https://sputnikportal.rs/20220130/mi-evropi-organsku-soju-oni-nama-gmo-meso-1133764410.html
Ми Европи органску соју, они нама ГМО месо
Ми Европи органску соју, они нама ГМО месо
Sputnik Србија
Иако и даље заостајемо за окружењем, напредујемо и по површинама и по субвенцијама за производњу органске хране, која је, међутим, с обзиром на цену, углавном... 30.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-30T11:18+0100
2022-01-30T11:18+0100
2022-08-26T13:10+0200
економија
економија
органска
србија – економија
пољопривреда
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111095/66/1110956636_0:15:1273:731_1920x0_80_0_0_193c728f6a8c2f42522ed34038a5d5ee.jpg
Под органском производњом у Србији је тренутно око 24 000 хектара, што је значајно више у односу на пре пет година када је то било на око 15.000 хектара. И даље, међутим, и по неколико пута заостајемо за окружењем, Словенијом, Хрватском, Мађарском, Румунијом.У Србији доминирају Војводина и источна Србија са 40 одсто укупних површина под органском производњом, док на Шумадију и западну Србију отпада 20 процена, каже за Спутњик професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, др Бранислав Влаховић.Он је са економситом Дубравком Ужар аутор недавно објављене монографије „Тржиште органских пољопривредно-прехрамбених производа“. Апсолутно, каже он, имамо ресурсе и добру перспективу извоза органских пољопривредних и прехрамбених производа.Органско само за богатог страног купцаИ по оцени министра пољопривреде Бранислава Недимовића, органска производња је простор развоја за Србију. Зато је Министарство недавно упростило процедуре за конверзију из конвенционалне у органску производњу. Како је изјавио ових дана, за две године извоз органске хране из Србије повећан 93 посто и сада извозимо у вредности од 65 милиона евра. После Немачке која је највеће извозно тржиште где пласирамо 31 посто робе, следи, како је прецизирао, САД где оде 13,1 посто органских производа.Влаховић напомиње да, за разлику од органске сточарске производње која се још у Србији није запатила, у органској биљној производњи где су подстицаји 40 одсто већи него за комерцијалну биљну производњу, доминирају површине под воћем и поврећем под којим је трећина површина. Следе житарице, индустријско и крмно биље.Расту површине под воћем, траже нашу сојуНаш саговорник истиче и да површине под воћем стално расту.„Сада је то негде 6.000 хектара док је 2015. било испод 3000. У структури доминира малина са близу 2000 хектара, што је добро са становишта потенцијалног извоз. Око хиљаду хектара је под јабуком и шљивом и негде око 500 хектара је под купином“, прецизира наш саговорник.Када су у питању житарице углавном је реч о површинама које се не мењају и то је око 5000 хектара, а најзаступљенија је пшеница на око 2000 хектара.Он истиче да се органска соја гаји на 400 хектара и јако се добро пласира на иностраном тржишту где за њом постоји тражња.Истиче и да су површине под органским поврћем од само 200 хектара симболичне у односу на конвенционалну производњу на 250.000 до 290.000 хектара.Друга страна медаљеАли медаља, како то последично бива, има и другу страну.Вредност тржишта органске хране у Србији је 2020. године била 45 милиона евра, од чега је 37 милиона евра био извоз, што значи да извоз апсолутно доминира, каже Влаховић. При том напомиње да смо увезли органске хране за девет милиона евра.С једне стране, како каже, можемо да констатујемо да је добро што се органска храна извози, а са друге стране се поставља питање оправданости подстицаја који су у последње време знатно повећани. Прошле године су износили 315 милиона динара, док је 2017. то било испод 100 милиона.Словеначки примерПо његовој оцени, ако произвођачи већ добијају субвенције, онда би органска храна требало углавном да остаје у Србији. Овако извозимо органску храну, а увозимо конвенционално произведену и питање је, каже, каквог је квалитета. Од нас ће у свету, дакле, све више тражити органску соју, а нама извозити месо од животиња храњених генетски модификованом сојом.Професор Пољопривредног факултета указује на пример Словеније где је вредност органске произвидње са 50.000 хектара између 100 и 120 милиона евра, али је извоз миноран, свега пар милиона евра. Практично, готово сва органска храна се потроши на домаћем тржишту јер је политика земље да највећи део органске хране конзумира домаћи купац.Ми, каже Влаховић, субвенционишемо органску производњу практично за богатог немачког, америчког, француског купца.„Низак животни стандард великог броја потрошача код нас значајно ограничава даље повећање потрошње, јер знамо да су органски произвиди скупљи у односу на конвенционалне. Са ниским примањима наравно да ће се определити за конвенционалну храну која има значајно нижу цену“, каже стручњак за органску произвиодњу.Како органско до српског купцаОрганско млеко је 140 динара по литру, а конвенционално 80-90 динара и потрошачи регују у складу са висином свог дохотка, истиче он, напомињући да је органска храна, зависно од артикла, у просеку скупља 30 до 40 одсто.На питање може ли се производња учинити јефтинијом, па и цена пријемчивијом за домаћег купц, наш саговорник сматра да би то било могуће. Треба прво сагледати структуру потрошње на домаћем и међународном тржишту.„Ту може да се сагледа део производње који заврши на домаћем тржишту и да она буде са већим субвенцијама него она која заврши на иностраном тржишту. То није баш тако лако технички урадити, али уз једну суптилнију аграрну политику то се може учинити да храна која заврши на домаћем тржишту буде субвенционисана и да самим тим буде нижа њена цена и она прихватљивија за домаћег потрошача“, сматра Влаховић.Где је проблемВероватно би и производња на већим површинама значила и јефтинију робу, отуда и питање зашто смо и даље мали произвођачи у односу на окружење, ако већ постоје подстицаји и обезбеђен пласман на иностраном тржишту.Уз то, проблем је и недостатак адекватног семенског материјала, који се у великој мери увози, али и сам процес преласка на органску производњу.Треба сачекати да прође три године од узгајања производа по принципима органске произвиодње. Тек потом се добија органски сертификат, па многи за то немају стрпљења и желе што пре да дођу до средстава, објашњава сгаоворник Спутњика.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
раст површина и извоза органских производа, најмање органске хране остаје домаћем купцу, субвенционисана производња највише заврши на тржишту немачке и сад, ми европи органску соју они нама гмо месо, словенија готово сву органску храну пласира на домаћем тржишту,
раст површина и извоза органских производа, најмање органске хране остаје домаћем купцу, субвенционисана производња највише заврши на тржишту немачке и сад, ми европи органску соју они нама гмо месо, словенија готово сву органску храну пласира на домаћем тржишту,
Ми Европи органску соју, они нама ГМО месо
11:18 30.01.2022 (Освежено: 13:10 26.08.2022) Иако и даље заостајемо за окружењем, напредујемо и по површинама и по субвенцијама за производњу органске хране, која је, међутим, с обзиром на цену, углавном доступна иностраном купцу. Ми, дакле, њима субвенционисану органску соју, они нама ГМО месо. Може ли то и другачије?
Под органском производњом у Србији је тренутно око 24 000 хектара, што је значајно више у односу на пре пет година када је то било на око 15.000 хектара. И даље, међутим, и по неколико пута заостајемо за окружењем, Словенијом, Хрватском, Мађарском, Румунијом.
У Србији доминирају Војводина и источна Србија са 40 одсто укупних површина под органском производњом, док на Шумадију и западну Србију отпада 20 процена, каже за Спутњик професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, др Бранислав Влаховић.
Он је са економситом Дубравком Ужар аутор недавно објављене монографије „Тржиште органских пољопривредно-прехрамбених производа“. Апсолутно, каже он, имамо ресурсе и добру перспективу извоза органских пољопривредних и прехрамбених производа.
Органско само за богатог страног купца
И по оцени министра пољопривреде Бранислава Недимовића, органска производња је простор развоја за Србију. Зато је Министарство недавно упростило процедуре за конверзију из конвенционалне у органску производњу. Како је изјавио ових дана, за две године извоз органске хране из Србије повећан 93 посто и сада извозимо у вредности од 65 милиона евра. После Немачке која је највеће извозно тржиште где пласирамо 31 посто робе, следи, како је прецизирао, САД где оде 13,1 посто органских производа.
Влаховић напомиње да, за разлику од органске сточарске производње која се још у Србији није запатила, у органској биљној производњи где су подстицаји 40 одсто већи него за комерцијалну биљну производњу, доминирају површине под воћем и поврећем под којим је трећина површина. Следе житарице, индустријско и крмно биље.
Расту површине под воћем, траже нашу соју
Наш саговорник истиче и да површине под воћем стално расту.
„Сада је то негде 6.000 хектара док је 2015. било испод 3000. У структури доминира малина са близу 2000 хектара, што је добро са становишта потенцијалног извоз. Око хиљаду хектара је под јабуком и шљивом и негде око 500 хектара је под купином“, прецизира наш саговорник.
Када су у питању житарице углавном је реч о површинама које се не мењају и то је око 5000 хектара, а најзаступљенија је пшеница на око 2000 хектара.
Он истиче да се органска соја гаји на 400 хектара и јако се добро пласира на иностраном тржишту где за њом постоји тражња.
Истиче и да су
површине под органским поврћем од само 200 хектара симболичне у односу на конвенционалну производњу на 250.000 до 290.000 хектара.
Али медаља, како то последично бива, има и другу страну.
Вредност тржишта органске хране у Србији је 2020. године била 45 милиона евра, од чега је 37 милиона евра био извоз, што значи да извоз апсолутно доминира, каже Влаховић. При том напомиње да смо увезли органске хране за девет милиона евра.
„За домаћу потрошњу остала је дакле органска храна вредна 17 милиона евра. Ако то поделимо са бројем становника у Србији, можемо констатовати да је потрошња по становнику доста ниска, негде 2,4 евра годишње по становнику. Ако поредимо са Европом тамо је око 50 евра, а у ЕУ је негде близу 70 евра“, истиче наш саговорник.
С једне стране, како каже, можемо да констатујемо да је добро што се органска храна извози, а са друге стране се поставља питање оправданости подстицаја који су у последње време знатно повећани. Прошле године су износили 315 милиона динара, док је 2017. то било испод 100 милиона.
По његовој оцени, ако произвођачи већ добијају субвенције, онда би органска храна требало углавном да остаје у Србији. Овако извозимо органску храну, а увозимо конвенционално произведену и питање је, каже, каквог је квалитета. Од нас ће у свету, дакле, све више тражити органску соју, а нама извозити месо од животиња храњених
генетски модификованом сојом.
Професор Пољопривредног факултета указује на
пример Словеније где је вредност органске произвидње са 50.000 хектара између 100 и 120 милиона евра, али је
извоз миноран, свега пар милиона евра. Практично, готово сва органска храна се потроши на домаћем тржишту јер је политика земље да највећи део органске хране конзумира домаћи купац.
Ми, каже Влаховић, субвенционишемо органску производњу практично за богатог немачког, америчког, француског купца.
„Низак животни стандард великог броја потрошача код нас значајно ограничава даље повећање потрошње, јер знамо да су органски произвиди скупљи у односу на конвенционалне. Са ниским примањима наравно да ће се определити за конвенционалну храну која има значајно нижу цену“, каже стручњак за органску произвиодњу.
Како органско до српског купца
Органско млеко је 140 динара по литру, а конвенционално 80-90 динара и потрошачи регују у складу са висином свог дохотка, истиче он, напомињући да је органска храна, зависно од артикла, у просеку скупља 30 до 40 одсто.
На питање може ли се производња учинити јефтинијом, па и цена пријемчивијом за домаћег купц, наш саговорник сматра да би то било могуће. Треба прво сагледати структуру потрошње на домаћем и међународном тржишту.
„Ту може да се сагледа део производње који заврши на домаћем тржишту и да она буде са већим субвенцијама него она која заврши на иностраном тржишту. То није баш тако лако технички урадити, али уз једну суптилнију аграрну политику то се може учинити да храна која заврши на домаћем тржишту буде субвенционисана и да самим тим буде нижа њена цена и она прихватљивија за домаћег потрошача“, сматра Влаховић.
Вероватно би и производња на већим површинама значила и јефтинију робу, отуда и питање зашто смо и даље мали произвођачи у односу на окружење, ако већ постоје подстицаји и обезбеђен пласман на иностраном тржишту.
„Један од разлога је проблем са мањком радне снаге што је генерално проблем у пољопривреди. Друго, то је још увек незнање. Они који се определе за органску производњу морају да имају одређени ниво знања, а ту је највећи проблем заштита од болести и штеточина. Ако не знају како да заштите имаће мали принос и та производња за њих неће бити исплатива“, истиче професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Уз то, проблем је и недостатак адекватног семенског материјала, који се у великој мери увози, али и сам процес преласка на органску производњу.
Треба сачекати да прође три године од узгајања производа по принципима органске произвиодње. Тек потом се добија органски сертификат, па многи за то немају стрпљења и желе што пре да дођу до средстава, објашњава сгаоворник Спутњика.
