https://sputnikportal.rs/20220201/sve-to-pripada-narodu-preminuo-otac-cuvene-plazme-i-domacice-foto-1133856620.html
„Све то припада народу“: Преминуо отац чувене „Плазме“ и „Домаћице“ /фото/
„Све то припада народу“: Преминуо отац чувене „Плазме“ и „Домаћице“ /фото/
Sputnik Србија
Петар Тутовац, један од твораца чувеног „Бамбијевог“ „Плазма“ кекса и „Крашове“ „Домаћице“ преминуо је у 88. години. 01.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-01T12:29+0100
2022-02-01T12:29+0100
2022-02-01T12:29+0100
магазин
друштво
економија
србија – друштво
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/08/1130508433_0:0:1600:901_1920x0_80_0_0_20e4fb10bd3ac0d9d73433b40c7d51df.jpg
Тутовац је рођен 1934. у Подградини недалеко од Опузена (данас општина Сливно).Када је имао 13 година постао је КВ радник плетар и неколико година је плео корпе у којима се носио хлеб. Тим послом се није задовољио па се 1949. године преко синдиката јавио на конкурс за кексара у Загребу, који је расписала фабрика „Краш“, где су он и још један полазник изучили кексарски занат.„Домаћица“ као дипломски радЗанимљиво је да је био први школовани кексар у тадашњој Југославији. Затим је отишао у војску, а после повратка запослио се у „Крашу“.Оно што је занимљиво јестеда је управо чувени кекс „Домаћица“ био његов дипломски рад и првенац у кондиторској индустрији.Тај кекс је касније доживео различите варијације, али основа је остала онаква какву је замислио Петар Тутавац у свом дипломском раду далеких педесетих година 20 века, пише Јутарњи лист.Долазак у Пожаревац и настанак чувене „Плазме“Круне каријере Петра Тутовца догодила се у Пожаревцу.Из Хрватске га је довео Милош Рељин, на предлог тадашњег директора Момчила Филиповића, оснивача компаније „Бамби“. Док је тражио подршку за изградњу кексаре у Пожаревцу, Филиповић је истовремено трагао и за стручним кадром па се обратио се Милошу Рељину, пишу „Новости“.„Шездесетих година прошлог века кренуо сам у потрагу за најбољим кексом у Европи. После годину дана обиласка свих фабрика, пут ме довео до Милана. На великој реклами сам видео „Плазмон“, тај кекс се топио у устима. Пресекао сам и одлучио да се бавим само тим кексом“ говорио је Филиповић.Петар Тутовац је својевремено открио како је чувени кекс настао.Али није све ишло глатко - било је и проблема са Италијанима око имена кекса па је Тутовац прибегао соломонском решењу:„Договорили смо се да можемо да производимо „Плазму“ али да не можемо да је извозимо на италијанско тржиште, а онда сам ја тражио да Италијани не могу да код нас извозе свој „Плазмон“. Такав је био договор“.Петар Тутовац своје производе није патентирао.„То су била нека друга времена, када се знање није скривало него се делило. Све што сам радио, све моје рецептуре и производи, рађени су под именом „Бамби технологије“. Увек сам сматрао да све то припада народу, да се тако јача друштвена снага и углед наше земље на домаћем и светском тржишту“, говорио је он.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
магазин, економија, србија – друштво, србија – економија
магазин, економија, србија – друштво, србија – економија
„Све то припада народу“: Преминуо отац чувене „Плазме“ и „Домаћице“ /фото/
Петар Тутовац, један од твораца чувеног „Бамбијевог“ „Плазма“ кекса и „Крашове“ „Домаћице“ преминуо је у 88. години.
Тутовац је рођен 1934. у Подградини недалеко од Опузена (данас општина Сливно).
Када је имао 13 година постао је КВ радник плетар и неколико година је плео корпе у којима се носио хлеб. Тим послом се није задовољио па се 1949. године преко синдиката јавио на конкурс за кексара у Загребу, који је расписала фабрика „Краш“, где су он и још један полазник изучили кексарски занат.
„Домаћица“ као дипломски рад
Занимљиво је да је био први школовани кексар у тадашњој Југославији. Затим је отишао у војску, а после повратка запослио се у „Крашу“.
Оно што је занимљиво јестеда је управо чувени кекс „Домаћица“ био његов дипломски рад и првенац у кондиторској индустрији.
Тај кекс је касније доживео различите варијације, али основа је остала онаква какву је замислио Петар Тутавац у свом дипломском раду далеких педесетих година 20 века,
пише Јутарњи лист.
Долазак у Пожаревац и настанак чувене „Плазме“
Круне каријере Петра Тутовца догодила се у Пожаревцу.
Из Хрватске га је довео Милош Рељин, на предлог тадашњег директора Момчила Филиповића, оснивача компаније
„Бамби“. Док је тражио подршку за изградњу кексаре у Пожаревцу, Филиповић је истовремено трагао и за стручним кадром па се обратио се Милошу Рељину,
пишу „Новости“.
„Шездесетих година прошлог века кренуо сам у потрагу за најбољим кексом у Европи. После годину дана обиласка свих фабрика, пут ме довео до Милана. На великој реклами сам видео „Плазмон“, тај кекс се топио у устима. Пресекао сам и одлучио да се бавим само тим кексом“ говорио је Филиповић.
Петар Тутовац је својевремено открио како је чувени кекс настао.
„Радећи на производњи дечјег кекса са сојиним брашном за школске кухиње, размишљао сам о новом производу који би био нешто сасвим ново у погледу састојака и веће нутритивне вредности. Идеју сам употпунио сазнањима из америчке стручне литературе, а усавршавањем и изменама у рецептури италијанског кекса „Плазмон“ дошао сам до оригиналног производа с додацима витамина, минерала и комбинацијом беланчевина животињског и биљног порекла. Тако је настала „Плазма“, на којој су одрастале генерације“.
Али није све ишло глатко - било је и проблема са Италијанима око имена кекса па је Тутовац прибегао соломонском решењу:
„Договорили смо се да можемо да производимо „Плазму“ али да не можемо да је извозимо на италијанско тржиште, а онда сам ја тражио да Италијани не могу да код нас извозе свој „Плазмон“. Такав је био договор“.
Петар Тутовац своје производе није патентирао.
„То су била нека друга времена, када се знање није скривало него се делило. Све што сам радио, све моје рецептуре и производи, рађени су под именом „Бамби технологије“. Увек сам сматрао да све то припада народу, да се тако јача друштвена снага и углед наше земље на домаћем и светском тржишту“, говорио је он.
