https://sputnikportal.rs/20220201/novi-predlog-iz-amerike-devet-koraka-protiv-rusije-1133869888.html
Нови предлог из Америке: Девет корака против Русије
Нови предлог из Америке: Девет корака против Русије
Sputnik Србија
У светлу растућих тензија између Запада и Русије због Украјине, познати вашингтонски аналитички Центар за амерички напредак предлаже нове мере против Москве. У... 01.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-01T20:23+0100
2022-02-01T20:23+0100
2022-02-01T20:25+0100
русија
украјина
санкције
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/1e/1124972667_0:0:3022:1700_1920x0_80_0_0_8de7eff8b1c3c18be1ed2cf7577d2b40.jpg
У опсежној анализи под називом „Како би САД требало да реагују ако Русија нападне Украјину“, аутора Макса Бергмана, вишег сарадника у центру и бившег службеника Стејт департмента, наводи се да је „избегавање рата кључно“ и да „све стране треба да се ангажују дипломатски како би спречиле сукоб“, али „ако Путин одлучи да покрене још једну инвазију на Украјину, САД морају да предводе снажан одговор“.План против Русије у девет коракаАутор сматра да, док су америчке војне опције релативно ограничене, постоје значајни кораци које Сједињене Државе могу економски предузети како би наметнуле трошкове Русији. Тако у извештају описује економске, војне и дипломатске алате које САД имају на располагању у случају да Русија нападне Украјину:Корак 1: Таргетирање богатства и утицаја олигарха— Агресивно циљање олигарха високог профила путем санкција, заплене имовине, правних истрага и кривичног гоњења, као и забране издавања виза.— Оснивање сталне америчко-британске заједничке радне групе за борбу против клептократије.— Циљање оних који омогућавају клептократију.— Посвећивање више ресурса истрази руског прања новца, финансијских злочина и политичке корупције.Корак 2: Увођење строге контроле извоза како би се зауставио одлив америчке технологије у Русију— Забранити извоз у Русију високотехнолошких артикала са листе Министарства трговине САД, како би се спречило да Русија набавља робу која садржи делове и компоненте америчког порекла, укључујући интелектуалну својину.Корак 3: Увођење континуиране кампање економских санкција против Русије— Санкционисање руских финансијских институција и њихово искључивање из финансијског система САД.— Наметање трошкова руској економији учинити сталним приоритетом националне безбедности.— Прекинути приступ Русији трансакцијама Друштва за светске међубанкарске финансијске телекомуникације (SWIFT) и тржиштима државног дуга.— Објаснити да су санкције уведене због Путина и артикулисати пут за интеграцију Русије у Европу, па чак и у НАТО.— Подржати економију Украјине.Корак 4: Притиснути Европу да се мобилише како би се декарбонизовала и ослободила руског гаса— Притиснути Немачку да откаже гасовод „Северни ток 2“ или га санкционисати.— САД би требало да подстакну ЕУ да створи други програм „Некст џенерејшн ЕУ“, фокусиран на брзу декарбонизацију.— Санкционисати руски извоз нафте и гаса постепено како се европска зависност смањује.— Увести порезе на угљеник руској индустрији која тешко загађује.Корак 5: Припремити се за подржавање украјинске опозиције у пролонгираном конфликту— Основати фонд за хитне случајеве питања безбедности.— Признати реалност да америчка војна сила није опција.Корак 6: Јачање НАТО-а и европске безбедности— Подстицати успостављање НАТО банке за финансирање великих инвестиција у капацитете као што је модернизација снага источног бока заменом руске/совјетске опреме.— Снажно подржавати одбрамбене напоре ЕУ и подстицати Европску унију да финансира инвестиције у одбрану и изузме додатну потрошњу на одбрану из правила о фискалном дугу ЕУ.— Укључити Шведску и Финску око питања проширења НАТО-а.— Распоредити додатне америчке снаге и војна средства у Европи.Корак 7: Кренути у дипломатску офанзиву како би се Русија међународно изоловала— Притиснути блискоисточне партнере да Русију држе „на дохват руке“.— Усмерити дугогодишње руске партнере у Индо-пацифичком региону ка Западу.— Израдити мапу пута за интеграцију Балкана у НАТО и Европску унију.Руска инвазија би, сматра Бергман, требало да доведе и до обнове пажње и енергије САД и ЕУ према Балкану јер је, како каже, „једна од ретких светлих тачака спољне политике Трампове администрације била пажња посвећена овим земљама“.Иако је администрација на крају, како истиче, упропастила напоре за склапање мировног споразума између Србије и Косова, то је две стране приближило миру.Бајденова администрација би, наводи Бергман, требало да буде снажно ангажована с обзиром на постојећи руски и растући кинески утицај на Балкану:„Штавише, Бајденова администрација треба да подстакне ЕУ да развије свеобухватну стратегију према Балкану која ствара изводљив пут ка чланству. Ово би требало да укључује значајно финансирање инфраструктуре и политички ангажман америчких и европских лидера.“Корак 8: Одржавати дијалог на дипломатском нивоу и настојати да се поново успостави стратешка стабилност— Сједињене Државе морају бити спремне да се дипломатски ангажују са Русијом како би деескалирале тензије као што су то чиниле током Хладног рата.Корак 9: Припремити се за руски одговор— Решити се неуспеха у ФБИ и оснажити контраобавештајне напоре те службе.— Основати нову међуагенцијску радну групу за активне мере у Белој кући за праћење, разоткривање и супротстављање напорима руског утицаја.— Поставити дипломатске и обавештајне канале за размену информација и размену научених лекција са савезницима и партнерима о руском мешању.— Предузети законодавне мере за повећање отпорности на руско мешање.— Припремити се за сајбер-нападе.Макс Бергман је, наводи се у његовој биографији, у ЦАП-у фокусиран на безбедносну сарадњу Европе, Русије и САД. Претходно је у Стејт департменту САД од 2011. до 2017. године био ангажован на бројним различитим позицијама, укључујући и место члана особља за планирање политике државног секретара, где се фокусирао на политичко-војна питања и непролиферацију. Био је специјални помоћник подсекретара за контролу наоружања и међународну безбедност, писац говора тадашњем државном секретару Џону Керију и виши саветник помоћника државног секретара за политичко-војна питања.
украјина
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
украјина, санкције, сад
Нови предлог из Америке: Девет корака против Русије
20:23 01.02.2022 (Освежено: 20:25 01.02.2022) У светлу растућих тензија између Запада и Русије због Украјине, познати вашингтонски аналитички Центар за амерички напредак предлаже нове мере против Москве. У случају инвазије на Украјину Кремљ треба да плати високу цену, кажу у овом центру и предлажу мере у девет корака.
У опсежној анализи под називом „Како би САД требало да реагују ако Русија нападне Украјину“, аутора Макса Бергмана, вишег сарадника у центру и бившег службеника Стејт департмента, наводи се да је „избегавање рата кључно“ и да „све стране треба да се ангажују дипломатски како би спречиле сукоб“, али „ако Путин одлучи да покрене још једну инвазију на Украјину, САД морају да предводе снажан одговор“.
План против Русије у девет корака
Аутор сматра да, док су америчке војне опције релативно ограничене, постоје значајни кораци које Сједињене Државе могу економски предузети како би наметнуле трошкове Русији. Тако у
извештају описује економске, војне и дипломатске алате које САД имају на располагању у случају да Русија нападне Украјину:
Корак 1: Таргетирање богатства и утицаја олигарха
— Агресивно циљање олигарха високог профила путем санкција, заплене имовине, правних истрага и кривичног гоњења, као и забране издавања виза.
— Оснивање сталне америчко-британске заједничке радне групе за борбу против клептократије.
— Циљање оних који омогућавају клептократију.
— Посвећивање више ресурса истрази руског прања новца, финансијских злочина и политичке корупције.
Корак 2: Увођење строге контроле извоза како би се зауставио одлив америчке технологије у Русију
— Забранити извоз у Русију високотехнолошких артикала са листе Министарства трговине САД, како би се спречило да Русија набавља робу која садржи делове и компоненте америчког порекла, укључујући интелектуалну својину.
Корак 3: Увођење континуиране кампање економских санкција против Русије
— Санкционисање руских финансијских институција и њихово искључивање из финансијског система САД.
— Наметање трошкова руској економији учинити сталним приоритетом националне безбедности.
— Прекинути приступ Русији трансакцијама Друштва за светске међубанкарске финансијске телекомуникације (SWIFT) и тржиштима државног дуга.
— Објаснити да су санкције уведене због Путина и артикулисати пут за интеграцију Русије у Европу, па чак и у НАТО.
— Подржати економију Украјине.
Корак 4: Притиснути Европу да се мобилише како би се декарбонизовала и ослободила руског гаса
— Притиснути Немачку да откаже гасовод „Северни ток 2“ или га санкционисати.
— САД би требало да подстакну ЕУ да створи други програм „Некст џенерејшн ЕУ“, фокусиран на брзу декарбонизацију.
— Санкционисати руски извоз нафте и гаса постепено како се европска зависност смањује.
— Увести порезе на угљеник руској индустрији која тешко загађује.
Корак 5: Припремити се за подржавање украјинске опозиције у пролонгираном конфликту
— Основати фонд за хитне случајеве питања безбедности.
— Признати реалност да америчка војна сила није опција.
Корак 6: Јачање НАТО-а и европске безбедности
— Подстицати успостављање НАТО банке за финансирање великих инвестиција у капацитете као што је модернизација снага источног бока заменом руске/совјетске опреме.
— Снажно подржавати одбрамбене напоре ЕУ и подстицати Европску унију да финансира инвестиције у одбрану и изузме додатну потрошњу на одбрану из правила о фискалном дугу ЕУ.
— Укључити Шведску и Финску око питања проширења НАТО-а.
— Распоредити додатне америчке снаге и војна средства у Европи.
Корак 7: Кренути у дипломатску офанзиву како би се Русија међународно изоловала
— Притиснути блискоисточне партнере да Русију држе „на дохват руке“.
— Усмерити дугогодишње руске партнере у Индо-пацифичком региону ка Западу.
— Израдити мапу пута за интеграцију Балкана у НАТО и Европску унију.
Руска инвазија би, сматра Бергман, требало да доведе и до обнове пажње и енергије САД и ЕУ према Балкану јер је, како каже, „једна од ретких светлих тачака спољне политике Трампове администрације била пажња посвећена овим земљама“.
Иако је администрација на крају, како истиче, упропастила напоре за склапање мировног споразума између Србије и Косова, то је две стране приближило миру.
„Бајденова администрација би требало да се поново ангажује на највишим нивоима у напорима да се финализује мировни споразум. Штавише, ситуација у региону Босне под контролом Срба — Републици Српској — увелико се погоршала, јер њен моћни популистички лидер Милорад Додик поново подстиче националистичке тензије“, наводи се у извештају.
Бајденова администрација би, наводи Бергман, требало да буде снажно ангажована с обзиром на постојећи руски и растући кинески утицај на Балкану:
„Штавише, Бајденова администрација треба да подстакне ЕУ да развије свеобухватну стратегију према Балкану која ствара изводљив пут ка чланству. Ово би требало да укључује значајно финансирање инфраструктуре и политички ангажман америчких и европских лидера.“
Корак 8: Одржавати дијалог на дипломатском нивоу и настојати да се поново успостави стратешка стабилност
— Сједињене Државе морају бити спремне да се дипломатски ангажују са Русијом како би деескалирале тензије као што су то чиниле током Хладног рата.
Корак 9: Припремити се за руски одговор
— Решити се неуспеха у ФБИ и оснажити контраобавештајне напоре те службе.
— Основати нову међуагенцијску радну групу за активне мере у Белој кући за праћење, разоткривање и супротстављање напорима руског утицаја.
— Поставити дипломатске и обавештајне канале за размену информација и размену научених лекција са савезницима и партнерима о руском мешању.
— Предузети законодавне мере за повећање отпорности на руско мешање.
— Припремити се за сајбер-нападе.
Макс Бергман је, наводи се у његовој биографији, у ЦАП-у фокусиран на безбедносну сарадњу Европе, Русије и САД. Претходно је у Стејт департменту САД од 2011. до 2017. године био ангажован на бројним различитим позицијама, укључујући и место члана особља за планирање политике државног секретара, где се фокусирао на политичко-војна питања и непролиферацију. Био је специјални помоћник подсекретара за контролу наоружања и међународну безбедност, писац говора тадашњем државном секретару Џону Керију и виши саветник помоћника државног секретара за политичко-војна питања.
