https://sputnikportal.rs/20220208/poznati-istoricar-iz-zagreba-nit-je-kuna-hrvatska-nit-hrvati-znaju-o-svom-identitetu-1134142300.html
Познати историчар из Загреба: Нит' је куна хрватска, нит' Хрвати знају о свом идентитету
Познати историчар из Загреба: Нит' је куна хрватска, нит' Хрвати знају о свом идентитету
Sputnik Србија
Познати хрватски историчар Хрвоје Класић изјавио је да је промоција куне на новој кованици евра промашај и да куна као платежно средство никада није постојала... 08.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-08T18:56+0100
2022-02-08T18:56+0100
2022-02-08T18:56+0100
регион – политика
регион
хрватска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/08/1134143012_0:159:1920:1239_1920x0_80_0_0_47d869e62c27784d557513841910fddf.jpg
Да ли је куна заиста добар избор за Хрватску?„Требало би се вратити 30 година уназад и видети како делује историјски ревизионизам. Када нешто довољно пута поновите и када то прогласите нормалним, онда једноставно заборавите да то на почетку није било нормално. Куна као платежно средство, у смислу новчанице, имена новца, никада у историји Хрвата није постојала до '41. када усташе у НДХ отварају ново поглавље с новим новчаницама које зову куна“, рекао је Класић гостујући на Н1.Куна никада није била име за новац у Хрватској, чак ни у средњем веку када је коришћен израз „куновина“, али он је значио нешто друго.Која је то животиња препознатљива као „хрватска“Историчар Красић је рекао да куна ни по чему није препознатљива као животиња типична за Хрватску, напротив, али је подсетио да је типична за неке друге делове света.„У међувремену је куна постала нормална и свако ће рећи да је то нормално платежно средство. Куна ни по чему није специфичност Хрватске. Истраживао сам, и да сте некога пре 1993. године питали која је препознатљива хрватска животиња, сигурно не би навео куну. Било би чапљи, рода, птица и риба, али не куне. Куна је, рецимо, у Румунији јако препознатљива животиња, она је света животиња неким индијанским племенима у Северној Америци. Рецимо, Шкоти и Ирци зарађују велики новац на томе што људи долазе да посматрају куне. Заиста, она је присутна у различитим деловима света, али ни по чему неће бити одмах перципирана, тако да чим људи виде евро с куном, повежу га с Хрватском“, објаснио је историчар.„Хрвати не знају о свом идентитету довољно“Красић је истакао да је кампања са куном промашај, а онда је говорио и о другим симболима и да ли су и они добро одабрани.„Вероватно ће свако сада имати различите предлоге, постојала је јавна расправа и ја сам говорио да Тесла није био први избор, него је у анкетама људи Тесла избио на прво место. Мислим да чак није толико проблем у мотивима, него је Хрватска могла, јер последња уводи евро, да да већу слободу дизајнерима - да то не мора да буде конзервативно, то је сада куна или Тесла, можда смо могли дати тиме неки допринос“, сматра он.Који симбол добро представља хрватски идентитет?Красић каже да Хрватска има препознатљиве мотиве, али да је проблем у нечему другом – замени једног система другим који не дозвољава преиспитивање историјских догађаја.„Дакле, нити је Томислав први хрватски краљ, немамо доказе за то, нити је Матија Губец водио Сељачку буну, нити се тако звао, нити су Зрински и Франкопани гинули за Хрватску, нити су имали појма, него за своје породице и своје имање. Петар Свачић, последњи краљ, нит' је био краљ нити се презивао Свачић. Постоји читав низ ствари које се и даље уче у школи иако је цели низ стручњака рекао да то није тако. Дакле, није проблем што ће Европа мислити о хрватском идентитету, него је проблем у томе што ни сами Хрвати не знају о свом идентитету довољно“, пренео је Индекс.
https://sputnikportal.rs/20220208/afera-kuna-hrvatska-raspisuje-novi-konkurs-za-svoju-kovanicu-evra-1134130452.html
https://sputnikportal.rs/20220204/hrvatska-prisvajaju-teslu-na-kovanici-sa-sahovnicom-lik-srpskog-naucnika-video-1133980095.html
https://sputnikportal.rs/20220207/hrvati-priznali-bruku-povlace-spornu-kovanicu-evra-1134078204.html
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион – политика, хрватска
регион – политика, хрватска
Познати историчар из Загреба: Нит' је куна хрватска, нит' Хрвати знају о свом идентитету
Познати хрватски историчар Хрвоје Класић изјавио је да је промоција куне на новој кованици евра промашај и да куна као платежно средство никада није постојала у Хрватској осим за време усташког режима. Он се осврнуо и на бројне заблуде у вези са хрватском симболима као и на неке историјске фалсификате који су и данас део званичног наратива.
Да ли је куна заиста добар избор за Хрватску?
„Требало би се вратити 30 година уназад и видети како делује историјски ревизионизам. Када нешто довољно пута поновите и када то прогласите нормалним, онда једноставно заборавите да то на почетку није било нормално. Куна као платежно средство, у смислу новчанице, имена новца, никада у историји Хрвата није постојала до '41. када усташе у НДХ отварају ново поглавље с новим новчаницама које зову куна“, рекао је Класић гостујући на Н1.
Куна никада није била име за новац у Хрватској, чак ни у средњем веку када је коришћен израз „куновина“, али он је значио нешто друго.
„Извлачење на то да се некада у прошлости плаћало кунама је врло, врло делимично тачно. Заиста, у средњем веку се плаћао порез који се звао куновина и плаћао се куниним крзном. Постојала су различита имена новца, али никада куна. Куна је била усташко платежно средство. Деведесетих година, када се о томе прича и уводи куна, није било спора да су они који то раде имали то на уму и тада је то била срамота и тада су неки о томе писали, рецимо „Ферал трибјун“. И тада се о томе говорило, али ето, у „Фералу““, објаснио Класић.
Која је то животиња препознатљива као „хрватска“
Историчар Красић је рекао да куна ни по чему није препознатљива као животиња типична за Хрватску, напротив, али је подсетио да је типична за неке друге делове света.
„У међувремену је куна постала нормална и свако ће рећи да је то нормално платежно средство. Куна ни по чему није специфичност Хрватске. Истраживао сам, и да сте некога пре 1993. године питали која је препознатљива хрватска животиња, сигурно не би навео куну. Било би чапљи, рода, птица и риба, али не куне. Куна је, рецимо, у Румунији јако препознатљива животиња, она је света животиња неким индијанским племенима у Северној Америци. Рецимо, Шкоти и Ирци зарађују велики новац на томе што људи долазе да посматрају куне. Заиста, она је присутна у различитим деловима света, али ни по чему неће бити одмах перципирана, тако да чим људи виде евро с куном, повежу га с Хрватском“, објаснио је историчар.
„Хрвати не знају о свом идентитету довољно“
Красић је истакао да је кампања са куном промашај, а онда је говорио и о другим симболима и да ли су и они добро одабрани.
„Вероватно ће свако сада имати различите предлоге, постојала је јавна расправа и ја сам говорио да Тесла није био први избор, него је у анкетама људи Тесла избио на прво место. Мислим да чак није толико проблем у мотивима, него је Хрватска могла, јер последња уводи евро, да да већу слободу дизајнерима - да то не мора да буде конзервативно, то је сада куна или Тесла, можда смо могли дати тиме неки допринос“, сматра он.
Који симбол добро представља хрватски идентитет?
Красић каже да Хрватска има препознатљиве мотиве, али да је проблем у нечему другом – замени једног система другим који не дозвољава преиспитивање историјских догађаја.
„Ту ће сигурно бити више аспеката, шаховница је сигурно нешто по чему је препознатљива, то је мотив који се вуче стотинама година, ту су имена неких познатих личности, ту су природни мотиви, море, острва, Дубровник, све би се то могло навести као идентитет. Ми имамо проблема што смо ми из једног система ушли у други који не допушта преиспитивање догађаја из прошлости и ми врло лако преузимамо митове и узимамо их као нешто стопостотно“, тврди он и закључује:
„Дакле, нити је Томислав први хрватски краљ, немамо доказе за то, нити је Матија Губец водио Сељачку буну, нити се тако звао, нити су Зрински и Франкопани гинули за Хрватску, нити су имали појма, него за своје породице и своје имање. Петар Свачић, последњи краљ, нит' је био краљ нити се презивао Свачић. Постоји читав низ ствари које се и даље уче у школи иако је цели низ стручњака рекао да то није тако. Дакле, није проблем што ће Европа мислити о хрватском идентитету, него је проблем у томе што ни сами Хрвати не знају о свом идентитету довољно“,
пренео је Индекс.
