https://sputnikportal.rs/20220130/u-rusiji-se-tako-nije-gradilo-misterija-izgradnje-hrama-vasilija-blazenog-1133627835.html
У Русији се тако није градило: Мистерија изградње храма Василија Блаженог
У Русији се тако није градило: Мистерија изградње храма Василија Блаженог
Sputnik Србија
Познати московски храм Покрова Богородице на рову, у народу познатији као храм Василија Блаженог, препун је тајни. Научници још увек нису открили ко га је... 30.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-30T20:30+0100
2022-01-30T20:30+0100
2022-01-30T20:30+0100
русија
русија
цркве
религија
храм василија блаженог
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112030/61/1120306126_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_5ec5c1bed71b45a0320435c87adab536.jpg
Московско предањеПознато је да је Иван Грозни у част освајања Казања и Астрахања саградио храм на Црвеном тргу у Москви.Научници су почетком 1960-их година испод централне куполе храма пронашли текст: „Заповест цара и великог кнеза целе Русије Ивана Васиљевича и благословом Макарија митрополита целе Русије, нека је света ова црква Пресвете Богородице у лето 7069. месеца јуна 29. у знак сећања на свеце и свете апостоле Петра и Павла у част и славу Светога Тројства“.Датум који се наводи у тексту одговара 29. јуну 1561. године, тако су научници установили датум оснивања познатог храма.Према најраспрострањенијој верзији била су двојица градитеља чија су имена постала позната тек 1895. године, звали су се Постњик и Барма.Према легенди, увидевши њихово дело цар је наредио да их ослепе како никада више не би могли да саграде тако леп храм. Међутим, неки научни су веома скептични према том предању.Градитељи храмаИме Постњик се појављује и у хроникама које су повезане са изградњом других грађевина. Почетком 1560-их година је руководио изградњу храма Успенског манастира у Свијажску.У књигама из Казања се говори о неком Постњик Јакову који је по налогу цара неколико година градио локални Кремљ. Позната руска историчарка уметности је тврдила да је Постњик Јаковљев један од аутора храма Василија Блаженог у Москви.Њене западне колеге су имале другу теорију: Постњик је био присутан када су 1552. године преузели Казањ и видео је како је војска Ивана Грозног разрушила познату џамију са осам минарета - Колшариф. Вративши се у Москву, одлучио је да по узору на њу сагради храм Покрова Богородице на рову.Осам купола храма подсећају на осам минарета, а девета се уздиже изнад њега као симбол победе. Према овој верзији Постњик је истовремено радио и у Москви и у Казању.Према неким изворима Постњик и Барма су један исти човек.Шарене куполеТешко је одредити архитекту храма и због тога што је храм неколико пута био рестауриран.Током 1588. године храм је добио десету куполу и добио други, незваничан назив, у част московског свеца Василија Блаженог.Изглед храма је значајно промењен у другој половини XVII века, јер је ансамбл употпунио звоник.Према речима Сарачеве, храм се мењао после пожара који су у том периоду били чести у Москви. Велики пожар је био 1737. године, када је веома изгорела унутрашњост цркве.Италијански траговиПостоји још једна верзија приче да су архитекте били Италијани који су почели да граде храм у стилу шатора.Према његовом мишљењу, сличан образац се може пронаћи на цртежима Леонарда да Винчија и других италијанских архитектора из периода ренесансе. Они сматрају да идеалан храм мора да има у центру један велики цилиндар од кога се пружају мањи цилиндри. То је случај и у храму Василија Блаженог, у центру је велики Покровски стуб, у правцу страна света се налазе четири мања, а у угловима између њих још мањи стубови.Поред тога, руски градитељи су највише волели дрво или бео камен, а овде је заступљена цигла са којом су у то време радили једино Италијани.Историјске архиве сведоче о томе да су изасланици Ивана Грозног унајмљивали архитекте из Европе. Њих је толико било у Италији у XVI веку да је понуда знатно премашила потражњу. Постоји велика вероватноћа да су управо Италијани заслужни за предиван изглед најпознатијег руског храма.
https://sputnikportal.rs/20211226/moja-rusija-hram-hrista-spasitelja-u-moskvi-1132744719.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, цркве, религија, храм василија блаженог
русија, цркве, религија, храм василија блаженог
У Русији се тако није градило: Мистерија изградње храма Василија Блаженог
Познати московски храм Покрова Богородице на рову, у народу познатији као храм Василија Блаженог, препун је тајни. Научници још увек нису открили ко га је тачно саградио, Руси или Италијани.
Познато је да је Иван Грозни у част освајања Казања и Астрахања саградио храм на Црвеном тргу у Москви.
Научници су почетком 1960-их година испод централне куполе храма пронашли текст: „Заповест цара и великог кнеза целе Русије Ивана Васиљевича и благословом Макарија митрополита целе Русије, нека је света ова црква Пресвете Богородице у лето 7069. месеца јуна 29. у знак сећања на свеце и свете апостоле Петра и Павла у част и славу Светога Тројства“.
Датум који се наводи у тексту одговара 29. јуну 1561. године, тако су научници установили датум оснивања познатог храма.
Према најраспрострањенијој верзији била су двојица градитеља чија су имена постала позната тек 1895. године, звали су се Постњик и Барма.
Према легенди, увидевши њихово дело цар је наредио да их ослепе како никада више не би могли да саграде тако леп храм. Међутим, неки научни су веома скептични према том предању.
Име Постњик се појављује и у хроникама које су повезане са изградњом других грађевина. Почетком 1560-их година је руководио изградњу храма Успенског манастира у Свијажску.
У књигама из Казања се говори о неком Постњик Јакову који је по налогу цара неколико година градио локални Кремљ. Позната руска историчарка уметности је тврдила да је Постњик Јаковљев један од аутора храма Василија Блаженог у Москви.
Њене западне колеге су имале другу теорију: Постњик је био присутан када су 1552. године преузели Казањ и видео је како је војска Ивана Грозног разрушила познату џамију са осам минарета - Колшариф. Вративши се у Москву, одлучио је да по узору на њу сагради храм Покрова Богородице на рову.
Осам купола храма подсећају на осам минарета, а девета се уздиже изнад њега као симбол победе. Према овој верзији Постњик је истовремено радио и у Москви и у Казању.
Према неким изворима Постњик и Барма су један исти човек.
Тешко је одредити архитекту храма и због тога што је храм неколико пута био рестауриран.
„Када бисмо се нашли на Црвеном тргу у XVI веку, не бисмо препознали храм. Био је осликан техником фреске, која је имитирала циглу у црвено-белој боји са шареним плочицама. Звоник је био потпуно другачији“, рекла је шефица музеја „Покровског храма“ Татјана Сарачева.
Током 1588. године храм је добио десету куполу и добио други, незваничан назив, у част московског свеца Василија Блаженог.
Изглед храма је значајно промењен у другој половини XVII века, јер је ансамбл употпунио звоник.
Према речима Сарачеве, храм се мењао после пожара који су у том периоду били чести у Москви. Велики пожар је био 1737. године, када је веома изгорела унутрашњост цркве.
„У време Катарине II је започет велики ремонт. По њеном налогу је издвојено много новца – десет хиљада рубаља. Тада су и куполе храма постале шарене“, појаснила је шефица музеја.
Постоји још једна верзија приче да су архитекте били Италијани који су почели да граде храм у стилу шатора.
„Обично су се руске цркве градиле као коцке из којих се уздише једна или пет купола. На пример, као Дмитријевски или Успенски храм у Владимиру. А форма храма Василија Блаженог је веома необична“, изјавио је историчар грађевинарства Ајрат Багаутдинов.
Према његовом мишљењу, сличан образац се може пронаћи на цртежима Леонарда да Винчија и других италијанских архитектора из периода ренесансе. Они сматрају да идеалан храм мора да има у центру један велики цилиндар од кога се пружају мањи цилиндри. То је случај и у храму Василија Блаженог, у центру је велики Покровски стуб, у правцу страна света се налазе четири мања, а у угловима између њих још мањи стубови.
Поред тога, руски градитељи су највише волели дрво или бео камен, а овде је заступљена цигла са којом су у то време радили једино Италијани.
Историјске архиве сведоче о томе да су изасланици Ивана Грозног унајмљивали архитекте из Европе. Њих је толико било у Италији у XVI веку да је понуда знатно премашила потражњу. Постоји велика вероватноћа да су управо Италијани заслужни за предиван изглед најпознатијег руског храма.
