https://sputnikportal.rs/20220206/dinari-ili-evri-sta-je-isplativije-za-stednju-1134043089.html

Динари или еври: Шта је исплативије за штедњу?

Динари или еври: Шта је исплативије за штедњу?

Sputnik Србија

Прошле године чување новца у домаћој валути повећано је за око 12 одсто и крајем децембра положено је 104,2 милијарде динара, што је нови највиши износ. 06.02.2022, Sputnik Србија

2022-02-06T11:48+0100

2022-02-06T11:48+0100

2022-02-06T11:48+0100

економија

србија – економија

банке и берза

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110332/53/1103325382_0:0:1743:980_1920x0_80_0_0_088a647ea7b6ac251d1143fe98caebb5.jpg

Штедња становништва наставила је да расте и током 2021, упркос продуженој пандемији праћеној ескалацијом глобалне енергетске кризе и инфлаторних притисака, а штедња у домаћој валути се и у таквим околностима показала исплативијом од девизне, саопштено је из Народне банке Србије (НБС).Шта је исплативије?У 2021. динарска штедња је повећана за око 12 одсто и крајем децембра износила је 104,2 милијарде динара, што је њен нови највиши ниво.У протеклих девет година динарска штедња повећана је готово шест пута (раст од 86,3 милијарде). Половина укупног раста (43,1 милијарда) остварена је у последње три године захваљујући одржаној макроекономској стабилности, која је предуслов за стицање и очување поверења грађана у домаћу валуту. Девизна штедња у истом периоду такође расте, иако релативно (процентуално) нешто умереније (59,2 одсто) од динарске штедње, и то са 8,3 милијарде евра крајем 2012. на 12,7 милијарди евра крајем 2021. године, пише „Политика“.Редовна полугодишња анализа исплативости штедње за период од децембра 2012. до децембра 2021. потврдила је да је исплативије штедети у домаћој валути.Каматне стопе на штедњу у динарима релативно су више него на штедњу у еврима, а повољнији је и порески третман штедње у домаћој валути, јер камата на динарску штедњу се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15 одсто. Поред тога, на већу исплативост утицале су правовремено донете оптималне мере монетарне и фискалне политике ради ублажавања ефеката кризе изазване пандемијом.Шта каже рачуница?Резултати анализе исплативости штедње орочене на годину дана и занављане у периоду од девет година потврдили су да би грађанин који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара на крају периода орочења у децембру 2021. добио близу 36.000 динара (око 300 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа.Штедња у домаћој валути показала се исплативијом и приликом орочавања на годину дана у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода у последњих девет година. Динарски штедиша који је од децембра 2020. штедео у динарима на улог од 100.000 динара добио би у децембру 2021. око 1.300 динара (11 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност истог износа у еврима.Заоштравање светске кризе изазване пандемијом под утицајем поремећаја у ланцима снабдевања и раста цене енергената одразило се на појаву глобалних инфлаторних притисака. У таквим околностима, НБС је очувала релативну стабилност курса динара према евру, која представља снажан фактор ценовне стабилности.На појачане инфлаторне притиске наводе да су реаговали адекватним мерама монетарне политике – постепеним повећавањем просечне пондерисане каматне стопе на репо аукцијама и процента повучених вишкова динарске ликвидности путем ових аукција.Девизне резерве су увећане и крајем прошле године достигле су 16,5 милијарди евра, уз повећање резерви злата на рекордне 37,3 тоне. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од 2015) и крајем године износило је 3,4 одсто.

https://sputnikportal.rs/20220116/povecane-devizne-rezerve-srbije--1133360784.html

2022

Вести

sr_RS

србија – економија, банке и берза