својих достигнућа. Од свог именовања, уложио сам много напора. Наставили смо дијалог после две године стагнације. Тренутно се припремамо за следеће кораке, за још један самит. Знамо да се на крају не ради о напорима, већ о резултатима. До тада, хајде да причамо о достигнућима док не завршимо цео пут и до потпуне нормализације извештаја.
Тренутно, на политичком нивоу, можемо рећи да је политички дијалог блокиран, зар не?
– Не, није тачно. Гледајте, имали смо мање динамичан процес прошле године, 2020. године, због политичких дешавања на Косову, превремених избора и формирања владе. Затим смо имали два састанка између господина Куртија и г. Вучића, у јуну и јулу. Ово је била прва прилика да се упознају и отворено разговарају о стварима, а веома је важно да познајете свог партнера. Наш став у Бриселу је да за трећи састанак треба припремити нешто конкретно, конкретне резултате, да бисмо могли да обавестимо грађане Косова и Србије о резултатима и тренутно радимо на припреми ове агенде. Дакле, не одржавамо састанке само да бисмо рекли. Састајем се одвојено са својим партнерима на Косову иу Србији да припремим дневни ред за овај дијалог. Дијалог није стао, али је добио другу форму.
На основу онога што сте видели и чули на ова два састанка, да ли мислите да је г. Курти и г. Вучић су двојица лидера који могу да постигну коначан договор?
– Да, да, јер имамо јединствену ситуацију, где имамо два јака лидера, са јаким мандатом, тако да имају моћ и подршку народа да то ураде. Они знају да је то и очекивање међународне заједнице. Али, пре свега, мислим да су људи дужни да нормализују односе, јер ситуација тренутно није добра. Дакле, они могу и имају шта је потребно да донесу те одлуке. Не кажем да је лако, јер је изузетно осетљиво, али имамо лидере са јаким мандатима и они то могу.
Господине Лајчак, после искуства у овим разговорима, да ли мислите да је ЕУ изабрала прави формат за ове разговоре. Мислите ли да би било добро нешто променити: на пример, организовати конференцију на којој присуствују и други лидери ЕУ?
– Мислим да је садашњи формат исправан, јер се конференције организују или одржавају када су велике кризе или када постоји опасност од великих оружаних сукоба. Срећом, нисмо у тој фази. Имамо процес који помаже ЕУ и који је врло логичан, јер Косово и Србија имају за циљ чланство у ЕУ и то може само Европска унија. И друго, желимо да будемо сигурни да сви споразуми приближавају Косово и Србију Европској унији. То су споразуми засновани на правилима и стандардима ЕУ. Дакле, ЕУ формат је логичан. Истовремено, користим сваку прилику да се сретнем са партнерима на међународним маргинама и да се састанем са трећим странама, или редовно путујем у Приштину и Београд да погурам процес напред, да се припремим. Такође користим технологију за разговор. Али имао сам и састанак са г. Бисљимијем у Бечу, на неколико сати. Било је важно да се сретнемо лично, да разговарамо о томе како се припремити за следећи састанак на високом нивоу. Наш формат је врло јасан. Води га ЕУ и подржавају САД и други партнери и истовремено је флексибилан.
Али на овај начин траје много година. Прошло је 10 или 11 година од почетка процеса.
– Да, али, у почетку је процес водио високи представник, а то су људи који имају много проблема. Сада је одлучено да се именује особа која ће се бавити дијалогом 24 сата дневно, седам дана у недељи. То ја радим. То је нови детаљ динамике. То је стални број за позив из Приштине и Београда, то је мој број. Ја сам увек ту. Али, наравно, морамо узети у обзир и политичка дешавања, нпр. имали смо ванредне изборе на Косову, ускоро ће бити избора и у Београду. Али ми ово не користимо као изговор за одлагање процеса. Спремни смо за напредак, чим стране буду могле. Као што сам рекао, имамо нову реалност, са новом владом на Косову, која је дошла са чврстим ставовима у дијалогу, који се разликују од претходних влада. А ми трошимо много времена на дискусију више о процесу, а не о питањима и то је другачије у поређењу са претходним владама. Али нико не доводи у питање важност дијалога и значај нормализације и стране се ангажују.
Да ли мислите да је сада за господина Куртија дијалог приоритет, јер је рекао да дијалог није један од његових високих приоритета?
– Никада нисам улазио у ову игру приоритета, да ли је приоритет број два или три. И сам сам десет година део Владе и не бирате приоритете, морате да се бавите са више питања. Нормализација односа са Србијом једно је од важних питања сваке косовске владе. Курти то зна. Курти је посвећен дијалогу. Био је два пута у Бриселу и рекао ми је да је спреман да поново дође. Разумемо и желимо да будемо сигурни да је следећи састанак припремљен и радимо на томе.
Да ли су на путу дијалога формати из Рамбујеа или Беча за разматрање?
– Срећом, времена су се променила од Беча. Не постоје егзистенцијални ризици за ову врсту конференције. Разговарамо о основним питањима, која се не могу решити за неколико дана или две-три недеље. Истовремено, сигуран сам да процес можда неће трајати још десет година. Понављам ово. Ако постоји политичка воља и посвећеност обе стране, то би могло бити питање месеци, не месеца, већ неколико месеци. Не можете преузети вођство у иностранству на тако дуг период. Редовно се састајемо и контактирамо. Састанци у Бриселу имају смисла, јер тамо имате сву подршку и сву стручност. Такође нам помаже да имамо контакте са међународним партнерима, са цивилним друштвом. Не успоравамо процес. На странама, Косову и Србији, је да одлуче. ЕУ је наравно и апсолутно, спремна да се креће тако брзо. Водимо рачуна да се процес не омета или успорава.
Дакле, предвиђате да за неколико месеци можемо да имамо договор?
– Не кажем то. Кажем да то не би требало да траје годинама. За ово мора да постоји посвећеност са обе стране, јер на крају крајева, на Косову и Србији је да имају политичку вољу, храброст да имају резултат, да пронађу одговоре на сва ова питања. Нико не би желео да заувек води овај процес, јер се то зове нормализација, јер то значи да садашња ситуација није нормална и за то треба енергија, време, људи су уморни. Мислим да нико није срећан и сматрам да је проналажење решења у интересу свих, а посебно грађана.
Вашингтон и Брисел потврдили посету Приштини и Београду. Са вама ће бити г. Ескобар. Можете ли нам конкретно рећи који је дневни ред? Да ли се припремају за самит или се залажу за конкретан договор?
– Веома блиско сарађујемо са администрацијом Џоа Бајдена. У редовном смо и блиском контакту са Габријелом Ескобаром. Ово ће бити прва прилика да заједно отпутујемо у Приштину и Београд. Могу рећи да су три циља овог сусрета. Прво, да се покаже порука јединства, да се покаже да дијалог посредује ЕУ, а подржавају САД. Друго, да слушамо партнере и разговарамо са њима како да напредујемо у процесу и, треће, да разговарамо о неким актуелним питањима.
– Сигуран сам да разумете да у овом тренутку не могу да улазим у детаље. Обавестиће вас на крају, након посете. Наравно, о овим питањима прво морам да разговарам са својим партнерима и сарадницима.
Хоће ли се разговарати о питањима везаним за Удружење, јер се у медијима пише да ћете доносити опције за имплементацију ЗСО?
– Да разјасним. Наш став је врло јасан – да очекујемо да Косово и Србија испуне све претходне споразуме. Дуга је листа за Србију и ми смо та питања, која треба да се спроведу, поставили партнерима у Србији. Ко каже да смо урадили све, а друга страна ништа, једноставно зна чињенице. То је једна ствар. Дакле, ЗСО није једино питање, оно је једно од њих.
Али истовремено, прво кажемо, не желимо другу „Републику Српску“. Нико разуман, поготово с обзиром на тренутну ситуацију у Босни и Херцеговини, не би предложио тако нешто.
И без извршних овлашћења, зар не?
– Мислим да би вероватно било добро променити наратив. Уместо да кажемо шта не желимо, боље би било да се запитамо шта би хтели, јер то је ваш процес и Косово има 50 одсто удела. Нико вам неће дати писмо и рећи да га "потпишете". Ви сте равноправна страна у процесу и имате апсолутно право да у процесу износите своје предлоге. И, уместо да кажемо да ово не желимо или не желимо, боље би било да кажемо "ово је оно што ми предлажемо", "тако желимо да се то уради".
Да ли ће Србија имати право да даје предлоге за ЗСО?
– Наравно, јер сте равноправне странке и расправљате. А ми смо ту да вам помогнемо са идејама које су засноване на европском стандарду и европском моделу. Али ни у једном тренутку, ни у прошлости ни у будућности, нећете бити приморани да потпишете нешто што мислите да је штетно за вашу земљу. Ви сте у процесу. Имате право да предложите и одбијете. На крају, шта год да се договорите требало би да буде компромис.
Да ли је ЗСО једно од питања око којих Косово и Србија имају највеће несугласице?
– Имамо списак ствари које Косово мора да спроведе и листу коју Србија мора да примени. ЗСО је једно од питања о којем се највише расправља. Као што сам рекао, споразуми који су постигнути у прошлости се морају применити ако желимо да овај процес буде озбиљан. Али то не значи да ће неко Косову наметнути нешто што Косово не жели. Хајде да будемо врло јасни у вези тога.
Шта можете да нам кажете о питању електричне енергије на северу и питању несталих особа које је секретар Блинкен поменуо у свом писму. Да ли је то у складу са агендом ЕУ?
– Писмо секретара Блинкена је још једна чињеница колико су САД и Европска унија блиске у сарадњи. Он је покренуо низ питања која су разматрана у дијалогу и у складу са дијалогом. Да, питање електричне енергије на северу је једно од њих, а такође и питање несталих особа. Он такође каже да се морају задржати раније обавезе и избегавати акције или реторика која би могла да повећа тензије, а да кажем да се то односи и на Косово и на Србију. И да, расправљамо о питању струје, редовно, на сваком састанку са г. Бисљимијем, господином Куртијем и такође са партнерима у Београду. Разговарамо и о питању несталих лица и то ће наравно бити на дневном реду следећег састанка, логично, јер о овом питању треба да разговарамо.
Што се тиче енергетике, верујете ли да ће ускоро бити постигнут договор?
– Да, заиста верујем. Договор треба брзо да се нађе и ми смо у томе напредовали. Не желим да звучим претерано оптимистично, али заиста верујем да можемо да се договоримо о томе и да сви разумеју озбиљност овог питања.
Шта је са несталим лицима?
– Питање несталих је приоритет за обе стране, то је веома осетљиво хуманитарно питање и наравно породице несталих заслужују да знају шта се десило њиховим најмилијима. Дакле, да нико не доводи у питање ово питање. И разговарамо о најбољим начинима за решавање овог питања и како да убрзамо посао који је до сада урађен.
Рекли сте да блиско сарађујете са САД, али то радите са две различите позиције. САД кажу да би коначни споразум требало да се фокусира на међусобно признавање, док ЕУ цитира свеобухватни споразум за нормализацију односа, не помињући признање. Видите ли ово као препреку?
– Не, ја то не видим као препреку, јер смо у потпуности у складу са САД о томе шта желимо да постигнемо овим процесом, а то је одрживо дугорочно решење. Желимо да Косово и Србија оставе прошлост иза себе и гледају у будућност и за то смо у истој позицији. На крају крајева, није реч о ЕУ и САД, већ о руководству Косова и Србије који треба да седну и да се договоре. Нико споља не може ово да уради уместо вас и ово је за вашу будућност.
Али САД инсистирају на признању, понављајући да би то требало да доведе до признања. ЕУ ово не помиње.
ЕУ каже „нормализација односа“. Не желим да то видим као контрадикцију. Формула ЕУ је шира, свеобухватнија је и истичем да ми не диктирамо решење. Ви сте ти који одлучују о решењу, обе стране. Не кажемо шта треба или шта не треба да се ради. Ви савладавате процес.
Да ли мислите исто што и г. Борељ, који каже да је Курти тај који се нерадо враћа за сто за дијалог?
– Желео бих да ставим речи г. Бореља у шири контекст, како ја то разумем. Можда мисли на то да са садашњом владом Косова више разговарамо о самом процесу, а не само о питањима, док се са претходним владама дијалог увек наставио онако како је замишљен 2011. Курти има своје идеје како треба да се осмисли овај процес и ми о томе разговарамо, лоши смо у сталној комуникацији. Можда се чини да има мање процеса јер су мање очигледне ствари, али ми смо редовно ангажовани и радимо на томе како да дефинишемо процес и како треба да се ради на коначном споразуму о нормализацији. Ово се разликује од претходних влада и верујем да ће г. Борељ је можда поменуо ово, само да појасни.
Када се очекује да ће г. Курти и г. Вучић да путују у Брисел?
– Обојица су изразили спремност да дођу, кад год буду позвани. Рекли смо да ћемо их позвати када будемо имали суштину и радимо на томе. Радимо на разним документима о којима се може разговарати или финализирати током тог састанка. Ова посета ће ми бити веома важна да чујем г. Курти, з. Бислими и г. Вучићу какав напредак је направљен и о којим питањима треба разговарати. Мислим да ћемо за недељу дана бити јасније када ћемо моћи да имамо следећи састанак, јер састанак за састанак је веома низак ниво амбиција. То је оно око чега смо се договорили и желимо да следећи састанак произведе конкретну супстанцу и на томе радимо.
Када сте рекли „конкретна супстанца“, да ли ће нешто потписати на овом трећем састанку Куртија и Вучића?
– Могуће је, али није услов. Али, наравно, о нечему морају да се договоре. Можемо имати различите начине договарања, потписивања, изјашњавања, али то мора бити нешто око чега се они слажу.
Колико очекујете да ће избори у Србији утицати на овај процес?
– Видите, политички календар је реалност. Морамо то поштовати. Последње недеље пред изборе приоритет су избори и неколико недеља после избора када се формира нова влада. Ово је политичка реалност. Нема разлога да се ништа не ради. Наравно, вође тимова могу наставити да раде на заказивању следећег самита. Да ли ће то бити пред изборе или после избора, припада г. Куртију и г. Вучићу. Чињеница је да ћемо после ових избора у априлу после дужег времена имати јединствену ситуацију, када више неће бити избора, а стране ће се упустити у дијалог.
Да ли мислите да ће се Курти предомислити у вези са одржавањем српских избора на Косову?
– Не бих да спекулишем о томе, јер то не би било озбиљно. Али, наравно, ово је једно од питања на дневном реду међународне заједнице.
Али да ли ћете то покренути на састанцима са г. Ескобаром, које ћете имати у Приштини?
– Било би чудно да се не дотакнемо овог питања. Ми смо ту да помогнемо странкама.
Господине Лајчак да ли имате рок за то коначни споразум, да ли ћете рећи „доста је било“?
– Имамо одговорност да радимо на нормализацији, јер тренутна ситуација статус кво не може бити задовољавајућа за људе на Косову и у Србији. Имамо оквир, али имамо владе са јасним ставовима о том процесу. Дакле, разговарамо о оквиру који би био прихватљив за обе владе, разговарамо о томе и имаћемо га када се стране договоре. Тако да сам лично против вештачког, јер не треба да постављамо рок када за тако нешто нема потребе. Мој став о року је: "не одлажите и не бежите". Спреман сам 24 сата дневно, седам дана у недељи. У сталном сам контакту са странама. Радимо за дијалог. Али на крају, то је одлука обе стране, оне морају да се договоре око овог оквира и морају да покрећу овај процес напред, а ми смо ту да их пратимо.
Видели смо чврсте ставове Сједињених Америчких Држава у вези са гаранцијом суверенитета Косова, да неће бити "Републике Српске" или да неће бити ЗСО са извршном власти. Али шта можете да гарантујете као ЕУ: европску перспективу, либерализацију, признање од стране непризнате петорке?
– Европска унија нуди европску будућност за Косово и грађане Косова. ЕУ је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Косовом, што је први формални уговорни споразум за извештаје. Ово је први формални корак и потребни су даљи кораци. ЕУ је спремна да преузме тај процес, али нико не може гарантовати европску будућност Косова осим Европске уније. Многе земље би желеле да буду део процеса, али нису и то је привилегија. Што се тиче виза, то није део нашег дијалога. Али, емотивно, поделио сам са грађанима Косова. Кажем вама и државама чланицама да је Косово одавно требало да добије визе и да је идеално време да државе чланице то учине. Да би европски сан постао стварност, мора доћи до нормализације односа између Косова и Србије. И због тога смо у потпуности посвећени томе да вас што више приближимо европској будућности.
На вашем твитеру смо видели да много путујете. Да ли сте имали прилику да са Кином и Русијом разговарате о послу којим се бавите и какав је њихов став о овој врсти преговора које води ЕУ?
– Ово је питање, дијалог Косово-Србија, називам једним од најстратешких питања у региону, јер, наравно, превазилази билатералне односе и утиче на све у региону. Стога се са великим интересовањем прати у свету. Наравно, имамо САД, са којима веома блиско сарађујемо, имамо УК, која је такође заинтересована. Наравно, моји први партнери су државе чланице са којима редовно комуницирам. Али постоје и треће земље које су заинтересоване да чују о процесу. Када сам посетио Њујорк, састао сам се са сталним представницима Кине и Русије, са свим чланицама Савета безбедности, јер они имају свој став. Дипломате у Бриселу из многих земаља састају се са мојим тимом и заинтересоване су за напредак у овом процесу. Овај процес са великим интересовањем прате многе земље у свету.