Борељ „променио плочу“: Русија не планира да нападне Украјину
21:07 08.02.2022 (Освежено: 13:56 29.09.2022)
© AP Photo / Andrew Harnik
Пратите нас
Став Европске уније је да се Русија не спрема да заузме Украјину, већ да само врши притисак на њу у циљу ревидирања безбедносне архитектуре у Европи, изјавио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, који је још јуче позивао Москву на „деескалацију“ у Украјини.
„Не сматрамо да Русија жели да заузме Украјину. Мислимо да она тежи да изврши притисак на њу да седне за преговарачки сто због система безбедности у Европи који је сада доведен у сумњу“, поручио је он на конференцији за новинаре у Вашингтону.
Он је додао да земље ЕУ, САД и НАТО-а воде „дијалог са Москвом на више нивоа“.
„Не верујем да Русија намерава да нападне сада Украјину као што је Хитлер напао Совјетски Савез 1941.Стога је погрешно говорити да је сада најкритичнији тренутак од окончања Другог светског рата. Сада је најкомпликованији тренутак од краја Хладног рата“, нагласио је Борељ.
Према његовим речима, ЕУ поздравља посету француског председника Емануела Макрона Москви и иницијативе које су тамо изнете.
„То је веома важна посета. Добро је што је европски лидер (а Француска тренутно председава Саветом ЕУ) отпутовао у Русију како би представио наш став, између осталог, о ситуацији у Украјини“, оценио је Борељ.
Могуће да ће Русија смањити испоруке гаса ЕУ
Говорећи о гасу, навео да сценарио у којем би се Европска унија суочила са потпуним прекидом испорука – не делује реалистично.
„Не мислим да ће Русија у потпуности обуставити испоруке гаса. Међутим, могли бисмо да се суочимо са ситуацијом у којој ће се обима испорука смањити. У том случају ће други добављачи морати да буду активнији“, нагласио је он.
Истина је да веома зависимо од руског гаса, каже Борељ.
„Русија је учинила више да осигура свој отпор санкцијама него што је ЕУ учинила да створи стратешке резерве гаса. Москва је акумулирала огромне девизне резерве, а ми нисмо створили стратешке резерве гаса, стога и даље врло зависимо од испорука гаса из Русије. Зато тражимо алтернативне добављаче. То су, пре свега, Америка, Катар, Норвешка и Северна Африка“, објаснио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност.
Такође се пожалио да се „Гаспром“ којем, како каже, „припада до 30 одсто складишта гаса у Европи – није много потрудио да их попуни”.
Са своје стране, „Гаспром“ је више пута наглашавао да гас испоручује према захтевима потрошача у складу са уговорним обавезама. Русија је већ много деценија поуздан снабдевач Европе природним гасом.
ЕУ ће показати јединство у одговору Лаврову
Борељ је поручио и да ће одговор земаља ЕУ на писмо шефа руске дипломатије Сергеја Лавров о безбедности бити координисан и да ће земљама Уније омогућити да „покажу јединство“.
„Москва је упутила писмо свим земљама ЕУ, тражећи одговор на исте оне забринутости као и код поруке Сједињеним Америчким Државама. На тај начин је Москва покренула нови правац преговора – овог пута са Европљанима. Радимо на координисаном заједничком одговору Лаврову. То ће бити добра могућност за демонстрацију јединства ЕУ, као и чињенице да ми нисмо само 27 земаља, већ савез“, напоменуо је он.
О преговорима Путина и Сија
Шеф европске дипломатије осврнуо се и на недавно усвојену заједничку изјаву Русије и Кине, рекавши да она може да постане темељ за моћан савез тих двеју земаља које, по његовом мишљењу, „противрече демократији“.
„Заједничка изјава Москве и Пекинга, коју је Запад слабо приметио због ситуације у Украјини, може да постане основа за формирање моћног савеза два ауторитарна режима. Сада се, за разлику од Хладног рата, конфронтација не одвија између демократије и комунизма, већ између демократије и ауторитарних режима попут Русије и Кине“, сматра он.
Подсетимо, шеф европске дипломатије је јуче позивао Русију на „деескалацију“. Он је у понедељак на министарском састанку шефова енергетских институција САД и ЕУ у Вашингтону истакао да треба јасно ставити до знања Москви да би свака „даља агресија на Украјину имала огромне последице и да би заузврат донела Русији велике трошкове“.
Последњих неколико недеља ЕУ прети новим санкцијама Русији у случају „инвазије на Украјину“. Међутим, Москва одбацује све оптужбе тим поводом.
