https://sputnikportal.rs/20220207/saznajemo-kruna-cara-dusana-stize-u-blizinu-stefana-nemanje--1134087195.html

САЗНАЈЕМО Круна цара Душана стиже у близину Стефана Немање

САЗНАЈЕМО Круна цара Душана стиже у близину Стефана Немање

Sputnik Србија

Идеалне реплике круна средњовековних српских владара, међу којима су и цар Душан и царица Јелена, биће представљене јавности на новој сталној поставци... 07.02.2022, Sputnik Србија

2022-02-07T18:30+0100

2022-02-07T18:30+0100

2022-02-08T14:01+0100

култура

историјски музеј србије

културно наслеђе

средњи век

немањићи

култура – интервјуи и аналитика

култура

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/1a/1124946881_0:206:3275:2048_1920x0_80_0_0_26f2bc2521b6d7ff9dc1e46d9a5fe136.jpg

Историјски музеј Србије у новом здању крајем 2023. годинеИсторијски музеј Србије очекује да ће своје прве посетиоце у новом простору примити крајем 2023. године, када би требало да буде завршена реконструкција, санација и адаптација здања Главне железничке станице у Београду, истиче Душица Бојић.Како је раније данас најавила министарка културе Србије Маја Гојковић, крајем априла ће бити завршена пројектна документација и идејно решење за реконструкцију зграде Главне железничке станице у Београду за потребе Историјског музеја Србије. Она је најавила да ће реконструкција здања почети у јулу, а да ће бити завршена најкасније до новембра 2023. године.Према речима Душице Бојић, у протеклих годину дана Историјски музеј Србије је прикупљао пројектну документацију, у складу са захтевима Градског завода за заштиту споменика културе, а до краја априла би требало да буду завршене све административне процедуре неопходне за расписивање јавне набавке за извођача радова на реконструкцији, санацији и адаптацији објекта некадашње Железничке станице.„Ако све буде текло глатко, без икаквих проблема, можемо да кажемо да би јул могао бити почетак основних радова. У међувремену, Историјски музеј Србије покушава да рашчисти дрвену оплату, ламперију, постављене гипсане плафоне, јер је зграда, од када је била станица, имала вишеструку намену — ту су биле и кафане, и продавнице, и бистрои, и мењачнице и свако је мењао тај простор по сопственом нахођењу. Објекту треба потпуно променити намену, а то је изузетно захтеван посао и велики подухват“, оцењује наша саговорница.Српска историја од неолита до савременог добаУ новом музејском простору налазиће се, поред изложбених сала, и депои, канцеларије и просторије за рад кустоса, одељења за конзервацију и препарацију, просторије за техничку службу, едукативне радионице, музејска продавница и билетарница.„Прво што ће бити отворено крајем 2023. године јесте вестибил, односно централна сала која ће бити посвећена српском средњем веку. Потом ћемо отворити и све остале сале, у којима ћемо приказати поставке о римском периоду, као и део неолита, у оквиру којег ћемо представити старе занате, лов, риболов, земљорадњу, сточарство, грнчарство, све до нових заната“, каже Душица Бојић.Историјски музеј Србије, како напомиње наша саговорница, има изузетно богату етнографску збирку, која обухвата све делове централне Србије, Косова и Метохије и Војводине.„Имаћемо посебне поставке у вези с Косовском битком, Сеобом Срба, делом турског периода, затим поставку о ослобођењу Србије, Карађорђевићима и Обреновићима, све до 1940. године. Један део поставке ће бити посвећен и новијој историји Србије, а све ћемо то покушати да прикажемо и уз коришћење савремених технологија, односно кроз проширену стварност“, објашњава Душица Бојић.Српски средњи век — Централни део нове поставке посвећен рађању српске државеПосебно занимљив део нове поставке Историјског музеја Србије ће бити онај који је посвећен средњем веку.„Сада радимо идеалне реконструкције предмета, јер постоји веома мало световних артефаката везаних за тај период. Поставка ће обухватати преднемањићки период и цео средњовековни период, уз идеалне реконструкције на основу визуелних приказа и одређене артефакте који су проналажени на локалитетима на којима су српске државе биле пре Немањића“, наводи Душица Бојић.Стручњаци Историјског музеја Србије израђују идеалне реконструкције круна српских средњовековних владара, почев од Михаила Стонског и краља Бодина, преко Немањића, Јелене Анжујске, Уроша Првог, цара Душана и царице Јелене, деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, све до бана Твртка Котроманића.„Три круне које тренутно израђујемо, а то су круне Јелене Анжујске, цара Душана и царице Јелене, од јула ће моћи да се виде на порталу Историјског музеја Србије, а грађанима ће бити приказане у оквиру сталне поставке Музеја, када он буде био отворен. Израдићемо и идеалне реконструкције гардеробе средњовековних владара, међу којима ће бити одежде Михаила Стонског, малих принчева Драгутина и Милутина, њихових родитеља, Симониде, цара Душана и царице Јелене“, истиче Душица Бојић.Све идеалне реконструкције средњовековних владарских предмета биће приказиване на порталу Историјског музеја Србије, а потом и на сталној музејској поставци.„Како будемо припремали објекат за улазак кустоса у просторе конзервације, техничара и свих других запослених у Музеју, тако ће се отварати и сале које ће бити део сталне поставке. Имаћемо и тематску салу која ће бити смештена у некадашњем Краљевом или Титовом салону, као и вишенаменску салу, у простору кроз који се некада пролазило до перона. Ту ћемо приређивати музичке радионице, пројекције историјских филмова, разне округле столове, конференције“, наводи Душица Бојић.Према њеним речима, у плану је и да Историјски музеј Србије у летњем периоду ради до 22.00 часа, како би се обогатио културни садржај за све посетиоце шеталишта на Савској променади и Савском тргу.

https://sputnikportal.rs/20201120/sputnjik-u-zgradi-zeleznicke-stanice-novoj-adresi-istorijskog-muzeja-srbije-video-foto-1123913012.html

https://sputnikportal.rs/20211003/od-drevnih-vikinga-do-ilje-rjepina---kako-se-gradio-ruski-narod--video--1130314180.html

2022

Вести

sr_RS

историјски музеј србије, културно наслеђе, средњи век, немањићи, култура – интервјуи и аналитика, култура