Лавров писао западним колегама: Ствари тако не функционишу...
22:30 01.02.2022 (Освежено: 22:37 01.02.2022)
© Sputnik / Сергей Гунеев
/ Пратите нас
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров упутио је 28. јануара писмо шефовима дипломатија Сједињених Америчких Држава, Канаде и бројних европских земаља у коме је објаснио принципе недељивости безбедности. Текст писма преносимо у целини.
Свима је добро познато да је Русија озбиљно забринута због раста војно-политичке напетости у непосредној близини њених западних граница. У циљу спречавања даље ескалације, руска страна је 15. децембра 2021. године представила нацрте два међусобно повезана међународно-правна документа – Споразум између Русије и САД о безбедносним гаранцијама и Споразум о мерама осигуравања безбедности Русије и чланица Северноатлантског савеза.
Одговори САД и НАТО-а на наше предлоге који су стигли 26. јануара 2022. године сведоче о значајним разилажењима у тумачењу главног принципа за целокупну архитектуру европске безбедности – принципа једнаке и недељиве безбедности. Сматрамо неопходним да се одмах разјасни ово одлучујуће питање са становишта изгледа за дијалог.
У Повељи о европској безбедности, која је потписана на самиту ОЕБС-а у Истанбулу у новембру 1999. године, формулисана су основа права и обавезе земаља-учесница Организације у погледу недељивости безбедности. Наглашено је право сваке државе-чланице на слободан избор или мењање начина осигуравања своје безбедности, укључујући савезничке споразуме у складу са њиховим развојем, исто као и (право) на неутралност. У истом параграфу Повеље то је директно условљено обавезом сваке државе да не јача своју безбедност на рачун безбедности других. Тамо се наводи да ниједна држава, група држава или организација не могу имати примарну одговорност за одржавање мира и стабилности у региону ОЕБС-а нити сматрати било који његов део сфером свог утицаја.
На самиту ОЕБС-а у Астани у децембру 2010. године лидери наших земаља одобрили су Декларацију којом је потврђен тај целокупан пакет међусобно повезаних обавеза.
Међутим, западне земље и даље извлаче из њега само ставове који су им потребни, односно – право држава на слободан избор савеза ради осигуравања искључиво своје безбедности. Стидљиво се изоставља „у складу са њиховим развојем“, јер је и та одредба била саставни део поимања „недељивости безбедности“, односно обавезног одступања војних савеза од првобитне функције обуздавања и њихове интеграције у европску архитектуру на колективним принципима, а не принципима уске групе. Принцип недељивости безбедности селективно се тумачи да би се оправдао пут у правцу неодговорног ширења НАТО-а.
Карактеристично је да у коментарима о спремности да развијају дијалог о архитектури безбедности у Европи представници Запада пажљиво избегавају помињање Повеље о европској безбедности и Астанске декларације. Позивају се само на старија документа ОЕБС-а, а посебно често на Париску повељу за нову Европу из 1990. године која не садржи обавезу, која је постала „непријатна“, да се не јача безбедност својих држава на рачун других. У западним престоницама такође се труде да не примећују један од кључних докумената ОЕБС-а – Кодекс понашања који се тиче војно-политичких аспеката безбедности из 1994. године, у којем се отворено наводи да ће приликом избора начина осигуравања безбедности, укључујући чланство у савезима, државе „узимати у обзир легитимне безбедносне интересе других држава“.
Ствари не функционишу тако. Смисао споразума о недељивости безбедности је у томе да је безбедност или иста за све или не постоји ни за кога. И као што је предвиђено Истанбулском повељом, свака земља-чланица ОЕБС-а има једнако право на безбедност, а не само чланице НАТО-а које тумаче то право као да се односи искључиво на чланице северноатлантског „ексклузивног“ клуба.
Нећу коментарисати друге ставове и поступке НАТО-а које карактерише тежња тог „одбрамбеног“ блока ка војној надмоћи и употреби силе, заобилазећи прерогативе Савета безбедности УН. Само ћу рећи да су такви поступци у супротности са темељним европским обавезама, укључујући обавезе које су садржане у поменутим документима да се одржавају војни потенцијали „сразмерни легитимним индивидуалним и колективним потребама у области безбедности, узимајући у обзир обавезе према међународном праву, као и легитимне интересе безбедности других држава“.
Говорећи о актуелној ситуацији у Европи, наше колеге из САД, НАТО-а и Европске уније стално позивају на „деескалацију“ и позивају Русију да „одабере пут дипломатије“. Желим да подсетим да смо деценијама ишли тим путем. Најважније етапе – документа са самита у Истанбулу и Астани – директан су резултат управо дипломатије. Чињеница да Запад сада отворено покушава да једнострано ревидира та дипломатска достигнућа лидера свих земаља ОЕБС-а у своју корист изазива дубоку забринутост. Ситуација захтева поштено разјашњење ставова.
Желимо да добијемо јасан договор на питање како наши партнери разумеју своју обавезу да не јачају сопствену безбедност на рачун безбедности других држава на основу посвећености принципу недељивости безбедности? Како конкретно Ваша Влада намерава да поштује ту обавезу у пракси у данашњим условима? Ако одбацујете ту обавезу, молимо да то јасно саопштите.
Без потпуног разјашњења тог кључног питања, које се тиче међусобне повезаности права и обавеза одобрених на највишем нивоу, немогуће је обезбедити баланс интереса који је садржан у документима са самита у Истанбулу и Астани. Ваш одговор ће помоћи да се боље разуме у којој су мери наши партнери спремни за договор, као и могућности за заједнички напредак по питању смањења напетости и јачања европске безбедности.
Очекујемо брзу реакцију. Не би требало да одузме много времена, јер се ради о разјашњењу концепције на основу које је Ваш председник (премијер) потписао одговарајуће обавезе.
Такође полазимо од тога да ће реакција на писмо бити на нивоу држава, јер је свака наша земља индивидуално прихватила поменуте обавезе, а не у име или у саставу неког блока.
